Nemačka: Da li će privredi biti potrebno više od šolje kafe da bi se pokrenula

Verena Pausder je uspešna nemačka preduzetnica koja je sigurna da zna u čemu greši privreda.

Ove nedelje je potvrđeno da je prošle godine najjača evropska privreda opala za 0,3 odsto.

I dok je zemlja uspela da izbegne recesiju, zahvaljujući statističkoj začkoljici, većina ekonomista smatra da će se Nemačka naći u tom položaju čim budu objavljene brojke za prvi deo ove godine.

Rast Nemačke zaustavljen je dvojcem šokova - energetskom krizom, koju je izazvao rat u Ukrajini, i većim kamatnim stopama.

Postoje i dugoročni strukturalni problemi kao što su zastarela infrastruktura, nestašica radne snage i troškovi borbe protiv klimatskih promena.

Na januarskom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nemački ministar finansija Kristijan Lindner negirao je da ovi problemi Nemačku čine „bolesnikom" Evrope.

„Posle veoma uspešnih perioda od 2012. godine i ovih kriznih godina, Nemačka je umoran čovek posle kratke noći, a očekivanja niskog rasta verovatno su rani znaci poziva na buđenje", rekao je on.

„A sada, nakon što popijemo šolju kafe, što znači strukturalne reforme, moći će ćemo da ostvarimo ekonomski uspeh."

Za Pausder, koja je predsednica Nemačkog udruženja start-apova i osnivačica tvorca aplikacija za decu Foks end šip potrebna je „promena mentaliteta".

„Mislim da smo jako dobri u navođenju svih negativnih stvari i onoga u čemu smo loši. A ja mislim da zapravo zaboravljamo sve ono što uspevamo da postignemo."

Ona ističe da je uprkos padu prošle godine i dalje osnovano 2.489 start-apova i da zemlja ostvaruje dobar napredak u prebacivanju na zelenu energiju.

Mlađe generacije su spremnije da rizikuju, tvrdi ona.

Ali kako stvari stoje, nemački penzioni fondovi - vredni više od 700 milijardi dolara - „ne smeju da ulažu u klase sredstava kao što su venčer kapital i privatna imovina".

„Naviknuti smo na velike robne marke iz prošlosti i želimo da uradimo sve što možemo da ih imamo i u budućnosti. A ponekad ulažemo previše energije u očuvanje onoga što imamo, umesto da ulažemo u nove stvari."

Te velike robne marke tradicionalne su prodavale ogromne količine automobila, mašinerije i farmaceutskih proizvoda u inostranstvu, pokrećući privredni rast i utičući na politiku vlade.

Međutim, potražnja u inostranstvu je „u opadanju mnogo, mnogo meseci", kaže doktor Klaus Dojč, glavni ekonomista iz Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI).

Izvoz u zemlje koje nisu članice EU opao je za 9,2 odsto u decembru u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije.

Doktor Dojč objašnjava da oporavak Nemačke zavisi od dve najveće ekonomske sile sveta, baš kao i od problema kod kuće.

Što se izvoza tiče, on kaže: „Pitanje od najveće važnosti je da li američka privreda može da izbegne recesiju", kao i da li Kina može da se izbori sa mnogim izazovima sa kojima se suočava njena privreda.

Oko 7,5 miliona ljudi, ili 16 odsto radne snage, zaposleno je u proizvodnji, a skoro polovina onoga što prave prodaje se u inostranstvu.

Ta sumorna slika u proizvodnom sektoru, kaže on, izaziva pesimizam među nemačkim potrošačima, koji je „malo gori nego u većini delova sveta".

Cifre iz decembra pokazuju skok inflacije na 3,7 odsto, što je i dalje niže nego u mnogim drugim velikim evropskim ekonomijama.

Stopa rasta cena znači da ljudi manje troše na sve, od automobila do nameštaja.

To je sentiment koji nije teško pronaći u gužvi i žurbi kancelarijskih radnika i turista u berlinskom šoping centru Fridrištrase.

Hladnog, ali sunčanog zimskog dana, jedan čovek nam govori kako „primećuje da su cene porasle svuda, od stanarine do računa za energiju, kao i kad ide u restorane.

„Berlin je nekada bio jeftin grad. Ali to više nije tako."

Jedna žena nam kaže da je za njenu petočlanu porodicu nedeljna kupovina u supermarketu iznosila dobrano ispod 100 evra.

„Sada trošim mnogo više od toga", kaže ona.

Ženi koja kaže da ima „dobar posao i dobru platu", prema njenim rečima, „ne ide loše".

Ona, međutim, dodaje: „Mislim da se generalno stvari kreću na gore."

Uprkos padu ekonomije, broj zaposlenih se postojano povećavao protekle godine.

To ukazuje na smanjenu produktivnost.

Prema Moricu Šulariku, predsedniku Instituta Kil za svetsku ekonomiju, „nezadovoljstvo ne podstiče najviše aktuelna ekonomska situacija".

„Nju podstiče dublja kulturološka nelagoda, kao i neizvesnost i strah. Ima mnogo zebnje."

Ovaj osećaj negativnosti o izgledima odslikava se u najnovijoj anketi GfK-a o potrošačkom sentimentu, prema kom kriza, rat i inflacija navode Nemce pre da štede nego da troše.

Šularik misli da je napuštanje jeftine ruske energije manji izazov nego dugoročni problemi i decembarska sudska odluka koja je naterala vladu Olafa Šulca na smanjenja budžeta.

„Jedna od lekcija koju smo naučili od Velike Britanije i iz tridesetih je da u ovim situacijama ne želite još više da otuđite delove stanovništva praveći bolna smanjenja budžeta zato što to hrani ekstremiste i populiste."

Ekonomsko nezadovoljstvo pomoglo je političkom usponu krajnje desnice, AfD-a, koji se doživljava kao protivnik imigracije.

Usred nestašice radne snage, to je nešto što brine poslovne lidere kao što je izvršni direktor softverskog giganta SAP Kristijana Klajna.

„Mi smo u potpunosti protiv bilo kakvog ekstremizma sada, zato što ti talenti moraju da nam dolaze da bi inovirali, da bi dali podstrek privredi.

„I zbog toga je bilo krajnje vreme da se oglasim, ne samo u svoje ime, već i u ime nemačke privrede."

Zamenik lidera AfD-a Peter Beringer negira da je njegova stranka loša za poslovanje i kaže da su najveći problem kompanija visoki energetski troškovi izazvani lošom politikom vlade.

Ako nemačka privreda želi da se vrati na rast, inovacije će biti ključne, tvrdi Kristijan Klajn iz SAP-a.

Najvrednija nemačka kompanija doživela je da novac koji je zaradila prošle godine poraste za 6 odsto na 33,7 milijardi dolara.

„Mnoge kompanije se zapravo sada okreću SAP-u, naročito u makroekonomski teškim vremenima."

On objašnjava da njegova kompanija pomaže mušterijama da se izbore sa izazovima koji variraju od lanaca snabdevanja do klimatskih promena i problema sa produktivnošću koje je izazvala visoka inflacija.

„U Nemačkoj ne vidim pad IT budžeta. Ono što zapravo vidim je da poslovni lideri žele da ulažu, zato što tehnologiju vide kao priliku da se prebrode svi ti izazovi."

Dodatno izveštavanje: Demijen Mekginis, u Berlinu

Pogledajte video: Virtuelna realnost za psihološko lečenje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]