Превремено рођене бебе из Газе поново са родитељима: „Чудо је да су још живе“

„Расплакала сам се од среће и радости. Нисам могла да верујем да су још живе", каже Нур Ал Бана за ББЦ.

Тридесетједногодишња Палестинка је у сузама док гледа своје превремено рођене ћерке први пут после неколико месеци.

Нсур није мислила да ће се их икада поново видети.

„Нисам знала ништа о њима откако се Газа нашла под опсадом. Већ сам изгубила сваку наду да су живе. Ово је чудо."

Нур је чекала тројке, много пре него што је избио рат.

Због компликација је морала да има хитан царски рез у болници Ал Шифа у северној Гази 19. септембра, у седмом месецу трудноће.

Родила је дечака и две девојчице, била отпуштена из болнице и послата кући.

Али, нажалост, четири дана касније, њен син је умро.

„Моје две девојчице, Леен и Лајан, задржане су на респиратору на неонаталном одељењу у Ал Шифи.

„Била сам толико депресивна после губитка мог дечака да нисам могла да посећујем девојчице. Потом је избио рат и израелске трупе су ушле у Ал Шифу и раширила се вест да превремено рођене бебе умиру", каже она за ББЦ у телефонском позиву.

Због хаоса рата и проблема са везама у Гази, Нур није знала да ли су њене девојчице још живе.

Деветнаестог новембра је 31 превремено рођена беба евакуисана из болнице Ал Шифа у болницу Ал Хилал Емирати у граду Рафи на југу Газе.

Извађене су из инкубатора због нестанака струје и несташице горива.

Дан касније, 28 беба, међу којима су биле Леен и Лајан, пребачене су у Египат на лечење.

Неке бебе су пратиле медицинске сестре, док су друге путовале са својим мајкама.

Нур је била једна од четири мајке које су ишле са својим превремено рођеним бебама у Египат на лечење.

Она каже да су неке од беба послате у болницу Ал Ариш, док су друге, попут њених, послате у болницу Њу Капитал у Каиру.

Раније је Министарство здравља у Гази, које води Хамас, објавило на Фејсбуку списак 31 превремено рођене бебе које су евакуисане из Ал Шифе, тражећи од њихових родитеља да дођу у болницу Ал Хилал Емирати да их идентификују.

Нур каже да је само захваљујући снаји, која је лекар, открила где су девојчице.

„Моја снаја ми је рекла: 'Твоје девојчице су наведене под бројем 1 и 30', а ја сам почела да плачем од среће. Изгубила сам сваку наду", каже она.

Нур је одлучила да остави мужа у Гази и пође у у Египат са девојчицама.

Леен и Лајан су тренутно у одвојеним инкубаторима у болници Њу Капитал у Каиру, у „стабилном" здравственом стању.

Она каже да је успела да идентификује своје прерано рођене бебе „уз помоћ трака око зглоба на којима је било написано њено име".

Биле су гладне и плакале су, каже она.

„Доктор у Рафи ми је рекао да су дошле у веома лошем стању из Ал Шифе, питао се како су лекари тамо успели да их сачувају у животу", објашњава Нур.

Доктор Мухамед Салама, шеф неонаталног одељења у болници Ал Хилал Емирати, рекао је за ББЦ да је 12 родитеља стигло да идентификује своје превремено рођене бебе, објаснивши да нису могли сви да дођу зато што су „рањени, убијени или заглављени у северној Гази".

Родитељи који су стигли у Рафу замољени су да потпишу изјаву о пристанку да се њихове бебе пошаљу у Египат на лечење.

„Друге бебе чији родитељи нису били присутни послате су у Египат на лечење у пратњи медицинских сестара", каже он.

„Желим да ми моја беба буде пред очима"

Доктор Салама је рекао да су двоје родитеља одбили да пристану да се њихове бебе пошаљу у Египат на лечење.

Варда и Али Себета, мајка и отац превремено рођеног дечака Анаса, били су међу онима који су се одлучили да задрже бебу у болници Ал Хилал Емирати.

„Одбила сам да га пошаљем у Египат јер нисам могла да верујем да сам га коначно нашла.

„Египатски лекари му неће пружити више неге него што могу ја сама или овдашњи доктори да му дамо. Желим да ми буде пред очима. Тешко сам стигла до њега", каже Варда, која је мајка још седморо деце.

Анасов отац Али каже за ББЦ да његова жена није могла да остави другу децу да би се придружила беби на лечењу у Египту.

„Деци је она потребна, а ја као отац не желим да мој син поново буде послат негде.

„Пронаћи га било је као пронаћи кап воде у потпуној пустињи. Као да ми се душа вратила у тело", каже Али, који предаје науку у школи.

Он додаје да није очекивао да ће поново видети сина, након што су били раздвојени 45 дана.

„Нисам могао ни да замислим да ће мој син бити међу живим превремено рођеним бебама, јер су рекли да је 27 превремено рођених беба умрло због недостатка функционалних респиратора.

„Очекивао сам да ћу га видети само да га сахраним. Изгубио сам сваку наду", каже он.

Анасови родитељи, који су више пута бежали из њихове куће у северној Гази, живе у школи Агенције Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама (УНРВА) у јужном граду Кан Јунису од 13. октобра, тако да им је било тешко да одрже контакт са докторима у Ал Шифи.

„Сазнала сам да се бебе евакуишу преко мојих комшија.

„Нисам знала да ли је мој син жив. I само сам га тражила", каже Варда, додавши да су Анаса морали да траже у свим болницама на југу све док им није речено да је пребачен у Ал Хилал Емирате у Рафи.

„Осећај кад сам сазнала да је жив је неописив.

„Кад сам ушла у болницу, видела сам много рањене деце и изгубила сам сваку наду да ћу видети свог сина међу њима. Тражила сам га и кад сам га угледала, мало је порастао и његове црте лица су се незнатно измениле. Само сам захвалила Богу што је жив", каже она.

Варда је била узбуђена што може да додирне сина први пут откако је рођен.

„Провукла сам руку кроз инкубатор да му додирнем кожу. Ујутро ми је доктор дозволио да га носим, грлим и љубим", каже она.

Анас, који је беба број 27 на списку, био је држан у инкубатору, због ниског нивоа хемоглобина и стомачног вируса, због лошег храњења.

Али његова мајка каже да је сада изашао из болнице и да је поново са својом породицом у школи за избеглице УНРВА-а.

Варда додаје: „Не можемо да опишемо колико смо срећни."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]