Трагедија у одмаралишту Шови: како су ледници који се топе на Каквказу погодили „рај на земљи”

Окружено четинарским шумама, планинско одмаралиште Шови у северозападној Грузији 3. августа претворило се у смесу блата са остацима дрвећа, аутомобила и викендица за само неколико минута.

Стручњаци кажу да је један од разлога разорног муљевитог тока, који је убио више од 30 људи - отапање глечера.

Они упозоравају да са климатским променама расте опасност од природних катастрофа, од којих нису изузети ни планински предели Грузије.

У селу Глола, које се налази у грузијском региону Рача, туробну тишину разбија граја деце која се играју и шум планинске реке Чанчаки.

Из овог села, које лети оживи са почетком школског распуста, пут води до одмаралишта Шови које се налази на надморској висини већој од 1.500 метара.

Место које су у Грузији звали „рај на земљи".

Одмаралиште у Шовију, почетком прошлог века основао је Шамше Лежава, родом из града Раче, који је стекао медицинско образовање у Европи.

Било је познато по минералним изворима и планинским пејзажима.

У почетку се звало Шамшови, али је услед стаљинистичке репресије Лежава ухапшен, оптужен за контрареволуционарне активности, а затим стрељан.

Префикс који подсећа на њега из назива одмаралишта је уклоњен.

Сада, скоро 100 година после отварања првог санаторијума овде, одмаралиште је постало место једне од највећих природних катастрофа у Грузији.

Бујица је погодила одмаралиште у јеку туристичке сезоне.

Главни удар снажног тока од камења и блата, који је са собом носио комаде огромног дрвећа, погодио је викендице које се налазе у близини реке и популарно туристичко место у близини минералног извора.

Према последњим подацима, потврђено је да су страдале 32 особе.

Међу погинулима су и мала деца, студенти и читаве породице.

Према подацима грузијског Министарства унутрашњих послова, више од 200 људи је евакуисано из зоне катастрофе.

„Ружан сан"

Идућег дана је требало да стигну гости.

Тамуна се присећа да је за време ручка чула тутњаву, звук сличан хеликоптеру у лету, а затим и очајнички плач једне од радница која ју је позвала по имену.

„Била је на првом спрату, па је све видела пре нас. Прво сам помислила да је земљотрес али у самој згради није било потреса.

„Када сам отрчала на другу страну кроз застакљени фоаје, видела сам како се ка нама креће планина", присећа се она.

Тамуна је прво назвала мајку која је у том тренутку била у селу.

„Тада се нисам ни надала да ћемо преживети.

„Једино о чему сам размишљала је да морам да спасем село, да их позовем и упозорим их да се некако склоне и да се клоне мостова", каже она.

Бујица од муља није успела да стигне до зграде хотела Рача (G&M Shovi-Racha Resorts), где су боравили Тамуна и још десетак људи који су се налазили у дворишту.

Према њеним речима, то што је у близини хотела мочварно земљиште помогло је да се заустави талас муља.

„Видели смо да испред нас нема ничега, само две викендице на улазу у Шови.

„Затим је уследио други талас који је и њих прекрио и одједном смо видели да неко вири из ове каше, а онда смо приметили и дете", присећа се она.

Момак о коме Тамуна говори је Давид Џеладзе.

Заједно са шестогодишњом нећакињом Машом и још осам чланова породице, тог дана су отишли да се мало одморе у Шови, међутим када су се враћали, нашли су се у центру катастрофе.

Покушавајући да дођу до хотела, Давид и његова малолетна нећака су прошли више од 400 метара кроз муљ.

„Довикивали смо му, бодрили га: „Хајде, хајде, потруди се, изађи!", али било је јасно да му је већ било веома тешко да хода. Час је дете носио на раменима, час га је спуштао у муљ када више није могао да га носи.

„Тада су му у помоћ притекли Шалва Белашвили и још један момак који је радио у хотелу. Плашила сам се за њих, али сам истовремено била срећна што су помогли да се дете спасе", каже Тамуна.

Шалва Белашвили, Тамунин земљак, који је отишао да помогне Џеладзеу, каже да је могао да носи дете само неколико метара, али су тада морали да се смењују и носе девојчицу наизменично, јер је било веома тешко да се креће кроз муљ који је преплавио Шови.

„Било је немогуће одржавати равнотежу и стајати на ногама. Муљ је био као бетон, само без цемента. Земља са камењем и врло мало воде", прича он.

