Тектонске промене у Немачкој: Усвојен закон који ће привући раднике из иностранства

Док друге земље покушавају да ограниче број миграната, немачки парламент усвојио је нови, радикални закон који би требало да привуче стране раднике у земљу.

То значи мање препрека и ниже критеријуме за раднике из земаља ван Европске уније.

Закон креиран у канадском стилу има систем који се заснива бодовању у више категорија: старости, вештинама, квалификацијама и везама са Немачком.

Критеријуми ће бити снижени за плате, образовни ниво и знање немачког језика.

Нови закон омогућиће радницима мигрантима да дођу у Немачку и са и без понуде за посао.

Подстицаји обухватају могућност да радници у Немачку са собом поведу, не само супружнике и децу, већ и родитеље.

Ово представља велику промену у политици немачке државе.

Током претходних деценија, немачка влада је одбацивала идеју да је то држава миграната.

Прва генерација гастарбајтера из Турске дошла је током 60-их година прошлог века и тада су они сматрани „гостима" који су дошли да помогну привреди и онда да напусте Немачку.

Посебно су се немачке конзервативне владе, па и администрација Ангеле Меркел, бориле против идеје друштва отвореног за раднике мигранте, упркос чињеници да је друштво постајало разнолично како су пролазиле деценије.

Више од четвртине укупног становништва Немачке је или рођено ван земље или има макар једног родитеља који је рођен у иностранству.

Немачка је годинама имала ниску стопу незапослености, али су сада немачки пословни лидера јавно почели да говоре о недостатку радне снаге.

Проблем се погоршава због старења становништва, генерација бејби-бумери рођени 1960-их ускоро ће кренути у пензију.

Министри у влади упозоравају да је већ сада потребно попунити милионе слободних радних места, а недостатак радне снаге описују као највећи ризик са којим се суочава немачка привреда.

Када је Социјалдемократска партија (СПД) левог центра лидера Олафа Шолца победила конзервативце Ангеле Меркел 2021, нова коалиција СПД, зелених и либерала је као једну од водећих тачака њене политичке платформе означила ублажавање правила за раднике из иностранства.

Ову коалицију муче сукоби о питању борбе против климатских промена између Зелених и либерала који су наклоњени пословним круговима.

Али обе стране се слажу око миграција.

Либерали желе раднике за привреду, а Зелени више људских права у миграционој политици.

Али парламентарна расправа о закону била је жестока.

Конзервативци су гласали против закона, огорчени што ће нови акт омогућити неким одбијеним тражиоцима азила који су већ овде да нађу посао.

Екстремно-десничарска АФД такође је гласала против, уз образложење да Немачка није земља „миграната", већ „домовина".

Став АФД ипак није већински у немачком друштву.

Упркос томе, или можда због тога, странка достиже до сада невиђене бројке у анкетама.

У најновијој анкети телевизије АРД, странка АФД је ове недеље достигла 19 одсто, што је највећи број који је икада постигла у овој анкети.

Странка СПД канцелара Олафа Шолца пала је на 17 одсто.

Политичка клима у Немачкој је поларизована и фебрилна када су у питању миграције. Влада то жели, привреди је потребно и парламент је сада гласао за то.

Али да ли ће сви бирачи то прихватити?

Погледајте видео: Шта је рецесија

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]