Климатске промене и Африка: Слонови као мега баштовани који помажу у очувању прашума

Док шета кроз густе кишне шуме западне и централне Африке, шумски слон ствара лавиринт зелених ходника пасући и газећи мала дрвећа на свом путу.

На висини од три метра, овај нежни џин је мањи од познатијег пандана, слона из саване, и остаје неухватљиво, усамљено створење.

Шумски слон изазива хаос усред бујне вегетације прашуме док скида кору са младица, копа корење у земљишту и жваће лишће и бобице.

Али ово уништење доноси више користи него штете шуми: помаже шумама да складиште више угљеника у својим стаблима и чува један од највиталнијих екосистема планете.

Компаније и владе широм света се утркују да смање емисије и развију иновативну технологију за хватање угљеника.

Али афрички шумски слон је изузетно ефикасан у складиштењу угљеника без икакве технолошке помоћи.

Афрички шумски слонови су познати као „мега баштовани шуме" због способности да повећају залихе угљеника и распршују виталне хранљиве материје.

Студија из 2019. показала је да деструктивне навике слона помажу да се повећа укупна количина угљеника ускладиштеног у централној афричкој прашуми.

Сваки шумски слон може стимулисати нето повећање хватања угљеника у овим кишним шумама од 9.500 метричких тона угљен диоксида по квадратном километру.

Ово је једнако емисији из вожње 2.047 аутомобила на бензин током једне године.

Научници су првобитно обавили теренски рад на две локације у басену Конга, једном где су слонови били активни и једном где су нестали, и забележили су разлике у покривачу дрвећа и густини дрвета.

Затим су направили модел који је пратио динамику шуме, као што су биомаса, висина стабала и залихе угљеника и симулирали узнемиравање слонова повећањем смртности мањих биљака.

Модел је показао да су шумски слонови смањили густину стабљика у шуми, али су повећали просечни пречник стабала и укупну биомасу изнад земље.

Разлог је тај што слонови пасу и газе дрвеће мање од 30 центиметара у пречнику, које се такмичи са већим дрвећем за светлост, воду и простор.

Избацивањем конкуренције, већа стабла су процветала.

Као резултат тога, већа стабла су порасла још више захваљујући навикама слонова, каже главни аутор Фабио Берзаги, истраживач у Лабораторији за климу и науке о животној средини у Гиф Сир Ивеу, у Француској.

Мања стабла, која слонови више воле да једу, имају мању густину дрвета, што је повезано са бржом стопом раста и већом смртношћу.

Понашање слонова промовише раст споријег дрвећа које складишти више угљеника у деблима, каже Берзаги.

Капацитет дрвећа за складиштење угљеника углавном зависи од запремине и густине дрвета, иако је за изградњу гушћег дрвета потребно више ресурса и времена, додаје он.

„О слоновима можете мислити као о управитељима шума", каже он.

Они су „кључна врста", што значи да играју виталну улогу у одржавању биодиверзитета властитог станишта.

Осим што елиминишу конкуренцију, слонови такође распршују семе и хранљиве материје док чешљају вегетацију и дистрибуирају измет по шуми, помажући дрвећу да брже расте, каже Берзаги.

„Слонови помажу у растурању дрвећа на које се друге животиње ослањају. Дрвеће које промовишу слонови подржавају примате и многе друге животиње."

Према студији, изумирање шумских слонова резултирало би губитком од седам одсто залиха угљеника, укупно три милијарде тона, у прашуми централне Африке.

То је еквивалентно емисији коју генерише више од две милијарде аутомобила на бензин током године.

„То шаље прилично снажну поруку за очување шумских слонова", каже Берзаги.

Постоји веома висок ризик од изумирања афричких шумских слонова.

Они су критично угрожени, а популација се брзо смањује због криволова и крчења шума.

Седамдесетих година прошлог века било је 1,2 милиона слонова који су лутали огромним деловима Африке, али су их ловокрадице и губитак станишта довели на ивицу изумирања.

Данас их је остало само 100.000, према студији из 2013.

„Најмање неколико стотина хиљада шумских слонова изгубљено је између 2002. и 2013, у просеку 60 дневно, или један на сваких 20 минута, дању и ноћу", каже Фиона Мејселс, коауторка студије и научница из Друштва за заштиту дивљих животиња.

„Док доручкујете, још један слон је заклан да би произвео ситнице за тржиште слоноваче", рекла је она.

„Изгубили смо велики број шумских слонова у последње две деценије", каже Томас Бруер, координатор за афричке шумске слонове у Светском фонду за природу (ВВФ).

„Шумски слонови имају много спорији репродуктивни образац (од слонова из саване) и стога је потребно много дуже да се популације опораве."

