Израел и Палестинци: Израелски и палестински очеви уједињени у болу, траже мир и помирење

Басам Арамин, палестински муслиман, и Рами Елханан, израелски Јеврејин, изгубили су ћерке у сукобима на Блиском истоку.

Обојица живе у Израелу.

Многи би очекивали да ће се понашати као непријатељи после личних трагедија.

Али уместо да траже освету, Басам и Рами су изабрали другачији пут: мир и пријатељство.

Израелски полицајац пуцао је у десетогодишњу Басамову ћерку Абир, смртно је ранивши.

Рамијева ћерка Смадар убијена је у самоубилачком нападу Хамаса. Имала је 14 година.

Кажу да их је „неподношљив бол" подстакао да изграде пријатељство.

Један другог зову „брате".

„Нисмо животиње, умемо сами да користимо главу. И почнете да сами себи постављате питање - да ли ће убиство било кога вратити моју ћерку?", каже Рами.

„Чак и ако побијете остатак Јевреја на Земљи, не само Израелце, никада више нећу видети моју ћерку", рекао је Басам.

Родитељски круг

Након што су им ћерке убијене, оба оца су се придружила организацији родитеља The Parents Circle Families Forum, групи за мир и помирење за људе који су изгубили децу у блискоисточном сукобу, највећем последњих деценија.

Рами, који је био војник у израелској војсци, види Басама као вођу.

„Он ми је најближа особа на Земљи... Нису нам потребне речи да бисмо се разумели... Покушавам да се угледам се на њега. Он ми даје снагу", каже Рами за ББЦ.

Басам, који је у младости био у затвору јер је бацио ручну бомбу на Израелце, сада се према Рамију понаша као према сопственом брату.

„Ми смо браћа. Наш однос је изнад сукоба јер делимо исте вредности.

„Бринемо о људским бићима, бринемо о цивилима, бринемо о демократији и слободи", рекао је Басам за ББЦ.

Спирала насиља

Израел бомбардује Појас Газу од Хамасових напада 7. октобра у којима је погинуло 1.400 људи у Израелу, а најмање 239 је узето као таоце.

Министарство здравља под управом Хамаса саопштило је да је више од 10.000 Палестинаца убијено од почетка израелске одмазде.

То је наставак вишедеценијског „круга насиља", како Басам и Рами говоре о текућем сукобу.

Смрт Смадар

Био је 4. септембар 1997.

Смадар је са другарицама била у куповини у Јерусалиму када је бомба експлодирала.

Рами и његова жена Нурит сатима су је очајнички тражили.

„Ишли смо од болнице до болнице, од полицијске станице до полицијске станице", присећа се Рами.

„Док се на крају, касније те ноћи, не нађете у мртвачници и то је то. Гледате призор који никада, никада нећете моћи да заборавите до краја живота."

„Љутња је неподношљива. А главна ствар у вези са овим болом је да никада не нестаје. Прати вас 59 секунди сваког минута".

Хамасова бомба и израелски метак

Рами и Басам су се први пут срели 2005. године на састанку Бораца за мир (Combatants for Peace), организације бивших бораца са обе стране.

Сви они траже мир.

Басамова десетогодишња ћерка Абир била је тешко рањена 6. јануара 2007. када ју је гумени метак који је испалио израелски гранични службеник погодио испред њене школе на Западној обали.

Умрла је два дана касније у болници.

„Осећам бес, и још сам љут до данас, јер смо сви ми људска бића и природно је да осећамо бес", рекао је Басам.

„Освета нам неће умањити патњу"

„Али ја сам верник и знам да освета није решење. Неће ми вратити ћерку."

Рами и његова жена стајали су поред Басама и његове породице у болници, у име организације Родитељски круг.

„За мене је то било као да сам изгубио ћерку по други пут", рекао је Рами.

Два дана касније, Басам се такође придружио Родитељском кругу.

Разбијање 'круга насиља'

Басам и Рами су сада тим и заједно говоре на скуповима и конференцијама.

„Да није било окупације, ми [не бисмо] морали да се убијамо. Не морамо да се боримо једни против других и то је талас за таласом. То је море крви. Доста је тога", рекао је Басам у вези са формирањем државе Израел 1948. године на земљи која је до тада била земља Палестина.

Неуобичајено за израелског Јеврејина, Рами такође говори о „окупацији" када га питају о улози Родитељског круга у ублажавању сукоба и непријатељстава.

„Није нормално да један народ доминира над другим. Израелска окупација је ненормална ситуација. Изгубили смо нашу децу због те ситуације и морамо да је променимо."

Њих двојица се обраћају младим људима, укључујући средњошколце са обе стране.

Као што Рами описује, то је као „закорачити у отворена уста активног вулкана... Постоји море крви у та два народа, много је емоција."

„И одзив је невероватан. Понекад може бити веома, веома тешко, знате, оптужбе, понекад [псовке], понекад агресивност.

„Али до краја часа, [чак и ако] буде само једно дете које ће климати главом у знак прихватања ове поруке, то је чудо. Спасили смо једну кап крви. Знате, у јудаизму је једна кап крви цео свет."

Опроштај

После напада Хамаса на југ Израела 7. октобра ове године и израелске одмазде, Рами каже да је разговор о миру посебно изазован.

„Атмосфера је веома тешка".

Он је за ББЦ рекао да добија много порука мржње.

„Хамас не може убити као муву или као комарца. Хамас је идеја. Морате да исушите мочвару уместо да убијате комарце", рекао је Рами.

Трајни мир

Оба оца се надају да ће за њиховог живота бити постигнут трајни мир.

„Упознао сам убицу моје ћерке на суду. Ја га зовем жртвом. Рекао сам му: 'Ниси убио непријатеља или терористе, само си убио десетогодишњу невину девојчицу," рекао је Басам.

„Он је жртва свог образовања, своје приче, своје историје."

Његова порука није само за Израелце и Палестинце, већ и за све укључене у сукобе и ратове широм света.

„Када се ослободиш мржње, освете, постајеш слободан човек. Нико не може да те окупира и немаш непријатеља којег треба да победиш.

„Иначе, ја нисам кукавица. Осветићу се без икакве милости. Али шта ћеш тиме да промениш? Ништа."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]