Србија, жене и Википедија: Мали број уредница, „види се бољитак, али је мушкараца и даље више"

Милена Миленковић има 32 године и ретко занимање.

Пише и уређује текстове на највећој онлајн енциклопедији на свету Википедији, где је према последњем истраживању ове платформе, међу десет уредника - једна жена.

Мали број уредница одражава се и на садржај посвећен женама, закључак је пројекта Дигитална већина који се бави неједнакошћу жена у дигиталном простору и повећањем њихове видљивости.

„Статистика је поражавајућа, 20 одсто текстова је о женама, док је број уредница једноцифрен", каже Ана Пејовић, једна од координаторки пројекта за ББЦ на српском.

У сарадњи са Викимедијом Србије и још неколико организација, покренут је серијал бесплатних радионица дигиталне писмености на којима се учило о писању садржаја на овој платформи како би се повећао садржај посвећен женама.

„Припремљено је око 120 текстова, а обрисано само два, очекивали смо више, али је било много интервенција у самом тексту, попут кориговања родно сензитивног језика до брисања делова који се тичу мировног и антиратног покрета.

„Жене о којима смо писали су имале и друге каријере, што се стављало у први план, док је њихов активизам био у другом плану, у виду једне реченице или малог пасуса", додаје Пејовић.

Викимедија Србије, која окупља ауторе и ауторке чланака на Википедији, годинама покушава да смањи јаз међу члановима организовањем многобројних семинара, радионица и пројеката.

„Има око 800 активних уредника и већински јесу мушкарци, поготово међу дугогодишњим уредницима.

„Број уредница се повећава, види се бољитак, али и даље има више мушкараца", каже Горана Гомирац, менаџерка за сарадњу са институцијама културе Викимедија Србије за ББЦ на српском.

'Потребна је само добра воља'

Милена Миленковић је 2013. године посећивала семинаре и била активна у једној феминистичкој организацији.

У мору пројеката, пажњу јој је привукла радионица о писању и уређивању биографија жена на Википедији.

„Била сам под утиском што могу да мењам, пишем и уређујем, све ми се јако допало и тако сам почела", каже Миленковић.

Први текст који је сређивала био је о нигеријској џез певачици Шаде.

Временом је ширила тематику, те је писала о историји, географији и фудбалерима, рушећи, како каже, предрасуде да жене не пишу о мушкарцима.

Највећа онлајн енциклопедија на свету, Википедија, настала је 15. јануара 2001.

Само четири месеца после енглеске, покренуте су странице Википедије на шпанском, кинеском, француском и немачком језику.

Верзија на српском ове године постаје пунолетна и до данас је на њој објављено више од 660.000 чланака, наводи Гомирац.

Посао на страници је волонтерски и потребна је, како она каже, „само добра воља".

Међу пионирима на овом пројекту у Србији нашао се и Ненад Стојичић из Ниша.

У лето 2007. Стојичић, тада 14-годишњак, велики љубитељ видео игара, уочио је да о њима има јако мало садржаја на српском језику, што га је, како каже, посебно „нервирало".

„Чуо сам за Википедију и могућност да свако ко жели може и да пише, направио сам профил и активно кренуо да радим на текстовима посвећеним овој теми.

„Идеја је тада још била свежа и углавном је било мушких чланова - инжењера, математичара, ИТ стручњака", говори 16 година касније за ББЦ на српском.

Стојичић је пуне четири године писао и уређивао садржај на овој страници и, од 30 активних уредника, колико је их је било у почетку, трећину су, како наводи, чиниле жене.

„Ма ни толико", додаје кратко у телефонском разговору.

Недостатак самопоуздања и негативне реакције на критику

Мали проценат жена који уређују текстове на Википедији није само низак у Србији, него и глобално.

Према истраживању из 2008. било је свега 13 одсто уредница, да би тај број неколико година касније био једноцифрен.

Џулија Бир, професорка са Стони Брук универзитета и Бенџамин Колијер професор са Универзитета Карнеги Мелон у Катару желели су да сазнају шта су узроци ове неједнакости.

Њихово истраживање показало је да жене доводе у питање сопствено знање и непријатно им је да уређују туђи рад, а велики број учесница њихове студије изјавио је да негативно реагује и на критику коју им упућују мушкарци, због чега се додатно осећају нелагодно.

„Можда је и до друштва у ком се одувек сматрало да су мушкарци ти који о нечему одлучују, док су жене увек биле некако са стране, што је, чини ми се утицало да мисле да не знају да уређују и обављају овај посао", каже Миленковић.

Додатни проблем на који указује јесте да жене немају толико слободног времена да по цео дан седе и куцају, јер велики број њих ради по два посла.

