Климатске промене: Како би бизон на испаши могао да буде добар за планету

За живот у прерији са ниском травом у Монтани, потребна је храброст.

Суво је, ветровито и удаљено од било чега.

Лети температуре иду и до 38 степени.

Зими жива уме да падне и на -45 степени.

У неким местима је потребно сат времена вожње по макадаму да би се дошло до векне хлеба.

А када се вратите, скакавци почињу да једу своју браћу са шофершајбне вашег аутомобила.

Накода и Грос Вентре, из аутохтоног Блекфут народа, током векова су се успешно адаптирали на сурове услове.

Успело је то и неколицини одважних белих досељеника.

И једни и други су оставили свој траг у овој одбојној средини уз помоћ ватре, стрела и плуга.

Прерија са ниским растињем се простире на 71 милион хектара забачене територије оивичене америчко-канадском границом источно од Стеновитих планина.

Ово неуобичајено станиште налази се у процесу еколошке регресије.

У последњих 150 година, некада дивљи предели постали су насељени кравама.

Поткресана пшенична трава коју су донели и посејали досељеници из Европе за своју стоку, током лета боји ове пределе жутом бојом.

Ипак, у данашње време можемо да видимо да делове овог предела обликују неки други становници.

Они поседују пар црних рогова и густ плашт уковрџаног смеђег крзна.

Северноамерички бизон из прерије живи овде већ дуже време, иако је оно обележено и једним краткотрајним прекидом.

Њихова карактеристична погрбљена плећа и брадата лица су неких 150 година одсуствовала са ових травнатих површина Америке.

Племена и организације које се баве очувањем природе су недавно почела да враћају бизоне.

Научници који се баве њиховим повратком сада откривају да би повратак 900 килограма тешких животиња на испашу у њихове природне екосистеме могао да буде и кључ за будућност прерије.

Погледајте видео:

Када сам током лета 2023. године посетио један од таквих пројеката, спржену прерију увелу снагом врелог лета, питао сам се како то џиновски, крзном прекривени биљоједи уопште могу да помогну.

Ускоро сам научио да се највећа помоћ којом бизони могу да утичу на прерију тиче воде.

Бизони из прерије са ниским растињем шаљу снажну поруку о важности аутохтоних животиња на испаши за опстанак ових предела.

Оне прерији могу да понуде сламку спаса у тренуцима док климатске промене стежу обруч.

Хила Шамон, еколошкиња и истраживачица нациналног зоолошког врта Смитсонијан и Конзервационог биолошког института у Вашингтону, провела је пет година посматрајући еколошке процесе на овим забаченим пашњацима.

Она је, у сарадњи са Америчком преријом, организацијом која се бави очувањем делова територије са обе стране преко милион хектара пространог Националног уточишта за дивље животиње Чарлс М. Расел, проучавала начине на који бизони мењају екосистем.

Шамон је целу сезону провела шуњајући се америчком преријом одмеравајући све - од густине вегетације и разноврсности животињског света, до навика локалног птичјег света и преријских паса.

Она је недавно као коауторка објавила и једну студију о преријским потоцима која сугерише да бизони чине неке изузетне ствари у непријатељском окружењу.

„Нема сумње да су бизони на испаши, током целе године, добри за ове пределе", каже она.

Бизони, испоставља се, поседују тај укорењени капацитет за подстицање биодиверзитета.

Они из равнице су еволуирали заједно са преријом са ниским растињем.

Неких 12.000 година од окончања плеистоценске епохе, доказано је како су они моћни градитељи екосистема.

Одрасли бизон поједе око 11 килограма траве сваког дана.

Трава се адаптирала на њихову потрагу за храном.

Вегетација која прекрива ове равнице користи хранљиве састојке из њиховог измета.

Птице користе њихово крзно да обложе своја гнезда.

Бизони и буквално обликују земљу.

Они се ваљају по прашини и стварају удубљења позната и као „корита" у којима се током кишних периода задржава вода.

Када бизони напусте те пределе, инсекти почињу да цветају и тиме постају права посластица за птице и мање сисаре.

Пронгхорн антилопе преживљавају тако што прате бизоне у њиховим миграцијама и током зимских снежних наноса.

