Русија и Украјина: Предизборна политика почиње да нагриза западну подршку Кијеву

Украјина се бори против Русије на многом фронтовима. И баш као што тешко остварује продор на фронту, ових дана исто може да се каже и за њене дипломатске успехе.

Од руске инвазије прошле године, подршка Запада Кијеву остајала је углавном снажна.

Али у проукрајинском савезу почињу да се назиру пукотине.

Сједињене Америчке Државе убедљиво су највећи помагач Украјине, издвојивши више од 110 милијарди долара војне и економске помоћи.

А опет, Конгрес је недавно одбацио планове да додели Украјини још шест милијарди долара у огорченој унутрашњој борби око тога како финансирати федералну владу.

Поједини републиканци сматрају да подршка Украјини мора да се обустави, други мисле да треба да се одобри само ако председник Џозеф Бајден буде трошио више на обезбеђивање америчке границе.

Бајден је обећао Украјини ускоро још 24 милијарде долара, али то би сада могло бити угрожено унутрашњом америчком политиком.

Са друге стране Атлантика, Украјина би могла да изгуби још једног савезника.

На изборима у Словачкој, странка Смер Роберта Фица освојила је највише посланичких места, мада он тек треба да оформи коалицију.

Популистички бивши премијер нашироко се доживљава као проруски и антикијевски оријентисан, водећи кампању засновану на обећању да ће окончати војну подршку Украјини.

„Народ Словачке има веће проблеме од Украјине", рекао је он.

То значи да поред Мађарске Виктора Орбана сада постоје две европске државе спремне да ставе вето на даљу колективну акцију ЕУ за подршку Украјини.

Суседна Пољска ускоро одржава изборе, а и тамо су се јавиле сумње у подршку Украјини.

Владајућа Странка права и правде обећала је да ће обуставити увоз јефтине украјинске пшенице којој се изричито противе пољски земљорадници.

Председник Анџеј Дуда описао је Украјину као дављеника који са собом вуче на дно сопствене спасиоце.

Премијер Матеуш Моравјецки рекао је да Пољска „више неће слати никакво оружје Украјини", мада је то касније оповргнуто.

Предизборна политика, дакле, почиње да нагриза подршку Украјини.

Баш као и нека друга крупна питања, било да се ради о глобалној кризи трошкова живота или климатским променама.

На Генералној скупштини Уједињених нација било је приметно како Украјина више није аутоматски на врху дневног реда.

Прва обраћања уживо председника Владимира Зеленског скупштини УН-а и Савету безбедности нису привукла исту пажњу као пре.

Дипломате су приметилe да је сјај украјинске делегације ослабио док су лидери Глобалног југа инсистирали на властитим проблемима.

Стратези из Кремља већ одавно рачунају на све ово.

Дипломате верују да Владимир Путин жели да сачека да Запад изгуби интересовање, одржавајући борбе у току све док Украјина не буде почела да губи међународну подршку и затражи политички споразум.

Западни лидери инсистирају на томе да су довољно одлучни да не скрећу са пута и покажу више стратешког стрпљења него што Русија од њих очекује.

Није џабе британски министар спољних послова Џејмс Клеверли изјавио за часопис Хаус прошлог викенда да је међународни замор ратом „крупна појава" и „нешто са чим морамо да се изборимо", признајући да то „врши притисак на земље широм света".

Његов контрааргумент био је да ће се, ако ослаби западна подршка Украјини, ти притисци - било економски или политички - само погоршати.

„Ово је тешко и ово је болно. Али биће само још теже и још болније ако сад посустанемо", каже.

Да би оповргли тај утисак, министри спољних послова ЕУ посетили су Кијев у понедељак, сусревши се колективно први пут да би исказали подршку.

Жозеп Борел, високи представника Европске уније за спољну политику и безбедност, рекао је за ББЦ да ће ЕУ наставити да пружа војну подршку, до сада вредну више од пет милијарди евра.

„Једна ствар је јасна: за нас Европљане, рат Русије против Украјине је егзистенцијална претња и ми морамо да реагујемо у складу са тим", рекао је он.

Али он је признао да је „забринут" због одлуке америчког Конгреса да блокира даљу помоћ.

Контрааргумент који износе дипломате је да на бојишту о концу виси више од пуке судбине Украјине.

Дипломате кажу да земље у Африци, Азији и Латинској Америци почињу полако да прихватају тај аргумент.

Пре тога, неке од ових земаља одбацивале су борбе као европски регионални рат који има врло мало везе са њима.

Али руско повлачење црноморске иницијативе за житарице и напади Русије на украјинске силосе олакшали су Украјини и Западу изношење тврдњи да Глобални југ има великих интереса у овој борби.

„Оно што виси о концу у Украјини много је веће од саме Украјине. Ради се о стабилности и предвидљивости читавог света", каже украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба.

Украјина, дакле, игра дугу игру.

Кључне личности из владе одавно су антиципирале да би подршка Запада могла временом да ослаби.

Оне су били спремне за хирове трансатлантских изборних циклуса.

И оне знају да би права проба јединства Запада могла да наступи касније, у два кључна тренутка.

Прво, ако Доналд Трамп следеће године буде реизабран за председника и обустави америчку подршку, онда ће се Украјина суочити са крупном одлуком колико дуго још може да се бори.

И друго, ако дође до неке врсте окончања сукоба, онда ће савезницима можда бити тешко да се уједине око компромиса који би могли бити неопходни да би се постигао политички споразум.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]