Израел и Палестинци: Зашто сви говоре о Ирану

Након што је Хамас покренуо смртоносни напад на Израел, врховни вођа Ирана је поздравио „разорни земљотрес" који је погодио Израел додавши: „Љубимо руке оних који су испланирали овај напад."

Али ајатолах Али Хамнеј такође је брже-боље негирао да је Иран на било који начин умешан у тај напад, у којем је страдало више од 1.200 људи, а више од 240 је узето за таоце.

Од тада, Израел покреће ваздушне нападе и копнену операцију у Гази, у којима је страдало више од 11.000 људи, према Министарству здравља које води Хамас.

И тако, упркос негирању, зашто се у вези са нападом ова земља непрестано помиње заједно са Хамасом и на друштвеним мрежама и у ударним медијима?

Резон иза тога је, вероватно, једноставан: Иранова непоколебљива подршка такозваној Осовини отпора.

То је савез група које се противе утицају Израела и САД на Блиском истоку.

У њих спадају Хамас, Хезболах у Либану, паравојске у Ираку и побуњеници Хути у Јемену.

Иран, који се суочава са међународним санкцијама због нуклеарних амбиција и кршења људских права, једва излази на крај са економским и политичким изазовима.

Оптужен је да, у жељи да заштити властите интересе, користи савезнике и посреднике против регионалних непријатеља.

Хезболах и Хамас, са друге стране, имају користи од подршке у предвођењу овог покрета против Израела.

Историјат односа Ирана и Израела

Израел и Иран нису одувек били љути ривали.

Пре Исламске револуције 1979. године и оснивања Исламске Републике, Иран је, као неарапска земља, служио као стратешки савезник Израела.

Али, то се променило кад је револуција довела на власт ајатолаха Рухолаха Хомеинија, претворивши Иран у теократску државу са антиизраелском реториком.

Палестинска ствар убрзо је постала саставни део његовог наратива, стекавши огромну популарност, не само у исламским круговима већ и у интелектуалним и левичарским заједницама.

Свега шест дана после избијања револуције, Јасер Арафат, тадашњи лидер Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), постао је први страни великодостојник који се састао са ајатолахом Хомеинијем и привременом владом у Техерану.

Само неколико сати после Арафатове аудијенције са новим кабинетом, Иран је прекинуо дипломатске везе са Израелом.

Међутим, ствари нису биле тако једноставне као што је изгледало.

Упркос додворавању Палестинцима, није прошле много времена пре него што је Иран прихватио војну помоћ Израела.

Током првих година рата Ирана и Ирака, који је трајао од 1980. до 1988. године, Израел је незванично пружио разне облике војне помоћи Ирану преко посредника.

Био је то неочекивани савез, али је, што се тиче Израела, током трајања рата то држало Иран и Ирак заокупљене једне другим.

Али био је то изузетак у врзином колу бескрајне агресије, претњи и узајамних оптужби.

Током осамдесетих и деведесетих, Израел и САД су оптужили Иран за учешће у низу смртоносних бомбашких напада, што је Иран негирао.

Иран је тврдио да Израел стоји иза атентата на неколико иранских нуклеарних научника, а обе земље настављају да оптужују једна другу за сталне сајбер-нападе.

Какав је однос Ирана са Хамасом?

Палестинска екстремистичка група и политичка странка Хамас оформљена је 1987. године и контролише Појас Газе од 2007. године, одакле је често покретала ракетне нападе усмерене на израелске градове.

САД, Велика Британија и други воде сталну политику изолације према њему, сматрајући га терористичком организацијом.

Током деведесетих и двехиљадитих, Иран је одиграо значајну улогу у подршци Хамасу, углавном мотивисану заједничком антипатијом према истом непријатељу пре него заједничком верском идеологијом или политичким ставовима.

Хамас и ирански режим следе различите гране Ислама - Хамас је сунитски, док је ирански режим заснован на шиитском Исламу.

Али њихови односи су постали напети 2012. године, кад је Хамас одбио да подржи иранског савезника, сиријског председника Башара Ал Асада, током грађанског рата у земљи.

Реагујући на то, Иран је обуставио финансијску помоћ Хамасу и смањио подршку војним активностима групе.

Јаз се продубио 2015. године због Хамасовог зближавања са Саудијском Арабијом, дугогодишњим непријатељом Ирана.

Иран је подржавао шиитске побуњенике Хуте у грађанском рату у Јемену, окренувши их против Саудијске Арабије која је подржала тамошње владине снаге.

Раздор између Ирана и Хамаса и и повлачење финансирања значили су да је палестинска група изгубила главни извор новца - новца од ког су становници Газе почели да зависе.

Без њега, цивили су суочили са позамашним проблемима.

Међутим, од 2017. године, а поготово откако су неке арапске земље почеле да развијају тешње везе са Израелом, дошло је до отопљавања односа Ирана и Хамаса и уложен је свестан заједнички напор да се поново изгради савез.

У међувремену, САД, које подржавају Израел, рекле су да иако немају доказ о директној вези, верују да је Иран одиграо извесну улогу у нападима од 7. октобра финансирајући војно крило Хамаса током година.

Какве везе Хезболах има са сукобом?

Хезболах, шиитска екстремистичка група из Либана на северној граници Израела, чини другу значајну силу у такозваној Осовини отпора.

Иран је одиграо кључну улогу у његовом настанку и, попут Хамаса, САД, Велика Британије и друге земље сматрају га терористичком организацијом.

У протекле четири деценије, непоколебљива подршка Ирана остала је непромењена, а њен лидер Хасан Насралах јавно је изразио верност иранском врховном вођи.

Али Хезболах је много софистициранија и моћнија сила од Хамаса, и учествовао је у разним политичким маневрима широм Блиског истока.

Војна јединица групе спада међу најспособније недржавне актере и за њу се каже да је боље обучена и опремљена од неких регуларних војсци у региону.

Током његовог последњег значајног рата са Израелом 2006. године, његова ватрена моћ и војна дисциплина затекла је многе неспремним.

Размена ватре између Хезболаха и Израела ескалирала је последњих недеља.

Хоће ли се Иран умешати у сукоб Израела и Хамаса?

У разговору између британског и иранског министра спољних послова почетком новембра, Џејмс Клеверли је извршио притисак на Хусеина Амира-Абдулахијана да осигура да Иран користи свој утицај да би спречио ескалацију.

Недељу дана после напада од 7. октобра, усред масовне међународне осуде Хамасових дела, Хусеин Амир-Абдулахијан састао се са Исмаилом Ханијехом, де факто лидером Хамаса, у Катару.

Ирански министар искористио је ту прилику да упозори Израел да ако се бомбардовање Газе настави, могло би да дође до непредвиђених последица у региону.

Ово упозорење поновио је ајатолах Али Хамнеј, врховни вођа Ирана, који је рекао:

„Силе отпора ће изгубити стрпљење. У том случају више нико неће моћи да их заустави."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]