Убрзо пошто је изашао, Џеладзе је поново отишао у село Шови које је било преполављемо муљем, да пронађе остатак породице, присећа се Тамуна.

„Када су спрали блато и када смо помислили да је све иза нас, из правца хотела „Шови Сансет" су се још чули очајнички крици.

„И овај момак, пошто се једва извукао, упркос нашим покушајима да га одговоримо, поново је прошао кроз ово клизиште таквом брзином, као да хода по равном поду, а не по овој каши", присећа се Тамуна.

Џеладзе и чланови његове породице, које је затекла катастрофа су преживели.

Прича о њиховој борби за спас осванула је на страницама многих медија и на видео снимцима друштвених мрежа.

Тамуна и остало особље су тог дана евакуисани хеликоптером.

И даље се плаши гласних звукова.

Тешко јој је да се сети шта се десило, нарочито у селу које је у жалости и где се сви познају и односе се једни према другима као породица.

Отприлике половина погинулих током катастрофе у одмаралишту Шови били су родом из Глоле или су тамо имали рођаке.

„Понекад ми се чини да је то био неки лош сан. Све је било тако нестварно. Постоји изрека „као гром из ведра неба". Изгледа се се све ово заиста десило.

„Испоставља се да нешто овако заиста може да вам се деси по сунчаном и ведром дану", каже Тамуна.

Цунами проузроковани топљењем глечера

Национална агенција за животну средину назвала је оно што се догодило у одмаралишту Шови 3. августа резултатом подударности неколико природних појава.

Од почетка катастрофе до тренутка када је муљ стигао у подручје викендица у Шовију, према проценама агенције, прошло је око осам до десет минута.

Према првобитној процени стручњака, објављеној 6. августа, са запада глечера Буба урушила се стенска маса која се сударила са глечером и уништила његов део, што је могло да доведе до изливања нагомиланих субглацијалних вода.

А оне су формирале ток који је почео великом брзином да се креће дуж клисуре.

Као резултат тога, глацијални (глечерски) муљ се формирао у горњем делу клисуре реке Бубисткали, која се спаја са реком Чанчахи код места Шови.

„Процес је потпомогло недавно повећање температуре ваздуха, интензивно топљење глечера који су изазвани климатским променама и пратећим падавинама", напомиње агенција.

Муљ, који је носио са собом камење и блато, излио се из корита реке и захватио површину од око 26 хектара у месту Шови, поплавивши зграде и изазвавши жртве.

Укупно је, према прелиминарним проценама стручњака агенције, покренуто око пет милиона кубних метара земље и камења, а у епицентру и транзитној зони клисуре накупило се око милион и по кубних метара.

Остатак је ушао у корита река Чанчахи и Риони.

Првобитну реконструкцију клизишта у месту Шови на основу комерцијалних сателитских снимака високе резолуције и података сеизмичког мониторинга припремили су стручњаци Института наука о Земљи и Националног центра за сеизмички мониторинг на државном универзитету Иљи.

Према њиховој верзији, катастрофа је почела урушавањем стенске масе, али је до ње довео такозвани GLOF (glacial lake outburst flood) - ток настао као резултат пробоја глацијалног језера.

Према речима заменика директора Института, професора Универзитета Иљи Лаше Сухишвилија, такве појаве је тешко предвидети.

„Још је компликованије када се ледничко језеро не види на површини, већ је скривено и налази се унутар или на дну глечера.

Као што се може видети у случају Шови, реч је о резервоарима за воду који су се налазили на дну или унутар једне од грана глечера Тбилиса (глечера који се налази поред глечера Буба. Према речима стручњака разлике у називима глечера односе се на спорне топониме приказане на мапама још из совјетског времена, а не на стварно мосто катастрофе)", каже он, додајући, да под знаком питања остаје присуство воде на површини ледника.

Сателитски снимци показују да се глечери топе и у суседној клисури, каже Сухишвили, али тамо је, по свему судећи, отопљена вода нашла свој пут и није се акумулирала.

„Клима се мења и последице тога и сами осећамо. У овом случају (катастрофе у месту Шови) дошло је до појаве која се назива GLOF. А 2018. je дошло до пробоја језера, које је настало као последица топљења глечера, што је изазвало поплаву реке Ненскра. На срећу, све је прошло без жртава.

„Има и других случајева. У последњих 10-15 година смо се навикли на нешто што је раније било тешко замислити", каже Сухишвили.