„Њихово понашање је поремећено криволовом. Многи слонови немају мајке и не могу да науче индивидуалне обрасце кретања које иначе наслеђују од матријарха", каже он.

Како се њихово станиште смањује, слонови такође долазе у много ближи контакт са људима, што је довело до повећања убистава слонова из одмазде, каже он.

Климатске промене такође доводе до смањења плодоносних догађаја у афричким прашумама, остављајући слонове веома рањивим на смањење залиха хране, према студији Еме Буш са Универзитета Стирлинг у Шкотској из 2020.

Вредновање природе

Ако се крдо афричких шумских слонова врати на своју некадашњу величину и поврати свој домет од 2,2 милиона квадратних километара, могли би повећати хватање угљеника за 13 метричких тона по хектару, према Берзагијевој студији.

Ово је једнако емисији коју генерише десет бензинских аутомобила током једне године по хектару.

Берзаги каже да студија показује да је опстанак шумских слонова критично важан за очување басена Конга, друге по величини прашуме на свету, као главног понора угљеника.

Ово је постало још хитније сада када делови амазонске прашуме губе своју функцију понора угљеника, каже он.

Према истраживању бразилског Националног института за свемирска истраживања (ИНПЕ), више од четвртине Амазона сада емитује више угљеника него што апсорбује.

„Ово је огроман утицај, знате директно јер емитујемо ЦО2 у атмосферу, што убрзава климатске промене, али и зато што промовише промене у условима сушне сезоне и представља стрес за дрвеће које ће произвести још више емисија", рекла je за ББЦ Њуз у јулу 2021. ауторка Луцијана Гати.

„Нећемо доћи до неутралности угљеника ако не улажемо у решења заснована на природи", каже Берзаги.

У свом последњем извештају из фебруара, Међувладина комисија УН-a за климатске промене (ИПЦЦ) истиче решења заснована на природи као кључном средству за борбу против климатских промена и за смањење емисија угљеника из атмосфере.

„Обнављањем деградираних екосистема и ефективним и равномерним очувањем 30 до 50 одсто Земљиног копна, слатководних и океанских станишта, друштво може имати користи од капацитета природе да апсорбује и складишти угљеник", навео је у саопштењи Ханс-Ото Портнер, један од копредседавајућих Извештаја ИПЦЦ-а.

Ралф Чами, помоћник директора Института за развој капацитета при Међународном монетарном фонду (ММФ), у мисији је да истакне вредност очувања природе у борби против климатских промена.

Економиста то ради на начин који би могао да натера политичаре и компаније да примете: одређујући цену шумског слона.

Користећи налазе Берзагијеве студије из 2019, Чами је проценио услуге хватања угљеника сваког шумског слона на 1,68 милиона евра, а укупна вредност стада, уколико би било враћено на некадашњу величину од 1,2 милиона, процењена је на вредности од 33 милијарди евра.

Чами је прорачуне засновао на просечној тржишној цени метричке тоне угљен-диоксида у то време - нешто испод 24 евра у 2019.

Криволов би резултирао са 13 до 19 милијарди евра изгубљених услуга угљеника, наводи се у недавној анализи Берзагија и Чамија.

Уместо да на очување слонова гледамо као на скуп предлог, требало би да га посматрамо као инвестицију, тврди он.

„Шумски слон је природно добро које нам пружа вредност током живота", каже он.

„Живи слон пружа услуге вредне милионе, помаже нам у борби против климатских промена и вреди много више жив него мртав."

Слоновача мртве шумске животиње процењена је на око 20.000 евра.

„Губимо наш природни капитал и његов биодиверзитет. Ако изгубимо ту борбу, умиремо и ми", каже он.

„Али ако улажемо у природу, то ће нам се свима вратити као бумеранг секвестрирањем угљеника."

Није први пут да Чами одређује цену некој врсти.

Он је 2019. објавио извештај са другим економистима ММФ-а који се бави климатским предностима заштите китова.

Анализа је открила да, када се сабере вредност угљеника који је кит издвојио током живота, просечан велики кит вреди више од два милиона долара, а целокупна светска залиха износи више од билион долара.

Када китови угину, потону на дно океана и сав угљеник ускладиштен у њиховим огромним телима преноси се у дубоко море, где остаје вековима.

Чами каже да је одређивање цене врсте најбољи начин да се убеде земље да их заштите.

„Желео сам да преведем те климатске предности у доларе и центе и да (бројеве) ставим пред креаторе политике."

Продаја услуга угљеника за слонове

Други иду корак даље од концепта новчане вредности слона.

Старт-ап Rebalance Earth жели да искористи Берзагијева научна открића и Чамијеву процену како би продао потенцијал слонова за хватање угљеника компанијама широм света.

