Америка и шпијунажа: Роберт Хенсон - лажно радно место преко ког је ухваћен агент ФБИ који је радио за Русију

Роберт Хенсен је био један од најдеструктивнијих шпијуна у историји америчког Федералног истражног бироа (ФБИ).

Бивши амерички агент, који је пре неколико дана умро у затвору, прослеђивао је строго поверљиве тајне Москви скоро 20 година - издаје које су, како тврди агенција, коштале животе.

Било је потребно 300 агената да коначно буде ухваћен.

Двојица која су одиграла кључну улогу у хапшењу испричала су нам како су то урадила.

У децембру 2000. године, агент ФБИ-ја Ричард Гарсија имао је необичну посету од колеге који је водио руски деск.

„Питао ме је: 'Да ли знаш човека по имену Роберт Хенсен?'", присећа се Гарсија.

„Рекао сам: 'Не'."

Званичник је одговорио: „Одлично. Пошто ћеш га сад упознати."

Неколико месеци касније, делом захваљујући Гарсијиној тајној операцији, упознаће га и читава земља.

Хенсеново хапшење 2001. године уздрмало је обавештајну заједницу, а размере његовог двоструког живота експлодирале су на насловним странама штампе.

Више од две деценије касније, у понедељак ове недеље, власти су саопштиле да је пронађен непомичан у својој ћелији у максимално обезбеђеном затвору у Колораду где је служио доживотну затворску казну.

Имао је 79 година и верује се да је умро природном смрћу.

Гарсија, који данас има 70 година и пензионисао се из ФБИ, концизно је реаговао на вест.

„И нека смо га се решили", рекао је.

Смртоносни чин издаје

Хенсон је студирао руски на колеџу и почео да ради за ФБИ 1976. године.

У року од једне деценије, већ је радио иза леђа бироу.

Почев од 1985. године, Хенсен је радио као деструктивна „кртица" у оквиру америчке владе, продајући строго поверљиве документе Совјетском Савезу и Русији, и компромитујући идентитете шпијуна на тајном задатку на терену.

Према писаној изјави на 100 страна у којој се наводе сви његови злочини, Хенсенова шпијунска активност резултирала је хапшењем и затварањем три америчка извора и погубљењем још два.

Неки од строго поверљивих докумената које је Хенсен проследио укључивали су процену америчке обавештајне службе о совјетским покушајима да сакупе обавештајне податке о америчким нуклеарним програмима.

Хенсен је прослеђивао информација руској тајног полицији КГБ, а касније његовој пост-совјетској инкарнацији СВР-у.

За његову издају, Руси су Хенсону платили 1,4 милиона долара - 600.000 у готовини и дијамантима и још 800.000 долара уплаћених на његов банковни рачун.

Хенсен је оперисао неоткривен толико дуго због његових шпијунских метода старе школе.

Он се ослањао на „мртву пошту", метод остављања физичког материјала на тајним локацијама које би касније покупили његови „руковаоци", оперативци задужени за контакте са њим.

Он је бирао баналне локације широм приградских насиља у савезној држави Вирџинији око Вашингтона да би испоручивао украдене обавештајне податке.

Његови руковаоци у Москви нису знали за његов идентитет.

Користио је псеудоним „Рамон Гарсија", што није ни у каквом сродству са Робертом Гарсијом, који верује да је коинциденција вероватно изнервирала Хенсена кад су се упознали.

Његове активности наставиле су се дуго после пада Берлинског зида и распада СССР-а.

Он је покушавао да комуницира са Русима све до самог тренутка његовог хапшења.

Али низ обавештајних открића на крају су навела ФБИ и америчку обавештајну апаратуру на његов траг.

Идентификација „кртице"

Амерички обавештајци сумњали су да имају шпијуна у властитим редовима још од деведесетих, али им је требало неколико година да би осумњичене сузили на Хенсена.

Тада се руски извор који је радио за САД докопао руског досијеа о њиховом човеку у Вирџинији.

У њему су амерички обавештајци пронашли снимак телефонског разговора између Хенсена и његових руковалаца, као и отиске прстију остављене на кесама за смеће коришћеним за остављање „мртве поште".

У новембру 2000. године, пронашли су свог човека.

Али сада су то морали и да докажу.

ФБИ је осмислио план да стави Хенсена под присмотру пребацивши га из Стејт департмента где је радио и измисливши лажно радно место у Бироу специјално за њега где би оперативци могли да га надзиру.

