Дејтинг, везе и технологија: Може ли апликација да вам пронађе сродну душу

Мет Тејлор је победио Тиндер за једну ноћ. Применио је на свом компјутеру кôд који је аутоматски свајповао удесно сваки профил који је одговарао његовим интересовањима. До јутра је прелистао 25.000 профила.

Девет профила се поклапало с њим, а једна од тих особа, Чери, пристала је да изађе с њим. На сву срећу, Чери је та прича била симпатична и сада су њих двоје у срећном браку.

Ако постоји ефикаснији начин да се искористи апликација дејтовање, ја за њега нисам чуо.

Јасно је да Тејлор ништа није желео да препусти случају. Зашто би се ослонио на то да ће му алгоритам понудити одговарајуће профиле, кад напросто може све да их свајпује удесно?

Нико, међутим, неће моћи да понови његов успех, пошто је апликација данас заштићенија него пре неколико година и алгоритам је ажуриран тако да кажњава оне који свакога свајпују удесно.

Или људи макар мисле да јесте.

Они који не би да користе „анализатор пакета" - што је Мет употребио како би победио Тиндер - напросто не могу да одоле примамљивом обећању да ће нека апликација или програм, након што укажу поверење алгоритму, пронаћи праву особу за њих.

„Људи који су сингл просто желе да такво нешто постоји - то је романтични еквивалент плана за лако мршављење", тврди др Саманта Џоел, ванредна професорка на универзитету Вестерн, у Лондону, у Канади.

„Људи то желе зато што их исцрпљују изласци са сваком појединачном особом. Као и код већине неостварених жеља, мислим да треба с опрезом прихватити кад неко тврди да је успешан у томе."

Велики број апликација и сајтова тврди да је у стању да, обрађујући податке, прегледа профиле у потрази за што већим подударањем.

Тврде да ће вам, пошто комплетирате тест личности, помоћи да сачувате палац од свајповања.

Желимо да испричамо приче људи који су се нашли на мети превараната на сајтовима за упознавање или апликацијама за проналажење партнера.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите искуства са нама.

Проблем с којим се суочавају научници који би да испитају податке, као и новинари који желе да провере те тврдње, јесте тај што су алгоритми интелектуална својина компанија, те стога нису јавно доступни.

Њихов читав посао почива на развоју паметних алгоритама за проналажење партнера и чувања тих формула у тајности.

Шта, онда, научници раде када желе да испитају те пророке привлачности? Они направе своје.

У једном случају, Џоел и њене колеге тражили су од људи да попуне упитник о себи и о томе за каквим партнером трагају.

Нека питања су била врло слична оним која се могу пронаћи на неком сајту дејтовање, а многа су ишла дубље од тога.

Испитанике је питано да ли се слажу са разним констатацијама, од тога да су „веселе особе", преко тога да се „плаше да их неко не остави" до тога да ли би, „да могу опет да проживе живот, све урадили другачије".

Укупно су описали више од 100 особина и склоности. А онда је, након серије четвороминутних кратких дејтова, тражено да се изјасне да ли су се романтично заинтересовали за неку од тих особа.

Тада су научници имали све три ствари потребне за предвиђање романтичне жеље.

Прва је учесничка жеља, то јест, то колико су се људима у просеку допали њихови дејтови у односу на друге.

То показује колико је свака особа избирљива. Да ли се лако проналази са другима или јој је тешко да осети хемију?

Упоређујући пробирљивост међу учесницима, научници могу да одреде ко ће међу њима остварити највише потенцијалних веза, због тога што су отворени према томе с ким би да се виђају.

Друга је партнерска жеља, то јест, то колико су људи попут вас били успешни у поређењу са својим партнерима.

Обрнуто од жеље учесника, ово показује вашу просечну привлачност.

Када су пробирљивост и привлачност одузели од успеха учесника у романтичним везама, научници су успели прецизније да одреде компатибилност.

„Неки људи су привлачнији од других и у стању смо да предвидимо ко може да оствари највише успеха", тврди Џоел.

„То није циљ сајтова за упаривање људи. Они не тврде да ће профилтрирати избор тако да бирате само између атрактивних људи."

Џоел је отрила да њен алгоритам може да предвиди учесничку жељу и партнерску жељу, али не и компатибилност. Чак ни малчице.

Успео је једино да одреди негативни проценат неподударања - што значи да сте прецизни у мање од нула одсто случајева.

То можда звучи као заврзлама, али Џоел тврди да би њен алгоритам успешније баратао просечним резултатима сваког учесника него што нуди прикладне одговоре.