Лепота Кавказа која се полако отапа

Ледници Великог Кавказа настављају да се топе незаустављивом брзином.

Према студији објављеној у фебруару прошле године, до 2020. укупна површина глечера на Великом Кавказу била је нешто више од 1.000 квадратних километара.

Већи део, око 700 квадратних километара налази се у Русији, око 340 квадратних километара је у Грузији, а око 800 квадратних метара у Азербејџану.

Од 2000. до 2020. Велики Кавказ је изгубио око 320 квадратних километара леда.

То је четири пута више него од 1911. до 1960. и двоструко више него у периоду од 1986. до 2000.

„Од 2014. топљење се дешава тако катастрофалном брзином да су неки глечери на Великом Кавказу уопште остали без снежне границе.

„Темпо отапања нарочито је велики на источном Кавказу. Многи глечери су потпуно нестали или ће нестати у будућности", каже један од аутора научног рада, истраживач са Универзитета Монаш у Аустралији и ванредни професор на Државном универзитету Иљи, глациолог Леван Тиелидзе.

Међу грузијским регионима, најугроженији, у смислу интензивног отапања глечера, је општина Казбеги, каже Тиелидзе.

Али глечери се топе и у другим регионима Грузије - Тушетију, Хевсуретију, Рачи, Сванетију и самопроглашеној Абхазији која се отцепила од Грузије.

„Глечери су веома осетљив показатељи климатских промена. Растуће температуре, топљење глечера и подложност пермафроста сезонским појавама доводе до развоја природних феномена.

„У неким случајевима догађа се директно урушавање глечера и падина, глацијална језера избијају и тако даље. Све се то првенствено дешава због климатских промена", каже он.

Топљење глечера не прети Грузији само кроз активирање глацијалних елемената.

Глечери су резерве слатке воде. Они обезбеђују 30% свеже воде у великим грузијским рекама, напомиње Тиелидзе.

„Са економске тачке гледишта, отапање глечера ће утицати и на туризам, јер многи туристи долазе управо због ових предела. Велики Кавказ више неће бити тако величанствен без глечера.

„Осим тога нестанак глечера за собом носи низ последица. Микроклима ће бити другачија, јер глечери стварају сопствену микроклиму на суседној територији", каже он.

Планине Кавказа су далеко од изузетка.

Према извештају Светске метеоролошке организације (СМО) о стању глобалне климе за 2022, последњих осам година биле су најтоплије забележене.

„Ниво леда на Антарктику пао је на рекордно низак ниво, а отапање неких европских глечера достигло је буквално невиђену брзину", наводи се у извештају организације.

Европски Алпи су оборили рекорде.

У Швајцарској је изгубљено 6 одсто запремине леда између 2021. и 2022. и једну трећину између 2001. и 2022.

Ова година је оборила нове рекорде.

СМО је саопштила да је просечна глобална температура у јулу била највиша забележена, а вероватно у последњих 120.000 година, а нови рекорд тачке смрзавања је постављен у августу на 5.298 метара.

Ово је највиши параметар од почетка мерења 1954. године и 115 метара је већи од претходног рекорда постављеног 25. јула 2022.

Претње које нису узете у обзир

У Грузији која је на северу уоквирена Великим Кавказом, ризицима од топљења глечера, према мишљењу стручњака, до данас није придата довољна пажња.

На пример, према речима Лаше Сухишвилија, у случају Шови, ниједна од објављених мапа које су процениле претње од природних катастрофа, било да су мапе које су креирале невладине организације или владине агенције, није идентификовала претње од топљења ледника.

„Проблем је у методологији по којој се врши процена. Узимају, на пример, архивске материјале објављене још у совјетско доба, а затим их ажурирају.

„Али у совјетско време климатске промене нису биле толико значајне и глечери се нису топили тако брзо. Глечери су проучавани углавном из перспективе водних ресурса за хидроенергију или друге сврхе коришћења, али мање, очигледно, из перспективе ризика", каже он.

Истраживања о ледницима у Грузији вршена су током совјетске ере, почевши око 1930-их година, каже Тиелидзе, али су након распада Совјетског Савеза усред економске кризе, практично престала.

„У Грузији је остало само двоје или троје људи који су се бавили овим темама.

„Ми смо започели истраживања 2000-их, имао сам неке локалне и међународне пројекте али то није било довољно. Потребно је више финансијских и људских ресурса. Ту је и проблем координације и комуникације [научне заједнице са владиним ресорима]", каже Тиелидзе.

