Психологија: Начин размишљања који ослобађа неограничену снагу воље

Сви се ми понекада суочавамо са данима који као да су смишљени да тестирају нашу самоконтролу.

Можда сте бариста и имате изразито непристојне и захтевне муштерије, али ипак успевате да останете прибрани.

Или можда завршавате неки важан пројекат и морате да останете концентрисани, да вам пажња не попусти. Уколико сте на дијети, можда сте у последњих неколико сати успевали да се одупрете кутији са кексом, иако су вам привлачне посластице нежно шапутале: ,,Поједи ме".

У сваком случају, ослањали сте се на сопствену снагу воље, коју психолози дефинишу као способност да избегнете краткорочна искушења и премостите нежељене мисли, осећања или импулсе.

Неки људи као да имају веће резерве такве способности него други: они лакше контролишу емоције, избегавају одлагање обавеза и држе се зацртаних циљева, а да успут савршено контролишу понашање.

И заиста, можда познајете неке срећнике који, након напорног радног дана, показују решеност да ураде нешто продуктивно, као што је, рецимо, фитнес тренинг - док ви у исто време одустајете од таквих циљева и лакше подлежете искушењима брзе хране и гледања телевизије.

Наше резерве самоконтроле и менталног фокуса као да су обликовани начином на који размишљамо.

Нове студије препоручују неке моћне стратегије уз чију помоћ свако може да изгради снажнију вољу - што може да има огромну корист по ваше здравље, продуктивност и срећу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Потрошени его

Све до недавно, преовлађујућа психолошка теорија је претпостављала да снага воље подсећа на неку врсту батерије.

Дан можете да започнете у пуној снази, али сваки пут када морате да контролишете ваше мисли, осећања или понашање, ви потрошите енергију те батерије.

Без прилике да се одморите и поново напуните батерије, ови извори енергије могу опасно да опадну и да потом имате муке да одржите своју стрпљивост и концентрацију и да одолите искушењу.

Појавили су се и лабораторијски тестови који поткрепљују постојање оваквог процеса; уколико, на пример, од учесника теста тражимо да се одупру једењу колачића примамљиво остављених на столу испред њих, они постепено показују све мању истрајност у решавању математичког проблема, јер су резерве снаге њихове воље исцрпљене.

Ослањајући се на Фројдов термин за онај део ваше свести који је одговоран за зауздавање импулса, овај процес је познат и као ,,потрошени его".

Људи са већом самоконтролом можда иницијално имају веће резерве снаге воље, али би се чак и оне потрошиле када би се нашли под притиском.

У сваком случају, 2010. године психолошкиња Вероника Џоб је објавила студију која је довела у питање ову теорију, уз неке интригантне доказе о томе да потрошња ега зависи од фундаменталних веровања.

Џоб, која је професорка мотивационе психологије на Универзитету у Бечу, прво је смислила упитник који је од учесника тражио да рангирају серију тврдњи на скали од 1 (снажно подржавам) до 6 (снажно оповргавам).

Међу њима су биле и ове:

Као и ове:

Уколико се више слажете са прве две тврдње, сматра се да имате ,,ограничену" снагу воље, а ако се више слажете са друге две изјаве, сматра се да имате неограничену снагу воље.

Џоб је затим учесницима дала неке стандардне лабораторијске тестове који истражују ментални фокус, за који се сматра да зависи од наших резерви снаге воље.

Џоб је открила да су људи са ограниченим начином размишљања били склони да делају баш онако како је теорија о потрошеном егу то и налагала.

Након једног задатка који је захтевао интензивну концентрацију - уношење компликованих корекција у досадни текст, на пример - они су открили да је много теже да буду концентрисани на следствену активност, него када би се пре ње мало одморили.

Људи са неограниченим погледом, ипак нису показивали знаке потрошње ега: њихов ментални фокус није опадао након обављања ментално исцрпљујућих активности.

Начин размишљања учесника истраживања о снази воље је, чини се, представљао неку врсту пророчанстава која се сама испуњавају.

Уколико су веровали да ће снага њихове воље бити исцеђена, онда се и њихова способност одупирању искушењима и дистракцијама експресно топила; али ако су веровали да се ,,ментална стамина сама обнавља", онда се управо то и дешавало.

Џоб је убрзо поновила овакве резултате у различитим контекстима.

Сарадња са Кришном Савани у Нањанг технолошком институту у Сингапуру је, на пример, показала да снага воље варира од земље до земље.

Откривено је да је нелимитирани начин размишљања био уобичејенији код студената из Индије, него код њихових америчких колега - и да се то одразило и на тестове њихове менталне издржљивости.

Последњих година, неки научници су дебатовали о поузданости лабораторијских тестова који су се бавили потрошњом ега, али Џоб је доказала да је снажан ментални склоп повезан и са многим исходима у стварном свету.

