Психологија: Како изгледа живот жене кад има психопатију

Психопатија је поремећај који истовремено фасцинира и одбија - што је најбоље илустровано виралним видео снимцима на ТикТоку у којима људи говоре о томе „како препознати психопату".

Али стигма која прати психопатију значи да се она још не схвата правилно, нарочито кад се јавља код жена.

Викторија је знала да је њен дечко ожењен, али тек је после неколико година почела да сумња да има и друге љубавнице.

Није било правих доказа, али га је његов говор тела одавао, каже она.

Његове приче се нису поклапале.

Његово лице је изгледало другачије кад лаже.

„Сасвим случајно имам изузетно памћење кад су у питању разговори", каже она.

„Уопште није био добар лажов. Не знам зашто га његова супруга никад није ухватила у лажи."

У Викторијиној глави излистао се ментални роковник начина на које би могла да га казни све док се није зауставио на једној опцији.

Биће јој потребно мало више времена и мораће да се понаша као да ништа не зна.

У периоду од неколико месеци, док се још виђала с њим, Викторија је почела да шаље голишаве фотографије свога дечка његовој супрузи.

Он је дошао код ње узнемирен, питајући се ко би могао да ради тако нешто.

Његова жена је била скрхана.

Признао је Викторији да заиста спава и са другим женама.

Није посумњао у њу, а она га је тешила.

А онда кад јој је све досадило и била је спремна да оконча везу, послала је његовој жени последњу галерију слика, последњу фотографију саме себе са мушкарцем ког обе добро познају.

Са тим експлозивним открићем, Викторија је заувек изашла из њихових живота.

Кад би препричавала ову причу људима, њена нехајност би узнемирила људе.

„Питали би ме: 'Зашто би то радила његовој жени? Шта ти је његова жена учинила да заслужи ово? Како те је повредила?'", каже она.

„А ја бих помислила: 'Па живот је неправедан.'"

Застаје и наставља: „Претпостављам да је то добар пример за екстремну психопатску особину коју сам некада поседовала. Безосећајност."

Психопатија није званична дијагноза менталног здравља и није увршћена у пето и најновије издање Дијагностичког и статистичког приручника менталних поремећаја, али се израз ипак нашироко користи у клиничком окружењу.

Он се у најширем смислу доживљава као неуропсихијатријски поремећај, кад особа показује необично низак ниво емпатије или кајања, што често за резултат има антисоцијално и понекад криминално понашање.

Израз су користили доктори у Европи и САД почетком Двадесетог века, а нашао се у широкој употреби пре 1941. године.

„Водећи светски академици расправљали су о дефиницији психопатије", каже Ебигејл Марш, психолошкиња и неуронаучница са Универзитета Џорџтаун, у Вашингтону.

„Добићете веома другачија објашњења психопатије у зависности од тога да ли причате са форензичким психологом или криминологом."

Докторка Марш каже да криминалистички психолози обично класификују да људи имају психопатију само кад искажу насилно и екстремно понашање.

За њу, међутим, ово стање се испољава као спектар, са другим, мање драматичним понашањима која могу да варирају од особе до особе.

Психолози и психијатри углавном се слажу да једна до две особе на сваких сто у општој популацији испуњава критеријуме психопатије, али докторка Марш тврди да чак 30 одсто у одређеној мери исказује психопатске особине.

Већина истраживања психопатије усредсређује се на кривичне преступнике, каже она, уместо на општу популацију.

И иако неке студије показују да је ово стање чешће код мушкараца него код жена, докторка Марш тврди да је то могуће зато што је стандардни тест осмислио канадски психолог који је радио са мушким затвореницима седамдесетих.

Ана Санз Гарсија, докторанткиња из психологије на Универзитету у Мадриду, која је анализирала велики број студија, каже за ББЦ да су научници углавном налазили да жене са психопатијом показују мање склоности ка насиљу и криминалу, али већу склоност ка манипулацији у међуљудским односима.

Кључне особине

Према PsychopathyIs.org, интернет страници у чијем је оснивању учествовала докторка Ебигејл Марш, постоје неке кључне особине које се манифестују у екстремној психопатији:

Викторија каже да је њено властито манипулативно понашање кренуло као начин да се забави током детињства у Малезији.

Њен породични живот био је несрећан, због алкохолизма њеног оца, и иако је имала великог успеха у школи, често јој је било досадно.

Из забаве би откривала тајне које се зарекла пријатељима да ће чувати - ко мрзи кога, ко је заљубљен у кога.

Корени напетости међу децом у средњој школи често би доводили до ње.

Викторија је знала да манипулише другима тако да преузму одговорност за њене грешке или шта да каже да би се извукла из невоље.

Убедила је наставницу да је бацила креду на њу због притиска вршњака.