У међувремену, власти инсистирају да трагедија у Шовију није могла бити спречена, јер су се догађаји развијали пребрзо.

Истовремено, према њиховим речима, они активно развијају систем праћења, уз сарадњу са међународним експертима и донаторима, попут организације Зелени климатски фонд (GCF).

У 2018. години UNDP (Програм Уједињених нација за развој) је заједно са владом Грузије и уз подршку међународних донатора, покренуо вишекомпонентни седмогодишњи програм за смањење ризика од катастрофа изазваних климатским променама.

За програм је издвојено укупно 74 милиона долара, од чега је 38 милиона долара донирала грузијска влада.

Програм, између осталог, предвиђа проширење хидрометеоролошког мониторинга и система раног упозорења за сливове 11 великих река у Грузији.

Питање система раног упозоравања постало је нарочито актуелно након катастрофе у месту Шови.

Такав систем је инсталиран пре седам година у клисури Девдораки-Амали, где је катастрофа повезана са топљењем ледника довела до жртава 2014.

Министар животне средине Отар Шамугија, обраћајући се новинарима после састанка владе 30. августа, објаснио је да је систем раног упозорења интегрисани систем који подразумева опрему за праћење као што су радари и метеоролошке станице.

Према његовим речима, за западну и источну Грузију већ je купљено и делимично инсталирано више од 150 станица за праћење и два савремена радара.

До краја године биће у потпуности припремљене карте са проценом опасности од разних елементарних непогода, обећао је министар.

Инсталација система упозорења је, према његовим речима, следећа фаза која захтева посебно озбиљно проучавање сваке од области у којима постоје ризици.

„Ако немамо систем за праћење, не можемо предузети даље кораке", истакао је он.

Вршилац дужности сталног представника UNDP у Грузији, Ана Чернишова, је у писаном одговору грузијском издању Publikа, говорећи о развоју система раног упозорења за 11 речних сливова у оквиру текућег програма, рекла да ће то побољшати предвиђање седам климатских опасности, попут поплавa, муљевитих токовa и клизишта.

Али, према њеним речима, циљеви програма не подразумевају праћење топљења глечера, јер је за то потребан специфичан тип праћења, опрема и технологија.

„Места Шови више нема"

У вези са оним што се догодило у Шовију, Министарство унутрашњих послова покренуло је истрагу на основу два члана - изазивање смрти из нехата и кршење безбедносних правила приликом рударских, грађевинских и других радова.

Али све је више питања и критика уперених према властима у вези са акцијама спасавање људи након катастрофе, тако и превентивним мерама за смањење ризика.

О пристрасности и недостацима у истрази говоре адвокати организације „Партнерство за људска права", који заступају интересе мајке једног од погинулих у Шовију, Давида Беријашвилија.

Они траже да се случај пребаци у тужилаштво, сматрајући да би предмет истраге требало да буду превентивне мере и акција спасавања, у чему је водећу улогу имало Министарство унутрашњих послова.

А управо ово министарство тренутно води истрагу.

У међувремену, будућност самог одмаралишта остаје нејасна.

По овом питању власти и даље ћуте.

ББЦ се поводом овог питања обратио кабинету градоначелника општине Они, којој припада Шови, и Министарству регионалног развоја и инфраструктуре Грузије.

До тренутка писања, ниједно од ових одељења није одговорило.

Локалне власти и Министарство за регионални развој и инфраструктуре оставили су без одговора питање колика је материјална штета проузрокована несрећом.

У самом селу Глола о будућности одмаралишта Шови се ретко говори.

Место, које је било предмет не само поноса и разоноде локалног становништва, већ и извор прихода за неке од њих, сада је епицентар болних успомена које покушавају да заобиђу.

Тамуна је прва два дана после катастрофе провела у Шови, чекајући резултате потраге за несталима.

„Онда ме је обузео страх, некако сам се затворила. Тешко ми је чак и да погледам у том правцу. Вероватно ће ми требати времена", каже она.

Према речима Шалве Белашвилија, катастрофа је однела њему блиске људе, комшије, па се Шовијева прича, која је до 3. августа била везана за светла сећања, сада за њега изгледа завршила.

„Сећам се, још као дете, трчао сам тамо и куповао слаткише у тамошњој продавници.

„Али све је готово. Шовија више нема, и вероватно никада више неће ни бити. Барем за мене", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]