Чехословачка: Чеси и Словаци обележавају 30 година од мирног раздвајања

Последњи дан 2022. године и први дан 2023. означавају 30. годишњицу мирног распада Чехословачке, једне од ретких држава у историји која је подељена без иједног изгубљеног живота.

Данас Чешка република и Словачка негују хармоничне добросуседске односе без инцидената, уз повремени носталгични жал за некада срећним браком.

„Овде је мој читав живот. Овде је хлеб који ме храни", каже Филип Шврчек док посматра снегом покривену обалу реке Мораве.

Филип, председник веслачког клуба у Ходоњину, провео је свих 41 годину живота уз реку која тече низ југоисточну границу Чешке републике и Словачке.

„Тамо, преко пута је Словачка, али за нас је то скоро исто", каже објашњавајући како његови веслачи следе законе речне навигације пре него међународно право.

„Стално залутамо у словачку половину реке. Није нам потребна званична дозвола и надам се да никад неће ни бити".

Једини сукоби се дешавају лети, али са овдашњим рибарима, не са полицијом, каже кроз смех.

Филип живи са женом Словакињом и њихово двоје деце на око пола километра од веслачког клуба. Имао је само 11 година када је дошло до распада Чехословачке.

Његова сећања су дечија - мало узбуђења, збуњености, можда и страха. Али осећања су одавно пригушена.

„За мене је све остало исто: пријатељи, језик, све је исто."

У Масариковом музеју у граду, обилазим предмете који су некада припадали или су посвећени Томасу Гарикуу Масарику, овдашњем младићу који је касније постао оснивач Чехословачке пред крај Првог светског рата.

Син словачког тренера и куварице из Моравске, слуга на аустроугарском двору, млади Масарик је, баш као и Филип, био код куће на обе речне обале.

Технички, сваки прелазак реке би значио одлазак из магравијата Моравије у краљевство Мађарске - из једног дела краљевства Хабсбурга у други.

„Али он то није тако видео"; каже директорка музјеа Ирена Чованчикова, љубазно одбацујући моје покушаје да применим дефиницију државности 21. века, све са пасошима и јасно дефинисаним границама, на Централну Европу средином 19. века.

Размишљам шта би Масарик, оснивач заједничке државе Чеха и Словака на пепелу Аустроугарске империје 1918. године, рекао о одлуци чешких и словачких политичара да поделе оно што је створио 75 година касније.

„Скоро да је немогуће рећи", каже Ирена.

„Можда би их повукао за уши и прекорио их, Ко зна? Али једно је сигурно - да се то десило током његовог живота, сигурно би се водиле интензивне расправе о томе", оцењује она.

Можда и још интензивније него 1992. године, када је Чехословачка мирно подељена на две државе у договору два премијера, без референдума.

После петоминутне вожње стижем до помало запуштеног барокног замка тик после словачке границе.

Замак, некада летњиковац Хабсбурга, затворен је и празан током празника, па одлазим до оближње божићне тржнице да се загрејем уз чашу куваног вина.

Док претурам по џеповима у потрази за ситним еврима, схватам да је најочигледнија разлика баш та - док су Словаци са пуно ентузијазма прихватили јединствену европску валуту, евро, Чеси су остали тврдоглаво верни њиховој круни.

„Можда је штета што смо се раздвојили, ко зна? Али ми смо само мали, обични људи, зар не", каже Јан, власник једне од тезги са храном.

„Али то све нас није поделило", додаје његова супруга Мирка. „За нас, ништа није подељено."

Те вечери сам присуствовао фолклорном наступу у једном хотелу и упознао Мирослава Милоту, члана Валса ансамбла.

Милота сваког дана путује преко границе у Ходоњин због посла, већ 42 године.

„Сећам се новогодишње ноћи 1992. Сећам се да смо певали чехословачку химну - оба дела, стихове на чешком, а онда на словачком. Било је пуно емоција", каже Мирослав.

„Схватили смо да ћемо од тада певати свако свој део. Нисмо баш знали шта ће се догодити, како ће све остало, не само химна, бити подељено."

Посетио сам Чехословачку у децембру 1992. и сећам се јасно осећаја несигурности и, помало, нервозе. До дана када сам се преселио овде заувек, шест месец касније, те земље више није било.

Данас су Чеси и Словаци најбољи пријатељи. Ако загребете мало дубље, наићи ћете и на трагове носталгије за заједничком државом и повремено, на жаљење због њеног нестанка.

Али њихов брзински развод, чији су услови руком написани у башти једне виле, далеко је у прошлости.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]