Бизони из равница су провели хиљаде година стварајући препознатљиве пашњаке од Северне Канаде, преко Монтане, па све до Мексика.

Али пре више од стотинак година, овакав њихов утицај је био нагло прекинут.

Неколико деценија покоља су до 1889. године бизоне свели са популације од 60 милиона на свега 800 живих јединки у Америци и Канади.

Тржишни закони и политика владе су заменили бизоне и аутохтоне становнике ранчевима, белим насељеницима и стоком.

Стотинак година су говеда владала овом преријом.

Али иако је стоку било лакше претворити у шницле, она ипак није била брижљиво прилагођена за живот у прерији.

Без обзира на све то, бизони данас добијају другу шансу.

Племенски резервати предњаче у њиховом обнављању тако што вишак бизона доводе из националног парка Јелоустоун и враћају их у унапред договорене области.

Своју битну улогу у свему има и Америчка прерија куповином фарми и враћањем бизона на места на којим су до сада царовала говеда.

Данас постоји око 30.000 бизона у крдима у различитим националним парковима и другим заштићеним територијама широм целе земље.

На постојећим фармама има и око 10 пута више животиња од тог броја.

Научници попут Шамон пажљиво осматрају цео процес не би ли видели како повратак бизона утиче на саму земљу.

„Краве се не померају превише", каже Шамон.

Када постане вруће, оне гравитирају ка коритима потока у потрази за хладом и расхлађујућом водом.

Када је хладно, краве се скривају у растиње које окружује потоке не би ли се заштитиле од ветра.

Оваква навика остајања у приобаљу само је почетак стварања једног зачараног круга.

Провлачењем поред стабала и жбуња краве смањују количину расположивог хлада, каже ми Шамон.

Жвакање значи мање лишћа које прекрива тло и, када жбуње нестане, мање њиховог корења којим се стабилизују обале потока.

Временом, тло које окружује потоке постаје суво, а јаворови, памучно дрво, дивља ружа и снежне бобице нестају, док обале потока почињу да прекривају траве донесене из других предела.

Тако, оно што је некада представљало уточиште за расхлађивање преријских животиња постаје готово претеће, баш као и остатак прерије.

Бизони, насупрот томе, немају проблем са суровим условима који владају у прерији.

Тако их је сама еволуција обликовала.

Они повремено посећују изворишта воде као што су потоци и баре, али они су створени да би се кретали.

Све док температуре не почну да прелазе 40-ак степени Целзијуса, они и немају преку потребу да буду близу потока.

Ни хладовина им није неопходна.

Они више воле траву са сунцем окупаних брежуљака него дрвенасто жбуње са дна речних корита.

Као резултат тога, имамо мању штету коју бизони наносе потоцима него што то чине говеда.

Иако реке и потоци прекривају мање од два процента прерије, они представљају кључна уточишта за дивљи свет.

Студија Хиле Шамон показује пораст у вегетацији и диверзитету птичјег света у околини потока у пределима у којим су бизони заменили говеда.

Она је открила и да се повећао број јелена и лосова.

Неке друге студије показују да је током године мања густина вегетације на местима на којим су се хранили бизони повезана са већом разноврсношћу шумског растиња и већим присуством аутохтоне вегетације него у пределима где су на испаши била говеда.

Потоци окружени бујном вегетацијом су крвоток прерије.

Они тло чине влажним, вегетацију зеленом, а обезбеђују и пролазе за крупне сисаре као што су планински лавови и мрки медведи.

Једног дана ће се, можда, вратити и гризли медведи.

Организација Америчка прерија све више о бизонима размишља као о изразито покретљивим и технолошки једноставним алатом за рестаурацију.

Током мог боравка у прерији са ниским растињем у Монтани, Дени Кинка, њихов менаџер за обнову резервата, одвео ме је да видим примере потока који су били обновљени у пуној мери уз помоћ бизона.

Док смо се труцкали возећи се туцаником, 37-годишњи еколог ми с пуно жара прича о улози бизона у стварању резерватске оазе у близини воде.

Док смо се приближавали врелим пределима надомак потока Бивер, два гака, јато белих пеликана и једна велика плава чапља су прелетели изнад нас.

