Топлотни талас: Обарање неколико климатских рекорда отвара питање и за научнике шта чека Земљу

Рекордно високе температуре ваздуха и океана, као и рекордно мала површина антарктичког морског леда узбуниле су поједине научнике који кажу да је брзина климатских промена „без преседана".

Опасни топлотни таласи који су захватили Европу могли би да наставе да обарају рекорде, кажу Уједињене нације.

Овакве појаве не би требало одмах повезивати са климатским променама због изразите сложености временских околности и океана.

Истраживања су у току, али научници већ страхују да се поједина најгора предвиђања већ обистињују.

„Не знам за сличан период када су све компоненте климатског система биле рекордне или абнормалне", каже Томас Смит, географ животне средине на Лондонској школи економије.

„Земља је сада неистражена територија" због глобалног загревања услед сагоревања фосилних горива и топлоте која је последица првог Ел Ниња - природног система загревања - од 2018. године, каже Пауло Цепи, предавач климатских наука на Империјалном колеџу у Лондону.

Наводимо четири климатска рекорда која су оборена до сада овог лета и шта они значе.

Најтоплији забележени дан у историји

Свет је у јулу доживео најтоплији дан до сада забележен, који је оборио светски рекорд укупне просечне температуре постављен 2016. године.

Просечна светска температура се први пут попела изнад 17 степени Целзијуса, достигавши 17,08 степени 6. јула, саопштила је служба Европске уније за праћење климе Коперникус.

Емисије из сагоревања фосилних горива попут нафте, угља и гаса главни су узроци што се планета загрева.

Све ово што се дешава се и предвиђало, због повећања емисија гасова са ефектом стаклене баште, каже климатска научница др Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону.

„За ове порасте искључиво су одговорни људи", каже она.

„Ако сам нечим изненађена, то је да су рекорди оборени у јуну, дакле у првој половини године.

„Ел Нињо обично нема глобални утицај до првих пет или шест месеци његовог раздобља", каже и Смит.

Ел Нињо је појава која проузрокује најмоћније природне промене климе.

Он доноси топлију воду на површину у тропском делу Пацифика, гурајући топлији ваздух у атмосферу и обично повећава светску температуру ваздуха.

Највиша забележена просечна светска температура у јуну

Просечна светска температура у јуну ове године била је 1,47 Целзијуса изнад просечних јунских температура у прединдустријском периоду.

Људи су почели да пумпају емисије гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу када је почела индустријска револуција око 1800. године.

Упитан да ли би овакво лето прогнозирао пре десет година, Смит каже да су климатски модели добри за дугорочна предвиђања временских прилика, али не тако добри и за предвиђања за наредних 10 година.

„Модели из 1990-их су дали прилично добра предвиђања данашњице, али имати тачна предвиђања за наредних 10 година је веома тешко", каже он и додаје:

„Хлађења неће бити".

Екстремни морски топлотни таласи

Просечна температура површине океана оборила је рекорде за мај, јун и јул.

Приближава се нивоу из 2016. године када је забележена највиша просечна температура површине океана.

Али оно што нарочито забрињава научнике је екстремно висока температура површине северног дела Атлантског океана.

„Никада нисмо имали морске топлотне таласе у овом делу Атлантика. Нисам ово очекивала", каже Данијела Шмит, професорка наука о Земљи на Универзитету у Бристолу.

У јуну су код западне обале Ирске температуре биле између четири и пет степени Целзијуса изнад просека, које је Национална управа за океане и атмосферу сврстала у топлотни талас категорије 5, или „изнад екстремних".

Да ли је овај топлотни талас непосредна последица климатских промена је сложено питање, али се раде испитивања, каже професорка Шмит.

Оно што је очигледно јесте да се свет загрева и да океани упијају већину те топлоте из атмосфере, објашњава она.

„Наши модели у обзир узимају и природну варијабилност климе, али и даље се дешавају појаве које нисмо предвидели, или барем не још", додаје она.

Наглашава и утицај ове топлоте на морске екосистеме, који производе 50 одсто кисеоника у свету.

„Када говоримо о топлотним таласима, људи обично мисле на траву и дрвеће који нестају.

„Атлантик је пет степени Целзијуса топлији него што би требало да буде, а то значи да је организмима потребно 50 одсто више хране само да би нормално функционисали", каже она.

Рекордно мало антарктичког морског леда

Подручје покривено морским ледом на Антарктику је рекордно мало за јул.

У поређењу са просеком у периоду од 1981. до 2010. године, недостаје површина једнака десет територија Велике Британије.

Док научници покушавају да пронађу везу са климатским променама, звоне звона за узбуну.

Загревање би могло да смањи површину антарктичког морског леда, али тренутни драстични пад може да буде и последица локалних временских услова или океанских струја, објашњава Керолајн Холмс из Британског центра за истраживање Антарктика.

Она наглашава да се не ради само о томе да је рекорд обарен, него и за колико.

„Ништа слично нисмо раније виђали у јулу. То је 10 одсто ниже од претходног минимума, што је огромна разлика".

Додаје да је то „још један знак да ми заправо не разумемо брзину промена".

Научници су веровали да ће глобално загревање у неком тренутку утицати на морски лед на Антарктику, и све до 2015. се супротстављао тренду загревања других океана", каже Холмс.

„Може се рећи да смо пали са литице, али не знамо шта је у овом случају на дну литице", каже она.

„Мислим да нас је ово изненадило у смислу брзине којом се промена догодила.

„Ово сигурно није најбољи сценарио којем смо се надали - ближи је најгорем", рекла је она.

Научници кажу да се свакако може очекивати обарање још рекорда до краја ове и почетком следеће године.

Али, ово што се дешава било би погрешно назвати „климатским колапсом" или „незаустављивим загревањем", обазриво каже Ото.

Ово је нова доба, али „још имамо времена да многима обезбедимо будућност пријатну за живот", каже она.

Додатно извештавање: Марк Појнтинг и Беки Дејл

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]