Преминуо Чарлс Симић, амерички књижевник српског порекла

10 јануар 2023

Чарлс Симић, амерички песник, есејиста и преводилац српског порекла, преминуо је у 85. години.

Узрок смрти су здравствене компликације изазване деменцијом, рекао је његов дугогодишњи пријатељ и уредник Данијел Халперн, а преноси Њујорк Тајмс.

Рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је 1952. емигрирао у Париз, да би годину дана касније са породицом отишао у Сједињене Америчке Државе где је живео до краја живота.

Освојио је бројне међународне награде, а 1990. године добио је Пулицерову награду за књигу песама у прози Свет се не завршава.

„Посебно сам дирнут и почаствован што сам изабран, зато што сам дечак имигрант који није говорио енглески до 15. године", рекао је тада.

Добитник је бројних награда, међу којима су награда Фондације Макартур, Међународна награда за поезију Грифин и награда Волас Стивенс.

Био је члан Америчке академије за уметност и књижевност, а проглашен је лауреатом Сједињених Држава за 2007. године.

Предавао је енглески језик и креативно писање на Универзитету у Њу Хемпширу више од 30 година.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Ослањао се на искуства из ратом разореног Београда да би писао о сиромаштву савременог живота, наводи Poetry Foundation (Фондација за поезију), америчко књижевно друштво.

„Чињеница да је [Симић] провео првих једанаест година преживљавајући Други светски рат као становник источне Европе, чини га писцем који одлази од куће на посебно дубок начин... Он је један од најмудријих песника његове генерације и један од најбољих", написао је Питер Стит, дописник Џорџија ревије.

Симић је песме први пут објавио 1959. године, када је имао 21 годину.

Похађао је Универзитет у Чикагу, али је студије морао да прекине 1961. због војске.

Дипломирао је на Универзитету у Њујорку 1966. године.

Наредне године објављена је његова прва збирка песама Шта каже трава.

Међу најважнијим Симићевим збиркама су Харонова космологија, Свет се не завршава, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања.

Његове најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице.

Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.

Публици у Сједињеним Државама и свету приближио је дела српских аутора, пошто је преводио Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, као и друге песнике из региона.