Википедија слави рођендан: Од поруке „Добро дошао свете" до највеће онлајн енциклопедије

Чињеница да је за 20 година Википедија постала највећа онлајн енциклопедија на свету коју дневно посети више од 1,7 милијарди људи не престаје да изненађује ни њеног оснивача. Није се томе надао.

„Чак ни у најлуђим сновима - а ја јесам сањар", каже у разговору за ББЦ на српском Лари Сангер, кооснивач највеће интернет енциклопедије на свету која 15. јануара 2021. слави 20. рођендан.

Wikipedia је осмишљена тако да може да је уређује било ко, што је изазвало и похвале и критику, али и сталну полемику јесу ли подаци поуздани.

На страници Википедије пише да она није поуздан извор, а иако је њен оснивач, уз америчког бизнисмена Џимија Воласа, и Лари Сангер каже да спада у групу оних који то сматрају.

„Свака информација може бити лажна, сваки текст може бити текст на којем се тек ради и који није завршен.

„Због огромног уноса информација лажне вести могу бити објављене и неопажене данима и месецима", пише на страници.

За неке је могућност ажурирања и доприноса Википедији заразна.

Један од њих је и Милош Ранчић, уредник српске странице Википедије, који је 2005. године затекао 800 чланака, а данас нуди више од 600.000.

Или Ричард Симонс, један од најбољих британских „википедијанаца" који је својевремено дневно радио сатима на страницама Википедије.

Због такве посвећености, Ричард је данас један од само 18 „арбитара" - високо ангажованих корисника са правом гласа у одбору за одлучивање о најконтроверзнијим темама које ће се појавити на главној страници.

Како је све почело?

Једним телефонским позивом.

„Џими ме је позвао. Предложио је да оснујемо Њупедију (Nupedia). 'Дођи да радиш за мене'", рекао је Сангер.

Унајамили су стручњаке који су написали шифре и логаритме неопходне за софтвер.

„Иницијална идеја је била да створимо интенет енциклопедију за коју би писали само стручњаци, интелектуалци и људи са дипломама високих школа.

„Одмах је било јасно да ће то предуго трајати", прича Сангер у разговору који је вођен преко Зума.

На састанак са Воласом дошао је са предлозима, али су одбијени јер је све што сам предложио предвиђало додатно улагање.

„Немам новца за бацање", рекао ми је Џими који је био финансијер пројекта.

Вечера са пријатељем 2. јануара 2001. године, присетио се, била је прекретница, јер му је предложио да пробају Вики концепт.

„Свако ко има приступ интернету може да учествује, свако може да пише, да доприноси, али у исто време, свако је и контролор онога што се објављује.

„Помислио сам да то није лоша идеја, написао нацрт на папиру и послао га Џиму. Имали смо већ софтвер, Џим се сложио.

Неколико дана касније идеју су представили људима који су радили са нама на Њупедији који су се ухватили за главу.

„'Зашто би, за име бога, ово функционисало? Зашто би било ко желео да пише бесплатно?'".

Били су против концепта да свако може да учествује у стварању онлајн енциклопедије.

„Џим и ја смо рекли у реду, ако они не желе, ми имамо софтвер, све је већ спремно. Само ћемо променити име. То смо и урадили.

Wikipedia.com рођена је 15. јануара 2001. године.

Прве речи

Према легенди, Џими Валас је био аутор првих речи објављених на Википедији: написао је Welcome World (Добро дошао свете).

„То тврди Џими, али искрено, ја се не сећам тога.

„Сервер је мистериозно срушен неколико пута и ти први чланци су нестали, али ако Џими каже да је он то написао, вероватно као пробу, онда је то највероватније тачно", каже Сангер.

Од Welcome World до данас, Џими и Лари Сангер прешли су дуг пут.

Ако би неко пожелео да прочита све текстове објављене на енглеској верзији Википедије, под условом да то ради просечном брзином од 300 речи по минути, не спава и не једе, требало би му 17 година.

Иако и даље ради на добровољној бази, прошле године је близу седам милиона људи послало донације овој непрофитној организацији.

„На почетку је постојала идеја да би могли да зарађујемо новац од реклама, али брзо смо се договорили да није морално ни правично да људи пишу за Википедију, а да ми профитирамо од тога", каже Сангер.

„Џими Валас, који је био финансијер, одмах је рекао: 'У реду, нема проблема, бићемо непрофтина организација'. И Википедија је то остала до данас", прича Сангер.

Српска Википедија

Већ у мају 2001. године, само четири месеца после енглеске, покренуте су странице Википедије на шпанском, кинеском, француском и немачком језику.

До краја године појавила се и Википедија на српско-хрватском језику.