„Био је сасвим неупотребљив", напомиње Џоел. „Заиста је требало да ради боље."

„Сматрам да се, кад се двоје људи нађе, међу њима развије заједничка динамика која мање или више представља збир својих делова и не може се априори предвидети", каже Џоел.

„Њихове појединачне преференције не чине суштину онога што ће сматрати привлачим.

Моја процена тога да ли сте били забавни након сусрета одредиће то да ли ћете ми се допасти, али то неће учинити моја жеља за забавном особом, као ни то колико би сматрате да сте забавни, зато што можда не делимо исти смисао за хумор."

Проналажење начина да се дође до прецизних процена неће бити једноставно.

Успешно предвиђање

Други тим научника је, чини се, успешно предвидео романтичну жељу служећи се алгоритмом.

Замислите кућу препуну потенцијалних партнера. Што се на већој висини неко у кући налази, то је та особа пријатнија.

Што се налази дубље у кући, то има бољи смисао за хумор.

Што је више удесно, то је физички привлачнија, и тако даље, све док не прикупите податке о 23 различите особине.

Е сад, у зависности од ваших преференција, можете замислити да ваш савршени партнер стоји, на пример, у близини умиваоника у купатилу.

Можда у околини има и других који би вам били готово једнако привлачни. Можда постоји неко још забавнији и лепши од њих, али је зато мање пријатан, и тај стоји у другој соби, у приземљу.

На тај начин алгоритам описује др Данијел Конрој-Бим, ванредни професор на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, у САД.

Раздаљина између потенцијалног партнера и вашег идеализованог партнера у тој замишљеној кући најуспешнији је предсказивач привлачности.

У овом конкретном истраживању учесницима су показани лажни профили измишљених особа, а не стварни потенцијални кандидати.

Међутим, како истиче др Конрој-Бим, људи процењују онлајн профиле пре него што добију прилику да се физички сретну, па чак и попричају са потенцијалним партнерима, те се, стога, онлајн профили донекле могу посматрати као хипотетички.

Конрој-Бимов алгоритам подразумева да се све преференције узимају равноправно, што можда није случај у стварности.

Ако вам је физичка привлачност важније од нечије пријатности, онда је можда особа која чека у приземљу бољи избор за вас.

„Следећи корак јесте да се унесе то процењивање", тврди Конрој-Бим. „Веома би нас изненадило да то одмеравање није од значаја."

Јасно је да списак преференција само компликује ствар. Којим редом ћете их посложити? Да ли је ваша процена ваших квалитета иста као моја? Све то усложњава процес предвиђања симпатије.

Можда је једноставније окренути се онима који крше правила - шта је то што би неког искључило из ваше једначине?

У другој студији Саманте Џоел, од студената је тражено да наведу шта сматрају апсолутно неприхватљивим код потенцијалног партнера - рецимо, да ли пуше или су изузетно религиозни.

Касније у току семестра попунили су своје профиле за дејтовање и прелистали туђе.

Након што су свели избор на фаворите, научници су им понудили да размене контакте.

Међутим, истовремено су им предочене додатне информације о одабраним партнерима, међу којима су биле и две потпуно неприхватљиве.

За 74 одсто оних који су сматрали да би после упознавања могли отићи на прави састанак, те неприхватљиве особине нису биле од значаја. Били су спремни да пређу преко њих.

Чак се и код оних који су знали да је састанак само хипотетичан 40% и даље слагало с тим.

Испоставља се да смо, када нам се пружи прилика да упознамо некога ко би требало да нас занима, флексибилнији у погледу наших интересовања.

„Желели смо прво да се заинтересују, пре него што ћемо им рећи о неприхватљивим особинама", каже Џоел, „зато што те особине често избију у први план на првом састанку, другом или петом."

Можда нећете открити да је неко пушач или да поседује неку другу језиву особину све док ту особу не сретнете уживо или након неколико сусрета.

Ретко показујемо наше мање пожељне квалитете у првој прилици.

Зашто нисмо ригорозни према неприхватљивим особинама? Џоел има теорију.

„Мислим да људи напрости нису превише избирљиви. Људи сматрају да треба бити пробирљив зато што је то део наше културе.

„Али у реалности људи су прилично отворени за широк спектар партнера."

Указивање поверења апликацији

Ако смо у стварном животу много флексибилнији него што то признајемо на папиру, можда нам је због тога што смо сувише ситничави у вези с тим шта тражимо на нечијем профилу теже да пронађемо праву особу.

