Русија, Украјина и Летонија: Пет година за руску заставу - како и зашто летонски Руси напуштају „руски свет”

Таква турбулетност коју је испровоцирао рат у Украјини, у Летонији није виђена од времена барикада из 1991. године.

НАТО шаље хиљаде војника, руски медији су блокирани, а за подршку руској агресији можете да добијете озбиљну затворску казну.

Све то личи на припрему неког могућег рата са Русијом, а они који говоре руски (скоро 40 одсто становништва) нашли су се пред избором: да верују 30-годишњем искуству стеченом кроз гледање руске телевизије или објективној реалности.

„Одрастао сам у рускојезичној породици и сам сам Рус по националности, али се ни на који начин не повезујем са Руском Федерацијом или руским светом", каже за ББЦ Анатолиј Дерјугин, мајор Летонских националних оружаних снага.

Он је један од оних који су спремни да се боре са сваким агресором, чак и ако на тој линији фронта има Руса баш као што је он.

„Ако у нашу кућу дође разбојник или убица, ма које националности, рускојезични или не, онда онога ко ће бранити свој дом неће занимати ко је које националности.

„Ако је имао дрскости да дође и уништи твој дом и убије или повреди твоје најмилије, онда више није ни брат ни пријатељ", каже Анатолиј.

Све је више таквих људи као што је Анатолиј Дерјугин. Руси који живе у Летонији масовно напуштају „руски свет", а најупечатљивији показатељ тог процеса су социолошка истраживања на тему рата у Украјини.

Према студији организације СКДС, Русију подржава 12 одсто људи који говоре руски у Летонији, а само пет процената је „снажно" подржава.

У марту је подршка била скоро дупло већа - до 22 одсто. Истовремено, 40 одсто људи који говоре руски подржава Украјину, а у марту их је било 22 одсто.

Ништа осим језика

Шеф СКДС Арнис Кактинс ово повезује, између осталог, са гашењем руске телевизије, која је традиционално заузимала прве редове гледаности у Летонији. Од почетка рата у Украјини, локално регулаторно тело блокирао је 131 руски сајт и све руске ТВ канале, укључујући и оне забавне.

Неколико је разлога зашто је излазак из руског информационог простора профункционисао тако брзо.

Kао прво многе људе који живе у Летонији и говоре руски не повезује ништа са Русијом осим језика.

„Чињеница да ми је руски матерњи језик не чини ме делом руског народа ни на који начин, баш као Аустралијанца чији је матерњи језик енглески, и то га не чини Британцем", каже Борис Цилевич, члан парламента Летоније, за ББЦ на руском.

Тешко је назвати Циљевича суштински антируским политичарем: његова партија „Слога" увек је била усмерена према гласачима који говоре руски, а до 2014. године је чак имала и споразум са „Јединственом Русијом".

Као друго, они који говоре руски и живе на Балтику, поприлично су задовољни животом који имају у Летонији и Европској унији са свим његовим предностима.

„Некаква сентиментална размишљања да Летонија постане део Русије или да неко дође из Русије и ослободи их, су на далеко нижем нивоу него у Украјини", каже политиколог Филип Рајевски.

А то је резултирало тиме да истраживања јавног мњења показују да Руси не само да подржавају Украјину, већ су спремни да се боре на страни НАТО-а против Русије, ако до тога дође.

„Спреман сам да ратујем"

Анатолиј Дерјугин је започео војну каријеру у Националној гарди Летоније као добровољац летонске војске.

Потом је прешао у професионалну службу, а сада је вршилац дужности команданта 34. пешадијског батаљона Националне гарде.

Између осталог, он се бави регрутацијом добровољаца и то у региону земље где има највише рускојезичног становништва. Ако је у Летонији руски језик матерњи за 37 одсто становништва, онда у Даугавпилсу руски говори 90 одсто становништва.

Према речима мајора Дерјугина, од почетка рата прилив регрута је порастао за један и по до два пута, а трећина су људи који говоре руски.

„Мислим да патриотизам и однос према одбрани своје државе нису повезани са језиком којим говорите", наставља он.

„Конкретно, људи долазе не да би се доказивали, већ да би одбранили своју земљу.

И у овом случају, ови људи који живе на само неколико десетина километара од источне границе, у случају могуће агресије од стране Русије, они би се одмах нашли на линији фронта. И они то врло добро знају.

„Да је страшно, не бих био овде. Али ja сам ту и спреман сам да браним своју домовину", каже Вадим.

„Ја сам патриота своје земље, положио сам заклетву летонској држави. За било коју агресију која би могла да утиче на нашу земљу, да, спреман сам да се борим."

Вадим је цивил, у обичном животу ради као инжењер, а викендом учествује у вежбама Националне гарде Летоније. Он такође говори руски и такође живи у Даугавпилсу у коме се претежно говори руски.

Командант механизоване пешадијске бригаде Сандрис Гаугерс је у професионалној војсци већ 30 година.

„Постоје они који су говоре руски и они који су Руси који су били део војске свих ових година. Има Руса са којима сам служио целу своју каријеру. Нема сумње да су лојалнији од неких Летонаца и свом послу и земљи", каже он за ББЦ.

Наше су намере да останемо и да се боримо

Спремност за борбу и осећај рата који се приближава постали су нормалан део живота у летонском друштву. Поготово након што је један број европских и светских политичара отворено рекао да би Летонија могла бити на првој линији фронта.

„Ако Украјина не издржи, онда ће, не дај Боже, Летонија, Литванија, Естонија бити следеће. Верујте ми", рекао је украјински председник Володимир Зеленски.

Његове амбиције се не задржавају само на Украјини, његове амбиције су да поново обнови СССР", рекао је председник САД Џо Бајден о Путиновим плановима на самом почетку рата.