Она је затражила од студената универзитета да два пута дневно попуњавају упитнике током две узастопне недеље. Сходно очекивањима, неки дани су били захтевнији од других, што је доводило до осећаја исцрпљености.

Многи од учесника истраживања би се до извесне мере опоравили преко ноћи, али они са нелимитираним начином размишљања су заправо искусили повећање продуктивности наредног дана, као да им је додатни притисак улио додатну енергију.

Поново је показано да је њихово веровање да се ,,ментална издржљивост само обнавља" постало и њихова реалност.

Накнадне студије су показале да је снага воље у стању да предвиди нивое оклевања пред заказане испите - они са неограниченим погледима су показали мање губљења времена - и коначним оценама.

Приликом суочавања са притисцима какве су стварале њихове обавезе, студенти са неограниченим погледима су такође били способнији и у одржавању самоконтроле у другим областима живота; они су, на пример, били склонији неподлегању импулсима да једу брзу храну.

Насупрот њима, они који су веровали да се снага њихове воље исцрпљује послом који обављају, били су склонији попуштању пред оваквим пороцима - пре свега зато што су осећали да је академски рад већ исцрпео резерве њихове самоконтроле.

Утицај снаге воље и та врста мајндсета, такође могу да се примене у различитим доменима, као што је, рецимо, фитнес.

Тако је, на пример, Нејвин Каушал, асистент здравствених наука на Универзитету Индијана у САД-у, заједно са колегама доказао да је могуће утицати на навике људи у вези телесног вежбања; људи са неограниченим веровањима у вези знаге њихове воље, лакше су проналазили мотивацију за вежбањем.

Студија коју је спровела Зои Френсис, професорка психологије на Универзитету Фрејзер Вели, дала је запањујући сличне резултате.

Она је преко три недеље пратила групу од више од 300 учесника и открила да се људи са неограниченим мајндсетом у већој мери окрећу вежбању, а мање препуштању брзој храни од оних са ограниченим моћима.

Разлике су нарочито изражене увече, када дневне обавезе долазе на наплату код оних који верују да се самоконтрола може истрошити.

Оснаживање воље

Уколико већ имате нелимитиран начин размишљања у вези са снагом воље, оваква открића би могла да буду и разлог за самозадовољство.

Али шта бисмо могли да учинимо када бисмо живели под претпоставком да се резерве наше самоконтроле лако исцрпљују?

Студија Веронике Џоб наводи да бављење овом граничном науком - уз помоћ кратких, приступачних текстова - може да помогне у помаку онога у шта верујемо, макар на кратке стазе.

Знање је, чини се, моћ; ако је то тако, једноставно читање овог чланка би већ могло да утиче на јачање ваше менталне издржљивости.

Могли бисте чак и да појачате све то саопштавајући другим људима оно што сте научили; истраживање сугерише да дељење информација помаже у консолидацији сопственог начина размишљања, феномена познатог и као ,,кажи/веруј ефекта", као и у ширењу позитивних ставова међу другим људима.

Лекције о нелимитираној природи снаге воље могу да се испоље још у млађем добу.

Научници са универзитета Стенфорд и универзитета у Пенсилванији су недавно направили књигу прича за предшколски узраст са идејом да вежбање снаге воље може да буде стимулишуће, пре него исцрпљујуће и да самоконтрола може да се вежбањем појача.

Деца која су имала прилику да чују такву причу су показала већу дозу самоконтроле у тесту ,,одложеног задовољства", у којем им је дата шанса да се одрекну малих награда у корист већег задовољења које ће стићи касније, у поређењу са својим вршњацима који су се бавили неком другом причом.

Једна корисна стратегија за мењање начина размишљања могла би да буде покушај да се сетите тренутка када сте се бавили неким ментално захтевним послом само због уживања у самој активности.

Можда је то био неки задатак који сте имали на послу, а који је вашим колегама, рецимо, био компликован, док је вас испуњавао.

Или се можда ради о хобију - на пример учење нове композиције на клавиру - који захтева јаку концентрацију, а ви га обављате без трунке напора.

Недавна студија је показала да подсећање на овакве ствари природно мења нечија веровања у неограничену снагу, јер су у стању да виде доказ сопствене менталне снаге.

Да бисте себи обезбедили додатне доказе, могли бисте да почнете са малим тестовима самоконтроле који ће вам обезбедити жељену промену у животу - као што је избегавање конзумацију брзе хране у наредних неколико недеља, искључивање са друштвених мрежа док радите или показивање већег стрпљења са иритантним понашањем некога кога волите.

Када једном себи докажете да снага воље може да се појача, видећете да је једноставније одупрети се и другим врстама искушења или ометања.

Чуда никако не бисте смели да очекујете моментално.

Али уз истрајност, требало би да уочите како се мења начин вашег размишљања, а са већим капацитетом сагледавања сопствених мисли, осећања и понашања, долазите и до акција које ће вас покренути ка зацртаним циљевима.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]