Психологија и Сигмунд Фројд: Изрази које користите а да тога нисте свесни

Прошло је више од 80 година од смрти Сигмунда Фројда, а речи и изрази које је он популарисао дубоко су укорењене у популарној култури и свакодневном говору.

Како је фројдовски жаргон постао толико распрострањен?

Имате Фројда у уџбеницима.

Брадати бечки ерудита који је основао психоанализу. Фројд о ком академици никад не престају да расправљају.

А онда је ту и други Фројд. Кафански Фројд. Онај на ког бисте могли да алудирате кад помињете снове или вербалне омашке или некога коме се свиђа властита мајка. Његов однос према првом Фројду у најбољем случају је површан.

Прислушкујте неки разговор и велика је вероватноћа да ћете чути, пре или касније, неки концепт који је измислио или популарисао оснивач слободних асоцијација.

Едипов комплекс. Порицање. Ид, его и суперего. Либидо. Жеља за смрћу. Анална фаза. Одбрамбени механизми. Усмеравање. Фалусни симболи. Пројекција. Трансференција. И, наравно, фројдовска омашка.

И није само Фројдова терминологија свеприсутна у популарном лексикону.

Он сам је по себи постао придев.

Неки фројдовски изрази

Извор: Фројдов музеј

Други интелектуалци Двадесетог века му по томе нису равни.

Ни Сартр, Чомски а ни Ајнштајн. Филмске рецензије у таблоидима ретко се гађају именима као што су Фуко или Де Бовоар.

Али сви знају о чему говорите кад помињете Фројда. Или макар мисле да знају. Подсвест. Потиснута сексуалност. Снови. Проблеми са мајком и оцем.

„Не морате да читате Фројда да бисте живели у свету у ком је Фројд важан или да бисте размишљали на фројдовски начин", каже Стефан Мариански из Фројдовог музеја у Лондону.

Све што треба да урадите је да конзумирате масовну популарну културу произведену од средине Двадесетог века па надаље.

Фројд је био у предности зато што је био изузетно добар писац, који је илустровао психоанализу референцама на дела великих уметника као што су Шекспир, Достојевски и Леонардо Да Винчи.

Али психолог Оливер Џејмс, аутор Љубавног бомбардовања, сматра: „Разлог због кога је Фројд постао тако велика сила у култури јесте што је прво уведен у популарну културу преко филмова."

Почев од трилера заснованог на психоанализи Алфреда Хичкока Зачаран из 1945. године, у кинематографији имате обиље директних референци на Фројда.

Најистакнутије, практично читав опус Вудија Алена - као што он сам каже на почетку филма Ени Хол: „Никад нисам прошао период латентности".

Потом је ту однос оца и сина у Империји узвраћа ударац, па чак и у Повратку у будућност.

„То је практично Едипов комплекс", каже Мариански.

„Логика у Повратку у будућност практично је иста као у Психу."

А онда имате романе тока свести Вирџиније Вулф и Џејмса Џојса.

Салвадора Далија и надреалисте.

Породицу Сопрано и Фрејжера.

Филм из 2011. године Опасни метод са Вигом Мортенсеном као Фројдом у главној улози.

Или практично било шта са потиснутим сећањем, секвенцом снова или ликом са инцестуозним импулсима.

Није превише овога строго - у смислу у ком би академици користили тај израз - фројдовски.

Јаз између кафанског Фројда и онога о чему је Фројд стварно писао често је огроман.

Иако је већи део његових размишљања - понајвише о „инфантилној сексуалности" - доживљаван као опасно радикалан за његовог живота, масовни медији су се ретко дотицали захтевнијих аспеката његовог дела.

„Мислим да већина нас има само неодређен, можда одбрамбено неодређен, осећај о чему је Фројд заправо говорио, добрим делом зато што нам се у области популарне културе његово дело често преноси разводњено, пријемчивије, сведенијих увида и сложености - и, претпостављам, тежине - претворено у пријатну и умирујућу фантазију", каже доктор Николас Реј, који предаје Фројда на Универзитету у Лидсу.

Најчешће се на крају филма потиснута сећања врате, јунакиња стекне увид у властиту психу и публика добије задовољавајући приповедачки закључак.

Али, иако је можда Фројд нашироко погрешно схваћен и представљен, а Едипови комплекси приказани у ТВ серијама прилично другачији од Едиповог комплекса изложеног у Тумачењу снова, не може да се порекне да његови концепти остају предмет масовне фасцинације јавности.

То је све утолико фасцинантније кад се има у виду да је већи део онога о чему је Фројд писао превазиђено накнадним истраживањем и да су се у неким академским круговима његове теорије нашле на мети жестоких напада - понајпре феминисткиња, које сматрају концепте као што су завист према пенису женомрзачким и оптужују га за игнорисање доказа да су неки од његових пацијената били жртве злостављања као деца.

Фројд и даље има поклонике, међу којима је и Оливер Џејмс, који каже да су његова писања о сновима, подсвести и улози раног детињства и даље валидна.

Али Мариански признаје да се „Фројд данас углавном чита на катедрама за друштвене науке", а не међу научницима.

Већина овога, међутим, мимоилази лаике.

Оно што је можда још важније, каже Мариански, фројдовски језик је популарисан током ере посебно велике опседнутости самим собом.

Сигмунд Фројд 1856-1939

Извор: ББЦ Историја

„Гледано из историјске перспективе, он је део општег покрета током ког су људи почели више да се загледају у саме себе", каже Мариански.

„Дошло је до широког заокрета у нашој култури - како концептуализовати самог себе?"

Али има много тога у Фројдовим делима што чини да непрекинуто присуство његових израза делује неусклађено.

Његове теорије о потискивању у великој мери припадају свету пре сексуалне револуције.

„Сада када млади људи имају слободу да раде шта год желе и говоре о чему год желе, веома је занимљиво да им је Фројд и даље веома интересантан", каже Џејмс.

То несумњиво неће спречити људе да бирају и користе фројдовске изразе како они мисле да треба у служби велике активности 21. века - стављања себе и других на психијатријски кауч.

Као што је В.Х. Оден писао о Фројдовој смрти: „Нама он више није особа / већ читава клима мишљења".

Што је мало елегантније срочено него „кафански Фројд".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]