„Нешто што би требало да буде демократска заједница је заправо изразито мушки оријентисано и примећује се и мизогинија према женским ауторкама, али и текстовима у којим се обрађују биографије жена", каже Ана Пејовић.

Један од главних приоритета Викимедије јесте управо повећање садржаја о женама, на шта је указала пре неколико година и Кетрин Махер која води Фондацију Викимедија у Сан Франциску.

Викимедија заједница у Шведској у сарадњи са тамошњим Министарством спољних послова први пут је 2018. године организовала осмомартовски маратон како би превазишли разлику у заступљености жена на Википедији.

Тој борби прикључио се и огранак у Србији.

Од тада написано је око 50.000 чланака о женама које написало око 5.000 уредница и уредника из целог света.

И док Ненад Стојичић не памти да је био било који вид дискриминације приликом избора тема, Милена Миленковић се и даље сећа, како каже, непријатног коментара једног колеге.

„На једном од сусрета википедијанаца предложила сам да се пише о једној жени и само сам чула коментар: 'Шта ћемо ми да пишемо о женама, хајде да пишемо о медицини'", присећа се Миленковић.

'И даље водимо исте борбе'

Мали број жена на уредничким местима приметан је и кроз историју.

Ивана Пантелић, научна сарадница Института за савремену историју, указује да је прва уредница женских новина на српском језику била Милица Милетић Томић, ћерка Светозара Милетића и жена Јаше Томића, српских политичара из Аустроугарске.

„Она 1911. оснива феминистички часопис у ком је била уредница и власница, а који је уз ситне прекиде током Првог светског рата излазио све до 1922", каже она за ББЦ на српском.

Иако је и пре тога било часописа са женском тематиком, тадашњи закон о штампи није дозвољавао женама да их уређују, те су уредничку позицију формално имали мушкарци, док су жене биле те које су писале, сређивале и уређивале садржај, објашњава историчарка.

Наводи пример часописа Домаћица у ком се писало о активностима Београдског женског друштва, а које се залагало за економско осамостаљивање жена.

„Уредник је био Стефан Бајаловић, а заправо се у пракси тим послом бавила Катарина Миловук, председница друштва.

„Били су то уступци да би часопис могао да излази, а све остало су радиле жене - оне су писале, штампале, било је то њихово ауторско дело", говори Пантелић.

Други пример који ова историчарка помиње јесте магазин Једнакост, с почетка 20. века.

„Ни ту нисте имали формално уредницу, већ су на папиру то били мушкарци, а заправо су и овде жене обављале посао", наводи Пантелић.

Ситуација се побољшава тек после Другог светског рата када жене добијају право гласа.

„Број активних жена је пре тога тада био минималан, углавном су то биле жене из средње класе економски ситуиране.

„И данас је луксуз бавити се јавни ангажманом - ко то може себи да приушти, па ми и даље водимо исте борбе", додаје историчарка.

Погледајте видео о Ани и Мири - оружарки и каскадерки иза опасних филмских сцена

'И пензионерке и студенткиње и професорке'

Ненад Стојичић више није активан члан ове заједнице, али примећује да се ствари, како каже „мењају на боље".

„И даље има више мушкараца, али се из године у годину повећава број женских чланова, па тако имате и студенткиње и професорке и пензионерке, није као на самом почетку", каже овај 30-годишњак.

На бољитак указује и Милена Миленковић.

„И даље је више уредника, али мислим да образовним програмом који Викимедија Србије спроводи по школама и факултетима, можемо да привучемо и студенткиње и средњошколке.

„Многи људи и не знају како функционише рад на овој платформи, те је потребно да им се то приближи, на чему се посебно ради ових година", додаје она.

Ова 32-годишњакиња, по образовању васпитачица, однедавно има нову улогу у овој дигиталној заједници.

„Постала сам контролорка и мој задатак је да проверавам и враћам текстове уколико уочим да нешто није како треба.

„Извори су јако су важни, свака информација мора добро да се утврди, јер су се и раније дешавале грешке, које називамо вандализмима", објашњава нову позицију.

О поузданости информација на овој страници се годинама расправља, а Миленковић верује да би слику о томе могао да промени управо поменути„образовни програм.

„Деца вероватно размишљају како Википедија није релевантан избор, те ми желимо да им објаснимо и научимо их како то изгледа у пракси, како се проверавају извори, како се пише један текст и да се ништа не објављује док контролори не дају зелено светло", каже она.

Википедија је, сматра Ана Пејовић, почетна станица у истраживању, која пружа основне информације.

„Чини ми се да сви заједно морамо да порадимо на мотивацији и разумевању да иако то није академско окружење и енциклопедија у оном формалном смислу, јесте важна ризница знања која нас може водити ка новим изворима и да је важно да на њој постоје текстови како о мушкарцима, тако и женама", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]