„Желели смо да сакупимо довољно доказа да можемо да га осудимо, а крајњи циљ је био да га ухватимо на делу", присетила се Дебра Еванс Смит, бивша заменица помоћника директора Контраобавештајне службе, у ФБИ-јевом сажетку случаја.

Ту је на сцену ступио Гарсија.

Осмог децембра 2000. године, шеф одељења у ФБИ-јевом руском деску свратио је да га информише о Хенсеновом субверзивном раду.

Гарсија, искусни оперативац за тајне задатке, требало је да буде Хенсенов лажни надређени, веома бирократски настројени шеф.

„Мрзео ме је, хајде да то тако кажемо", присетио се Гарсија.

„Морао сам практично да га успорим, а да то не буде сувише очигледно."

Само је неколико службеника ФБИ-ја знало за постојање шпијуна у властитим редовима.

Кључни Палм пилот

Гарсија је регрутовао Ерика О'Нила, двадесетшестогодишњег оперативца на тајном задатку са хакерским вештинама, да се представља као Хенсенов административни сарадник.

„Био је то један од најважнијих тренутака у мом животу, одлазак на тајни задатак као релативно млад човек да бих се борио против најдеструктивнијег шпијуна у америчкој историји", рекао је О'Нил за ББЦ.

У наредних неколико недеља, њих двојица су се добро упознала - иако је један у тајности истраживао другог.

У једном тренутку, О'Нил је чак ишао у друштву Хенсенове породице у цркву.

О'Нил је описао своју мету као нарциса са огромним егом.

„Желео је да буде ментор. Желео је да пренесе све своје знање некоме."

Током трајања истраге, Гарсија би водио Хенсона (ког је описао као „залуђеника за оружје") у стрељану, док су агенти вршили претресе, укључујући његовог аутомобила, где су агенти пронашли строго поверљиве документе.

Једног дана га је измамио из канцеларије на стрелиште док је О'Нил махнито копирао садржај његовог палм пилота - претече блекберија и паметних телефона.

Према О'Ниловим речима, заменио је уређај непосредно пре него што се Хенсен вратио.

Ако вам све ово звучи као нешто из холивудског филма, то је зато што један такав и постоји - О'Нилова прича претворена је у шпијунски трилер из 2007. године под насловом Пукотина (Breach), са Рајаном Филипом, Крисом Купером и Лором Лини у главним улогама.

Пољаци тврде: Разбили смо руску шпијунску мрежу, ухапшено деветоро

Хватање и пресуда

У фебруару 2001. године, на случају је већ радило 300 агената, према тврдњама ФБИ-ја.

Они су стрпљиво чекали да Хенсон покуша остављање још једне „мртве поште" и он на крају то и јесте учинио.

Хенсен је ухапшен у фебруару 2001. године у Фокстоун Парку у Вирџинији и оптужен за шпијунажу.

Изјаснио се кривим по 15 тачака оптужнице и осуђен је на доживотну затворску казну без могућности пуштања на условну слободу.

Директор ФБИ-ја Луис Фри назвао је Хенсенову издају „најподлијим делима против једне земље која се руководи владавином закона".

Овај случај захладнео је односе са хладноратовским ривалом, а председник Џорџ В. Буш протерао је из земље велики број руских дипломата.

Хенсон је послат у затвор у Флоренсу, у Колораду, где је остао више од две деценије, све до смрти ове недеље.

Историјски случај изменио је животе свих који су у њему учествовали.

О'Нил је написао књигу о случају, Сиви дан, и сада је „главни говорник/ловац на шпијуне", према његовој интернет страници.

Он је годинама покушавао да интервјуише Хенсена за своју књигу, али безуспешно.

Након што је провео недеље и недеље заточен у малој бирократској канцеларији са Хенсеном раних 2000-тих, затворски званичници одбили су да му дозволе да проведе чак и тренутак у шпијуновој ћелији.

Кад је чуо да је Хенсен умро, О'Нил је рекао да жали што није више инсистирао на томе.

„Питао бих га, зашто си то урадио?"

Гарсија има властиту теорију зашто је Хенсен издао своју земљу - због ега.

„Осећао се као бог и да може да контролише и Сједињене Америчке Државе и Русију."

Он Хенсена сматра најдеструктивнијим шпијуном у америчкој историји.

„Због штете коју је нанео и САД-у и Русији, због људи који су страдали као последица информација које је проследио. Зато што је то радио толико дуго. Невероватно је да се све десило баш тако како се десило."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]