„То је желела да чује", каже она.

„Желела је да верује да паметно дете није лоше дете, већ само поводљиво."

Викторијин ток мисли се прекида кад се дебели, наранџасти, покретљиви мачји реп одједном појави на видео позиву и нежно јој заголица образ.

„Његово име је Џибериш", каже она, нагнувши се да помази тело које је изван кадра на столу.

Питам је да ли му је то право име.

„Он има много имена", одговара ми она.

Погледајте видео:

Недавно је неколико видеа насловљених „изазов психопатије" постало вирално на ТикТоку, стекавши више од 20 милиона прегледа.

У њима се расправља о томе како гледаоци могу да „препознају психопату".

Таг „психопата" један је од најпопуларнијих на апликацији, са више од две милијарде прегледа.

Користи се да обележи неколико тема, укључујући снимке људи којима се суди за психопатију, али се понекад користи и као увреда за лоше понашање.

Оно што је очигледно је да је за људе тема психопатије, и они који је поседују, истовремено фасцинантна и одбојна.

За Викторију ти видео снимци нису увредљиви.

„Саставни део психопатије је да вас није брига шта људи мисле о вама тако да ми то не смета", каже она.

„Али то само показује колико људи мало разумеју читав спектар овог стања."

Оно што јој заиста смета су снимци на којима се говори о томе да су људи са психопатијом склонији да повређују животиње.

„Многи од нас више воле животиње него људе", каже она кратко, гледајући доле у Џибериша, који преде ван видокруга.

„Ми" на које мисли Викторија је онлајн заједница жена попут ње.

Она се углавном окупља око блога списатељице M.E. Томас, једне од најславнијих жена са психопатијом.

Томас је имала резултат од преко 99 одсто поклапања кад ју је на психопатију тестирао Џон Еденс, форензички психолог са тексашког Универзитета A&M.

Томасин блог Социопатски свет детаљно описује како изгледа живот са психопатијом.

Она каже да је употребила реч „социопата" уместо „психопата" јер је сматрала да је то израз који ће људи боље разумети.

Психолошкиња Ебигејл Марш каже да је понекад користе појединци свесни стигме која прати реч „психопата".

Књижевни агент је открио Томасин блог и то је довело до уговора за књигу: Живот проведен скривајући се на очиглед свију објављена је 2012. године и преведена на више од десет језика.

Тренутно се снима филм по њој са Лисом Еделстин у главној улози.

„Доживљавам себе као формулу, а не као особу", каже Томас.

„То је као да сте табела у екселу где морам да схватим шта треба да радим и кажем да бих израчунала највероватнији исход."

Један од примера је кад каже некоме да га воли да би добила нешто од њега, каже Томас.

Она каже да је њен агент саветује да не описује себе као „манипулативну", већ да каже да је од детињства знала како да утиче на људе.

Али она игнорише тај савет.

Бити манипулативан је њена доминантна психопатска особина, каже она, додавши да јој је то помогло да постане сјајна адвокаткиња.

Кад проговори, људи не умеју да одреде њен акценат.

Мисле да је из Израела или Источне Европе, иако је читав живот провела у Калифорнији.

„Акценте добијате из социјализације која вам подари ваш идентитет. Ја никад нисам стекла идентитет", каже она.

„Имам врло слаб осећај сопства."

На свом блогу, она дели властите свакодневне мисли и интервјуише друге који живе са психопатским особинама.

Многи њени читаоци проналазе бекство у њеним објавама и снимцима, каже она, јер је то место где препознају властите обрасце понашања и могу да деле властита искуства без осуде.

„Свако зна некога са психопатским особинама", каже докторка Марш, која је суоснивачица непрофитне организације Психопатија је.

То једна од свега неколико онлајн платформи које нуде подршку и људима са психопатијом и онима који су им блиски.

Докторка Марш каже да је циљ да се демистификује психопатија и да се људима пруже алатке за проверу како би могли сами да процене себе и онда дођу до добрих информација о томе шта треба да раде.

„Психопатија није категорија, то је континуум", каже она.

„Она је распоређена међу становништвом у различитим степенима. Неки људи изазивају сталну деструкцију, а некима је само потребно да контролишу симптоме. Кад не разговарамо о томе отворено, онда се дешава да ТикТик трендови попуњавају празнину у експертским информацијама."

Викторија и М.Е. Томсон користе медитацију, психотерапију и подршку онлајн заједнице да би држале властити поремећај под контролом.

„Помаже кад нисте у сенци", каже Томас.

„Али стигма и даље прати реч 'психопата'. Још мора много тога да се уради и поведе још много отворених разговора. Реалност је да ми постојимо."

Илустрације: Сомсара Рајли

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]