Нобелова награда за физику научницима који су успели незамисливо - да „ухвате" атом

3 октобар 2023

Овогодишња Нобелова награда за физику додељена је научницима за експерименте са светлошћу који хватају „најкраће тренутке" и отварају прозор у свет електрона.

Американац Пјер Агостини, Немац Ференц Краус и Швеђанка Ен Лијер поделиће награду од скоро милиона евра за стварање кратких светлосних снопова, којим се може направити снимак брзог кретања електрона.

Краљевска шведска академија наука саопштила је да су експерименти лауреата створили „кратке светлосне импулсе који се мере у атосекунди".

Атосекунда је петомилионити део секунде.

Њихово истраживање показује да се скоро сви незамисливо кратки импулси могу користити за снимање процеса који се дешавају унутар сићушних атома и молекула.

Те процесе је претходно било немогуће пратити.

„Физика атосекунде нам даје прилику да разумемо механизме којима управљају електрони и следећи корак је њихова примена", изјавила је Ева Олсон, председница Нобеловог комитета за физику.

„Узмимо секунду, време једног откуцаја срца. Ако га поделимо на хиљаду делова, па онда на још хиљаду делова, па опет на хиљаду делова, па још једном и онда још једном - улазимо у време које је потребно атому да се креће.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

„Ако га поделимо на још хиљаду делова, улазимо у свет елекрона. А то је атосекундна физика", рекла је она.

Пјер Агостини је професор на америчком државном Универзитету у Охају.

Ференц Краус предаје на Макс Планк Институту за квантну оптику у Немачкој, док је Ен Лијер са шведског Универзитета у Лунду.

Три пута је звали да јој кажу да је добила награду

Лијер је тек пета жена добитница Нобелове награде за физику.

„Ово је невероватно. Нема толико жена које добијају ову награду тако да се осећам веома, веома посебно", рекла је она на конференцији за штампу у Краљевској шведској академији и даље у неверици да је лауреат.

Нобелов комитет ју је три пута звао, пре него што се јавила на телефон.

„Држала сам час", испричала је, шалећи се да је једва издржала последњих пола сата њеног предавања, пошто је сазнала да је добитница Нобелове награде.

Претходни добитници Нобелове награде за физику

2022 - Ален Аспе, Џон Клаузур и Антон Цајлингер награђени су за истраживања у домену квантне механике - науке која природу описује помоћу честица мањих од атома.
2021 - Сиакуро Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи награђени су за рад на разумевању сложенијих система као што је клима на Земљи.
2020 - Роџер Пенроуз, Рајнхард Генцел и Андреа Гез добитници су Нобелове награду за физику за рад на разумевању црних рупа.
2019 - Џејмс Пиблс, Мајкл Мејор и Дидије Келоз добили су Нобелову награду за физику за „револуционарно" откриће о универзуму.
2018. - Дона Стрикланд, Артур Ашкин и Жерар Муру за откриће у области ласерске физике.