Надовезујући се на тржиште компензације угљеника, које омогућава компанијама да надокнаде своје емисије плаћањем за садњу дрвећа или пројекте обновљиве енергије на другим местима, Rebalance Earth је почео да продаје токене екосистема који представљају угљеник који је ухватио сваки слон.

„Новчана вредност шумског слона је директно повезана са количином секвестрације угљеника током живота и та количина се множи са садашњом ценом надокнаде угљеника", каже извршни директор Rebalance Earth Валид Ал Сакаф.

Компаније које купују жетоне плаћају за заштиту слонова, а прикупљена средства иду чуварима паркова и локалним заједницама, наводи Ал Сакаф.

Целокупном трансакцијом ће се управљати и надгледати путем приватне блокчејн технологије.

„Сви воле слонове, али да ли то зауставља њихов пад?", пита се он.

„Ми не доносимо праве изборе на основу добрих намера, ми доносимо одлуке око свог новчаника.

„Како можемо да искористимо ту финансијску иницијативу да урадимо праву ствар?"

Rebalance Earth покреће пилот пројекат у Габону, где живи чак 70 одсто афричких шумских слонова.

Габон има скоро једну петину шума у басену Конга и има нижу стопу крчења шума од својих суседа, Републике Конго и Камеруна.

Међутим, шумари у Габону запретили су штрајком ове године због лоших услова рада и кашњења у плаћању.

„Наше финансирање ће осигурати да има довољно ренџера да заштите слонове и инвестирају у локалне заједнице", каже Ал Сакаф.

Неки људи су скептични у вези са приступом Rebalance Earth, наводећи бриге за животну средину и етику коришћења дигиталних токена подржаних блокчејном за финансирање очувања.

Кетрин Флик, виша истраживачица за рачунарство и друштвену одговорност на Универзитету Де Монтфорт у Лестеру, Велика Британија, каже да је главни проблем то што је метод „спекулативан" и „веома тешко га је регулисати".

Међутим, Ал Сакаф тврди да је „лепота" блокчејн система у томе што свака страна има потпуно исти приступ информацијама као и свака друга.

„Како се наша платформа шири, ми ћемо изградити независно управљачко тело и прегледаћемо њихову улогу у верификацији трансакција", додаје он.

Фликова каже да постоји и питање ко има користи од програма: велике компаније које купују жетоне или локалне заједнице које обављају радове на конзервацији?

Ал Сакаф каже да ће чувари парка бити плаћени у локалној валути, као и заједнице током пилот пројекта.

Када се иницијатива повећа, појединци ће моћи да троше жетоне у наменским продавницама, здравственим и образовним установама, каже он.

Приходи прикупљени овом шемом биће уложени у локално здравство и образовање, каже он.

Из климатске перспективе, постоји додатна забринутост око коришћења блокчејна, који може бити енергетски интензиван.

Rebalance Earth саопштио је да ће користити приватни R3 Corda блокчејн, за који тврди да користи отприлике исту количину енергије као слање е-поште.

Док Bitcoin и други јавни блокчејнови користе високо енергетски интензиван механизам „доказа рада" за верификацију трансакција, R3 Corda је приватни блокчејн који користи механизам консензуса о валидности и јединствености, који троши далеко мање енергије јер не захтева рачунарску снагу да реши математички задатак.

Бруер каже да је пилот пројекат „фантастична иницијатива", али идентификује неколико потенцијалних замки.

„Апсолутно је потребан механизам који улаже новац у одржавање шумских слонова и повећање способности локалног становништва да коегзистирају са дивљим животињама", каже он.

„Али морамо бити искрени према границама и изазовима таквог концепта."

На пример, постоји практичан проблем праћења слонова.

„Како ћете знати да су то исти слонови? Није их лако идентификовати", каже он.

Такође је тешко убедити локалне заједнице у „неопипљиве користи" такве иницијативе, каже Бруер.

„Ако одете у централноафричко село и кажете им о концепту блокчејна, они ће рећи 'ако убијемо једног слона, имаћемо месо одређено време и то нам је вредније'", каже он.

Напори за очување треба да се одвијају на локалном нивоу и да се усмере на помагање заједницама да живе заједно са слоновима, каже Бруер.

Финансирање треба усмерити и на превенцију криволова и спровођење закона, каже он.

„Морамо да се побринемо да новац стигне до терена. Решења су увек на терену, а не у престоницама", каже он.

Крајњи циљ, каже Бруер, треба да буде убеђивање локалних заједница да је очување вредан подухват, онај који доноси послове и просперитет региону.

„Тако да у року од једне или две генерације они осете да не могу да живе без очувања."

Погледајте видео: Еко-баке чувају животну средину

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]