Израел и Палестинци: Страх, сахране и политичка нестабилност на окупираној Западној обали

Очи деце испуњене су болом и патњом, док њихова мајка једва може да дигне главу.

Њеног мужа Билала Салеха убио је јеврејски досељеник на окупираној Западној обали крајем октобра.

„Билал је био брижна особа са златним срцем", каже његова удовица Ихлас Салех, док њена мајка Моуна мотри на њу будним оком.

„Два дана после Билаловог убиства, полиција ми је послала захтев да дођем и дам изјаву", каже Иклас.

„Док сам била у полицијској станици, израелски досељеник ми је пљунуо и лице."

„Кад сам питала полицајца зашто га није зауставио, одговорио ми је: 'Ми смо у полицијској станици. Не могу ништа да учим за вас.'"

Већина међународне пажње била је усмерена на Хамасов напад на Израел, у коме је страдало најмање 1.200 људи, а више од 200 људи је отето, после чега су уследили израелски ваздушни удари и копнена инвазија на Газу.

Поред све већег броја погинулих, који тренутно износи више од 13.300 Гази, према палетинском министарству којим управља Хамас, шири се и насиље на Западној обали.

Министарство здравља Палестинске управе каже да је од 7. октобра убијено више од 200 Палестинаца, међу којима су седморо убили израелски досељеници.

Западна обала је друга палестинска управа под управом Фатаха и палестинског председника Махмуда Абаса, који је супростављен Хамасу.

„Дан прославе"

Палестински земљорадник Билал Салех (40) један је од њих, убијен 28. октобра у селу Ас Савија.

„Ишли смо да беремо маслине, пошто смо велика породица", каже ми Билалов рођак Хазем Шахин.

„Берба маслина је велики фестивал за нас и ми га славимо."

На породичним снимку од претходног дана, Билалов најмлађи син Муса и ћерка Мајс трчкарају около, смејући се са рођацима и пријатељима.

Наредног дана, у суботу, мушкарци су на лествама, спремни да беру маслине.

Хазем ми показује снимак на телефону на којем се виде четири наоружана израелска досељеника како им прилазе из оближњег насеља Рехелим, једног од пет у области.

„Кад смо видели да иду ка нама, сишли смо и почели да склањамо децу на безбедно близу нашег возила", каже Хазем.

„Билал је заборавио телефон испод маслиновог дрвета.

„Његова супруга је већ отишла и он се вратио 10-15 метара да га узме, а онда смо чули пуцањ из пушке."

На следећем снимку, Билал је на земљи, лежи на црном најлону који је прострт да би хватао маслине.

Упуцан је у груди.

Његов отац и двојица рођака га потом односе до кола.

Најближи град је Наблус, али због израелских блокада путева, Хазем каже да су се уместо тога одвезли у град Салфит, што им је удвостручило време путовања.

Билал је умро на путу.

Главни осумњичени је израелски војник који није био на дужности.

„Војна полиција истражује инцидент", навела је израелска војска у саопштењу.

„Војник је приведен ради саслушања и накнадно пуштен."

„Кад истрага буде завршена, налази ће бити прослеђени војном тужилаштву."

Билалова породица је остала да у тишини и шоку оплакује његову смрт.

Пуцњава и пркос

Даље на север, у главном палестинском избегличком кампу Џенин, тела 11 мушкараца се церемонијално носе улицом да буду сахрањена.

Џенин је жариште војног отпора према Израелу и често се из пушака пуца у ваздух.

Сви мртви су чланови оружаних група.

Члан бригаде Изедин Ал Касам, Хамасовог војног крила, које Велика Британија и САД сматрају терористичком организацијом, сахрањује брата.

„Ми смо уједињени, ми смо једна крв", каже Абу Ал Ез, што му није право име, док му је лица скривено иза црне маске.

„Имам везе са Ал Касамом, Фатахом и Исламским џихадом. Подржавам сваког ко дигне оружје против окупације."

Фатах је главна политичка партија на Западној обали и доминантни члан Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), групе која окупља све палестинске партије.

Хамас је брутално избацио Фатах из Појаса Газе 2007. године.

Бригаде Ал Касам и Исламски џихад су такође биле ривали све до сада.

„Израелска војска би могла да упадне у Рамалу сада и ја ћу отићи тамо иако бих могао да погинем", додаје Абу Ал Ез.

Рамала је седиште Палестинске управе, настале у склопу Споразума из Осла 1993. године, када је ПЛО признала Израел, за разлику од Хамаса.

Палестинска управа одржава безбедност на Западној обали у име Израела.

Али тај симбол јединства не може да замаскира огромну кризу Палестинске управе.

Уз све већи број погинулих и више од 2.900 ухапшених после 7. октобра, Клуб палестинских затвореника, невладина организација, сматра да подршка Палестинској управи вртоглаво опада.

А палестинска држава делује даље него икад уз 750.000 израелских досељеника који живе на Западној обали и у Источном Јерусалиму, према тврдњама Палестинске управе.

Ова насеља су илегална према међународном праву, које Израел не признаје.

Било је 115.000 досељеника 1993. године, тврди ПЛО.

Политички шкрипац

Хусеин Ал Шеик је један од главних палестинских званичника, који се види као потенцијални наследник 88-годишњег председника Махмуда Абаса.

Његова званична титула је секретар извршног одбора ПЛО и шеф за цивилна питања.

У пракси, он је главна политичка веза Палестинске управе и израелске владе.

Срели смо се у његовој канцеларији у Рамали, где он одбија да буде увучен у осуду Хамасовог напада.

Он осуђује смрт цивила на свим странама, а потом издаје упозорење.

„Главни политички циљ израелске владе је да поново заузме Западну обалу и Појас Газе", каже ми он.

„Циљ војних операција у Појасу Газе и на Западној обали је да униште споразуме потписане између ПЛО и израелске владе, и да окончају палестински сан о држави према границама из 1967. године."

И док се САД и ЕУ труде да оживе решење о две државе - палестинској и израелској држави које егзистирају једна крај друге , а израелски премијер Бенјамин Нетанјаху наговештава да би Палестинска управа могла да води Газу под „израелским безбедносним покривачем", Ал Шеик је врло отворен по том питању.

„Нећемо ући у Појас Газе у израелском тенку."

Израел негира његове тврдње о властитим ратним циљевима - рекавши да жели да уништи Хамас у Појасу Газе.

„Израел не намерава да поново заузме Газу", каже за ББЦ саветник за спољне послове премијера Нетанјахуа доктор Офир Фалк.

„Човек би очекивао од Палестинске управе да осуди масакр од 7. октобра и убиства више од 1.000 мушкараца, жена и деце."

„Нажалост, Палестинска управа тврдоглаво одбија да осуди таква зверства."

Страх од неконтролисаног и бескрајног насиља прогања Моуну Салех док надзире ћерку Иклас која је остала удовица.

„Они утискују насиље у нашу децу", каже она.

„Ова деца ће одрастати сећајући се како је њихов отац убијен пред њиховим очима а да није учинио ништа лоше."

Ал Шеик се слаже с тим.

„После овог рата, ако не буде било политичке опције и решења, радикализам неће нарасти само у Палестини, већ у читавом региону."

Погледајте видео: Шта је Западна обала

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]