Предео који се пружа уз корито потока је Америчка прерија 2017. године населила бизонима и њима заменила стоку која је ту долазила на испашу.

„Када смо купили овај предео, поток Бивер је изгледао као усамљени канал", каже Кинка.

Цео овај предео је представљао други посед који је Америчка прерија населила бизонима, након поседа Сунчана прерија који се налази на неких 30-ак километара југоисточно од Бивера.

Тамо 150 бизона има својих 5.000 хектара за испашу.

Замена говеда бизонима је озеленила поплавно подручје ширине око 180 метара.

Док стојимо на једном од поточних острваца, врхови рогоза се по ветру повијају изнад наших глава.

Кинка ми објашњава да су бизони припремили терен за даброве - такође велике, природне рестаураторе - који су прискочили у помоћ при враћању старог сјаја овој природној целини.

Изобиље новог растиња су омогућили бизони који су дабровима пружили жељени грађевински материјал који им је био неопходан.

Прелазимо преко једне од брана коју су направили даброви искључиво од блата и шевара.

У годинама које су следиле, надолазећа вода коју су њихове бране задржале је омогућила семену памучног дрвета закопаног у коритима потока да изникне, што је потом довело до поновног раста овог дрвећа, каже Кинка.

Повратком дрвећа и жбуња, вратили су се и даброви и саградили нове бране, додаје он.

Тако се константно наставља овај плодни циклус.

Кинка упозорава да би претерана деградација потока могла да доведе до тачке при којој би им опет била потребна помоћ не би ли вода почела да се прелива у водоплавно подручје.

У близини кампа у којем сам смештен у близини потока Телеграф, могу да видим раднике из конзервационог састава Монтане, организације која упошљава омладину из ове државе у процес рехабилитације јавног и приватног добра, гради препреке и поставља дрвене стубове, грање и блато у потоке не би ли делимично блокирала воду током пролећних отицања.

Ове структуре, познате и као аналогне дабровске бране (БДА) успоравају воду, стварају талог и уздижу корита потока.

Ова техника је позната и као технолошки једноставан процес рестаурације.

„Ми то не радимо багерима", каже Кинка.

„Код нас то раде људи у чамцима".

Понекада аналогне бране могу да уздигну ниво воде довољно да би праве дабровске бране могле да преузму ту функцију.

Овде, у близини потока Бивер, овако тежак посао није неопходан.

Оно што посебно одушевљава Кинку по питању обнављања предела је њена једноставност.

„Ми нисмо силазили доле, нисмо досељавали даброве, нисмо изградили БДА бране. Ништа нисмо урадили", каже он.

„Само сво довели бизоне. Овде се ради о отпорности урођеној за овај систем. Био је само потребан одређени предах од испаше говеда да би се цео процес сам обновио".

Штавише, потоци се и даље обнављају, каже он.

„Сваке године поток постаје мало шири, мало више меандрира, све више почиње да ствара баре и не протеже се више као неки канал".

Иако су докази користи које доносе бизони евидентни, многи сточари мисле да би целој причи требало додати још неке детаље.

Малу Андерсон-Рамирез и њен супруг узгајају стоку на ранчу који се граничи са Националним парком Јелоустоун, неких 480 километара југоисточно од поседа Америчке прерије.

„Док разговарамо о испаши и стању потока, она ми открива једну важну разлику.

„Не ради се овде о кравама, већ о начину на који их узгајате", каже она.

Уколико пажљиво изводите краве на испашу, можете да избегнете штету која настаје када се она пусти да лута сопственим путањама.

Андерсон-Рамирез обележава места на којим жели да стока прелази поток стенама и оградама.

Она воду из извора цевима преусмерава у резервоаре удаљене десетине метара не би ли спречила животиње да пију воду директно из потока.

Тако оставља довољно времена вегетацији да се у периодима од неколико недеља између редовних ротација при извођењу на испашу обнови и да биљке имају довољно времена да се поново укорене.

Ова врста регенеративне испаше стоку користи као алатку у процесу оздрављења тла.

Шамон се слаже да је стока у стању да омогући корист за систем који је еволуирао доласком великих биљоједа.

