Нобелова награда за физику 2022: Признање тројица научника за истраживања у квантној механици
Аутор фотографије, Getty Images
Француз Ален Аспе, Американац Џон Клаузур и Аустријанац Антон Цајлингер добитници су овогодишње Нобелове награде за физику за истраживања у домену квантне механике - науке која природу описује помоћу честица мањих од атома.
Спровели су револуционарне експерименте користећи преплетене фотоне, где се две честице понашају као једна јединица чак и када су раздвојене.
У питању су пионирска истраживања о квантним информацијама.
„Технологија заснована на квантној информацији је поље које се брзо развија.
„Може бити значајна у областима као што је безбедан пренос информација, квантно рачунарство и технологија сензора", рекла је Ева Ослон, чланица Нобеловог комитета за физику.
Њихов рад могао би да буде добра основа за развој нових рачунара и телекомуникационих система којим је немогуће приступити.
Добитници ће поделити новчану награду у износу од десет милиона шведских круна (око 912.000 евра).
Ален Аспе је 75-годишњи професор Универзитета Пари-Сакле и Политехничке школе, Џон Клаузур је физичар који има сопствену фирму у Калифорнији, док је Антон Цајлингер професор бечког универзитета.
Они су 2010. године били и добитници Волфове награде за физику, која се после Нобелове, сматра другим најпрестижнијим признањем у области физике, али и хемије.
Из Нобеловог комитета наводе да су Аспе, Клаузер и Цајлингер спровели револуционарне експерименте користећи заплетена квантна стања, где се две честице понашају као једна јединица чак и када су раздвојене.
Вест да је један од добитника Нобелове награде за физику, Цајлингер је чуо јутрос.
„Било је јако лепо што сте ме позвали пре сат времена и даље сам у шоку, али је то позитиван шок", рекао је овај 77-годишњи професор.
Рекао је да је награда охрабрење младим људима: „Ово не би било могуће без више од 100 младих људи који су радили са мном током година", рекао је он.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Квантна механика описује понашање субатомских честица.
То је поље које је отворено почетком 20. века.
И управо у посебном аспекту ове науке су овогодишњи лауреати стекли углед.
Реч је о нечему што се зове „заплетеност" у којој две или више квантних честица - обично фотона, честица светлости - могу бити снажно повезане када су веома удаљене, иако нису физички повезане.
Њихово заједничко стање може бити њихова енергија или њихов обрт.
Реч је о чудном феномену, који је чувени Алберт Ајнштајн назвао „сабласном акцијом на даљину".
Теоријску основу је 1960-их развио северноирски физичар Џон Стјуарт Бел, али су Аспе, Клазсер и Цајлингер тада спровели експерименте како би показали да је феномен стваран и да би могао да има практичну употребу.
Прошлогодишњу Нобелову награду за физику добили су научници за истраживања која су била значајна за разумевање сложенијих система као што је клима на Земљи климатских система.
Нобелову награду за физиологију и медицину Нобелов комитет доделио је 3. октобра шведском генетичару Сванту Пабуу, који истражује ДНК неандерталаца.
Аутор фотографије, NASA
Претходни добитници Нобелове награде за физику
2021 - Сиакуро Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи награђени су за рад на разумевању сложенијих система као што је клима на Земљи.
2020 - Роџер Пенроуз, Рајнхард Генцел и Андреа Гез добитници су Нобелове награду за физику за рад на разумевању црних рупа.
2019 - Џејмс Пиблс, Мајкл Мејор и Дидије Келоз добили су Нобелову награду за физику за „револуционарно" откриће о универзуму.
2018. - Дона Стрикланд, Артур Ашкин и Жерар Муру за откриће у области ласерске физике.
2017. - Рајнер Вајс, Кип Торне и Бари Бариш за детекцију гравитационих таласа.
2016. - Дејвид Таулес, Данкан Холдејн и Мајкл Костерлиц за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје.
2015. - Такаки Каџита и Артур Мекдоналд су награђени за откриће осцилације неутрина које показују да они имају масу.
2014. - Исаму Акасаки, Хироши Амано и Шуџи Накамура за откриће прве светлеће диоде која емитује плаву светлост.
2013. - Франсоа Англер и Питер Хигс за формулацију теорије Хигс бозонове честице.
2012. - Серж Арош и Дејвид Вајнланд за рад са светлошћу и материјом.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