Српска Википедија је постала самостална 2005. године и до данас је на њој објављено више од 600.000 чланака.

Хрватска има 250.000, а босанско-херцеговачка 85.000.

„Пријатељ ми је 2002. скренуо пажњу да постоји онлајн енциклопедија која би ме занимала", каже за ББЦ на српском Милош Ранчић.

У почетку, каже, предлог није схватио озбиљно.

„Тек 2005. године сам почео да се интересујем за Википедију. Када сам први пут отишао на сајт имао је само 800 чланака.

„То је било толико смешно, свакакве глупости сте могли тамо да нађете, неки текстови су били написани грчким алфабетом.

„Прво сам почео да преводим текстове са енглеског, па су се јављали и други људи који су желели да учествују", прича Ранчић.

Убрзо су, додаје, постали „стјуарти", што је значило да су преко главног сервера могли да контролишу ко, шта и како пише за Википедију, али и да предлажу идеје и нове сарадње са земљама у окружењу.

Посао на страници је волонтерски и ради колико ко стигне или колико је мотивисан.

„За време рада на сајту направио сам око 15 до 20 хиљада измена на текстовима који су већ били објављени, али постоје уредници који су у претходне две деценије много више допринели садржајем и текстовима".

„Мислим да смо урадили одличан посао, не претерујем ако кажем да је српска Википедија по објективности и неутралности, али и по броју објављених чланака на завидном светском нивоу", тврди Ранчић.

Погледајте видео: Шта се деси кад се искључи Интернет

Као некада Битлманија

Почетак је био силовит. Више од 2.000 људи је одмах почело да сарађује на пројекту.

„Ова ствар има ноге, сећам се да сам помислио. Она већ хода."

„Био сам импресиониран", присећа се Лари.

Иако је, како каже, скептик и сумња у све, његова прва рекација је била је да је Википедија следећа велика ствар која ће се догодити свету.

„Сви су желели да учествују. Да седе и пишу чланке, да исправљају текстове, уносе референце", каже Лари Сангер.

Најиновативнији и најреволуционарнији потез оснивача Википедије била је је једна реченица.

На врху странице је писало: „Можете сами да уређујете чланке."

„То је бацало људе у несвест", додаје он.

„Многи су ми тих дана говорили: 'Човече, могу и ја да будем аутор' - концепт је био тако једноставан и сместа је натерао људе да се заљубе у њега.

„Било је то као Битлманија (помама за британском поп групом Битлси 1960-их и 1970-их година). Била је то наша Викиманија", присећа се Лари.

20 година касније

Увођење правила

„Текстове смо постављали како су пристизали, али смо брзо схватили да ми морамо да стандардизујемо Википедију - што значи увођење правила.

„Људи воле правила, али их се истовремено плаше", закључује Сангер.

Он је написао неколико основних смерница „Правила која треба размотрити", што је био први Википедијин приручник.

„Тицала су се стандарда писања, објашњено је да аутори немају право да износе своје мишљења, да свако има право да мења текст, и да га допуњује." присећа се Сангер.

Најдопуњаванији текст на Википедији свих времена је чланак о бившем председнику Америке Џорџу Бушу који је мењан чак 45.862 пута, пише на страници Википедије.

На листи чланака који су највише ажурирани до сада су и текстови о Мајклу Џексону, поп звезди (28.152), нацисти Адолфу Хитлеру (24.612), бившем америчком председнику Бараку Обами, Католичкој цркви, Битлсима.

Поуздан извор или не

О поузданости Википедије се годинама расправља.

Док једни тврде да није репрезентативна и не може се користити као референца јер је свакоме дозвољено да пише, уређује и исправља текстове, други не виде проблем.

Они се позивају на студију научног часописа Nature чији су истраживачи пронашли исти број грешака на Википедији колико и у британској енциклопедији Британика.

„Нама је на факултету било најстроже забрањено коришћење Википедије као извора баш зато што свако може да уређује садржај странице.

„Извори морају да буду научно веродостојни, поуздани и кредибилни и зато линк ка тексту Википедије у семинарском или дипломском раду није прихватан као валидан", каже бивши студент Географског факултета у Београду Немања Митровић.

Али је, додаје, било препоручљиво да се користе референце из текстова на које се позивао аутор чланка уколико су биле релевантне и задовољавале академске критеријуме.

Лари Сангер помало жали јер није одмах уочио да би Википедија могла да буде искоришћена као платформа за разне политичке идеологије.

„Да, зажалио сам. Не зато што сам то започео, али сам зажалио зато сто нисам видео проблеме које ће доћи - као што су успони веома идеолошки обојених страна које данас имају велики утицај на Википедију.

„То нисам предвидео и због тога ми је жао", каже Лари Сангер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]