У једној студији о птицама из ових предела, она је открила да, ван приобалних предела, птице од крда говеда имају скоро идентичне бенефите као и од крда бизона.

„Уколико успете да управљате стадима на исправан начин и уведете ротације у испаши, добијате ефекат сличан оном који доносе бизони", каже Шамон.

Кинка сматра да су травнатим површинама потребне велике животиње, без обзира да ли се ради о кравама или бизонима.

Кључ је у томе да се осујете навике животиња да тумарају по води или у њеној близини.

Мартин Таунзенд из Удружења за сточарским управљањем у Малти, у Монтани, помаже ранчерима да почну да користе ове технике извођења стоке на испашу.

„Сточари су свесни штете коју су говеда у стању да нанесу приобаљу уколико се оставе да самостално тумарају тим пределима", каже он.

„Они знају да им то није од користи".

Таунзенд добија грантове од државних агенција и организација за заштиту околине не би ли ранчери подмирили трошкове увођења сточарства које је у складу са одржавањем природних услова у дивљини.

„Сточари су одувек знали да њихови ранчеви могу да буду успешни само у условима када и дивљина која их окружује функционише како треба", каже он.

Његова организација подстиче дизање ограда и стратешко позиционирање минералних појилишта која ће стоку спречити да одлази до самих потока.

Они стога упошљавају исте оне раднике из конзерваторских јединица Америчке прерије за изградњу БДА брана.

Оне успоравају проток воде и омогућују јој да продре у тло.

Тај процес ствара зеленију траву, што представља велику корист и за сточаре и за природу, каже он уз широк осмех.

Конзервационисти често истичу добит од повратка предатора у процес рестаурације баланса у екосистемима.

Важност поновног довођења великих, природних травоједа је мање позната, али је подједнако битна.

У Канзасу је 30 година довођења бизона на испашу у пределе прекривене високом травом довело до значајно богатијег присуства биљног света типичног за та подручја.

Европљани се надају да ће растаурација Европског бизона у Кенту, у Великој Британији, донети сличне користи древним шумским пределима.

Широм света аутохтони травоједи истребљени из својих природних станишта полако се враћају у сопствене екосистеме спремни да преузму своје старе улоге.

На местима на којим је поновно увођење ових крупних животиња компликовано, пажљиво управљање домаћом стоком може да створи идентичну корист.

У пределима великим као у случају прерије у Монтани, има места и за једне и за друге.

Људи и даље желе да једу говеђе месо из Монтане и сточари имају важну улогу у култури и економији целог региона.

Али са убрзањем климатских промена, важно је знати које ће се животиње најбрже прилагодити новонастајућим условима.

Бизони из равнице, штедљиви и обазриви када се нађу у близини воде и константно у покрету, као да су створени за овакве пределе.

Такође су и здрав извор протеина.

Ван националног парка Јелоустоун, они већ обезбеђују месо ловцима из индијанских племена.

Америчка прерија годишње нуди 17 дозвола за лов на бизоне.

Током последње ноћи коју проводим у прерији, нагло се будим у свом шатору.

Бизони бучно пролазе кроз наш камп.

Свуда око мене може да се чује како се земља гиба под налетима копита бизона, камење које лети на све стране и огромна плућа која хукћу кроз ноћни ваздух.

Бизони се у мраку држе заједно константно ропћући, роктајући и ударајући копитима.

Осећам се као потпуни странац усред породичног окупљања при којем мајке усмеравају оне најмлађе, тинејџери трче у разним правцима, а велики мужјаци демонстрирају сопствену независност на ободима крда.

Ова какофонија ме одржава будним све док бука не почне да слаби, а бизони пређу на више пределе прерије.

Следећег јутра излазим из шатора и видим крдо на брду које се налази удаљено километар и по источно од кампа.

Брзо доручкујем и ствари пакујем у ауто.

Желим да још једном, по последњи пут пре повратка кући, видим бизоне.

Узимам двоглед и одлазим на оближњи брежуљак да осмотрим брдо.

На њему нема никога.

Истом брзином којом је крдо дошло, сада је и нестало са видика, око двестотинак грла.

Бизони у покрету, по врелини дана.

Раде њихов део посла у одржавању прерије.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]