На једном крају спектра онлајн дејтовања налазе се сајтови попут Match.com и eHarmony који, у оквиру регистрације, од корисника траже да попуне прилично опширне упитнике.

Ти сајтови се надају да ће свести сортирање корисничких жеља на мању меру тако што ће прикупити податке и профилтрирати њихове најбоље шансе.

„Трагамо за суштинским вредностима, декодирамо их и упарујемо с особама које су им што сличније", тврди Рејчел Лојд, стручњак за везе при сајту eHarmony.

„На основу вишегодишњег истраживања, знамо да ће, што више сличности поседујете, ваша веза имати више изгледа за успех.

Започињемо са 150 питања, мада су се она с временом мењала и усавршавала кроз машинско учење."

Лојд објашњава да је циљ алгоритма сајта eHarmony да пронађе „задовољавајуће везе", што се донекле разликује од циља који је компанија имала 2000. године, када је основана.

У то време, брак је био много важнији. Тај заокрет означава благу промену у ставовима током последње две деценије.

Научници са Оксфордског универзитета анализирали су податке 150.000 корисника сајта eHarmony и потврдили закључке Саманте Џоел о неприхватљивим особинама: уопште узев, људима мање сметају ствари попут цигарета и пића него што мисле.

„Такође смо приметили да алтруистичне особе углавном добро пролазе", каже Лојд.

„За оне који причају о доброчинству и даривању интересовање је 34 одсто веће него за остале. Наш алгоритам показује да је доброта и даље веома важна. Више од тога да ли сте сексуално врло привлачни - то се баш и не показује успешним."

Подаци такође показују да вам то што сте изузетно привлачан мушкарац не даје предност над оним сасвим просечним.

Жене воле мушкарце који себе оцењују петицом на скали од један до десет једнако као оне који себи дају десетке, док би за мушкарце савршен спој био неко ко свој физички изглед оцењује осмицом.

На другом крају спектра, апликације као што су Тиндер и Бамбл траже мало преференција пре него што почну да вам показују профиле: обично је то пол људи који вас занимају, распон годишта и раздаљина на којој живе.

Те апликације просејавају док прикупљају додатне информације о преференцијама корисника.

„Рекла бих да је Тиндер много бољи, зато што вам показује особе и пита вас да ли вам се допадају", тврди Џоел.

„На основу података бих рекла да прелиминарни филтери не раде посао."

„Ако [сајтови за онлајн дејтинг] намеравају да вас на дуге стазе споје с неким, онда морају и да прикупљају податке на дуге стазе.

„Мени је та замисао узбудљива, али да бисте неког прописно испитали, морали бисте да га пратите годинама", тврди Џоел.

„Други могући разлог за то што нисмо успели јесте тај што људи не знају шта желе. Могуће је да не знам довољно шта сматрам привлачним и каква сам заправо."

Трајни успех

Наше преференције се мењају у зависности од тога да ли тражимо нешто на дуге стазе или краткотрајно, тврди Конрој-Бим.

Уопштено говорећи, када нас занима само краткотрајна веза, акценат стављамо на физичку привлачност, док су код дуготрајних веза од већег приоритета доброта и други сигнали који говоре о томе да би особа могла бити брижна.

Али Конрој-Бим каже да друге преференције такође говоре о томе да ли тражимо праву особу и те преференце се могу груписати у целине.

Стога, у теорији, можете „прилично успешно да претпоставите" да ли је неко заинтересован за испуњену, дуготрајну везу тако што ћете трагати за целинама особина за које се та особа интересује.

За Рејчел Лојд, подаци прикупљени од корисника сајта eHarmony говоре о томе да је отвореност једина истински важна особина за дуготрајну везу.

Што сте искренији и самоуверенији, то ћете боље проћи, тврди Лојд.

„Тај приступ заиста успева при тражењу партнера. Онлајн дејтовање нам је донело много тога доброг.

„Али се такође развило и мишљење да је оно површно и плитко. Важно је нагласити да је за то потребно време."

Можда се, онда, романтична жеља не може прецизно предвидети пре него што добијете прилику да попричате или се сретнете са потенцијалним партнером.

Ми се и даље уздамо у то да можемо да покупимо недокучиве сигнале у директном разговору, али ако ништа друго, постоје неки докази да је могуће успешно претпоставити ко би нам, генерално, одговарао.

„Ако ништа друго, сасвим је постало јасно", каже Конрој-Бим, „да људи праве врашки сложене изборе."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]