На претњу ратом друштво је реаговало масовним уласком у Националну гарду. Од почетка рата у Украјини број пријава се утростручио: прошле године добровољачким јединицама је приступило 639 људи, а за седам месеци ове године стигло је три хиљаде пријава (око 20% се обично одбија из здравствених разлога). Пријављују се људи свих узраста и занимања.

Арманд има 45 година, тренер је борилачких вештина, ди-џеј и фотограф.

„Да мој син не би морао да се бори за своју земљу, боље је да ја то урадим, живот је тек пред њим", каже он за ББЦ. „Чини ми се да сам први пут помислио на то 2014. године. Сада су ствари још горе са дешавањима у Украјини."

Сада летонска војска има 9.600 добровољаца, још 6.700 професионалних војника и 36.000 резервиста. Плус три хиљаде војних лица других НАТО земаља стационираних у земљи. Пре рата било их је хиљаду и по.

У догледној будућности војника ће бити још више. На самиту НАТО-а у Мадриду свака од балтичких земаља затражила је повећање војног присуства до величине дивизије, до 20.000 људи. Одлучено је да се повећа на бригаду.

„Канада је обећала да ће створити основу за бригаду. Бригада ће имати четири до пет хиљада људи, али, узимајући у обзир специфичности међународне операције, све што друге земље дају утицаће на коначну цифру", каже за ББЦ пуковник Џес ван Ајк, командант борбене групе за проширено присуство НАТО-а у Летонији.

Ове борбене групе често су раније називали „НАТО батаљони", оне су биле распоређене по балтичким државама и Пољској 2017. године и свака је бројала мање од хиљаду.

Према речима пуковника ван Ајка, у летонској механизованој бригади биће представници 14 земаља, а у борбеној групи десет. „Не знам ни за један случај да се толико земаља ујединило у тако објективно малу јединицу као што је борбена група", наставља он.

„Наша намера је да останемо и, ако треба, боримо се, за то је борбена група ту, нећемо отићи."

Међутим, ни то није довољно, сматрају летонски политичари. Коалиција у летонском парламенту већ се договорала да се обнови војна служба у земљи, која је укинута 1990-их. А политичари такође озбиљно расправљају о могућности обавезног војног рока, чак и за жене. Све то ће дати још 20.000 војника у првој етапи.

„Ако за пет или шест година успемо да повећамо број са 20.000 на 50.000, онда никакав неочекивани напада Руса неће бити могућ", рекао је министар одбране Артис Пабрикс.

Руска застава као разлог за притвор

Ипак, нема довољно војника и тенкова да би одвратили потенцијалног противника. Потребна је спремност грађанства да помогне војсци.

Испоставило се да само блокада приступа руској телевизији није била довољна. Летонски органи за спровођење закона започели су праћење друштвених мрежа и позивају становнике земље да пријављују случајеве јавне подршке Русији.

А то у Летонији подлеже кривичној одговорности, правосудни органи већ воде више од 20 кривичних предмета.

„Да, руска застава је била тамо и, по мом мишљењу, то је симбол јединства. И генерално сматрам да је празник 9. мај дан јединства", каже Александар Дубјако за ББЦ на руском.

Он има 19 година и он је руски држављанин који живи у Летонији. Прети му казна од пет година затвора због кривичног дела према члану о правдању геноцида, злочина против човечности и ратних злочина.

Њега су 10. маја ухапсили у Риги поред споменика ослободиоцима, након што је Александар развио руску заставу и одржао говор о сећањима, о прецима и догађајима из 1945. године.

„Искрено речено, био сам потпуно погубљен, апсолутно нисам имао појма шта се дешава, зашто се то дешава", каже он. „По мом мишљењу ја нисам ништа тако урадио, нисам позивао ни на какву агресију."

Александрова адвокатица Има Јансоне такође не разуме зашто је против њега покренут кривични поступак. Она каже да се у материјалима добијеним од органа за спровођење јавног реда помиње само руска застава.

„Пошто руска застава није забрањен симбол ни код нас ни било где у Европи, он није сматрао да је направио неки прекршај. Конкретно га оптужују за руску заставу. Повезују са тиме да он оправдава сукоб у Украјини, да је наводно на страни Русије", каже Јансоне.

„За нас је то заиста празник"

Све је почело тако што су 9. маја, као и сваке године на Дан победе, Александар и његова мајка дошли до споменика ослободиоцима да положе цвеће.

„За нас је ово заиста празник, јер је мој деда прошао рат (...), моја баба тетка (...) прошла кроз окупацију, она је дете рата, испричала му је све у детаље. Сматрамо да је ово успомена која се мора поштовати и неговати", каже Светлана, Александрова мајка.

Одржавање догађаја 9. маја у Риги су били забрањени.

„Догађаји који оправдавају или величају режиме или идеологије који чине ратне злочине, злочине против мира и човечности неприхватљиви су у Летонији као демократској земљи", рекао је председник Егилс Левитс.

„Органи за одржавање јавног реда морају да спрече сваки такав покушај, укључујући и 9. мај."

Појединачно полагање цвећа није било забрањено, тако да је до 9. маја увече простор око Споменика ослободиоцима био испуњен цвећем. Рано ујутру, по налогу скупштине града Риге, уклоњени су булдожером.

Кадрови са булдожером изазвали су талас протеста како у средини у којој се већином говори руски, тако и међу политичком елитом. Министар одбране Артис Пабрикс назвао је то грешком.

„Подржаћу све мере које имају за циљ нулту толеранцију за све путинисте, укључујући и оне који не знају како да се понашају и псују на улици. Али легалним методама", рекао је он на конференцији за новинаре.

На хиљаде становника Риге 10. маја поново је дошло до споменика, међу њима су били и Александар и његова мама. Поред споменика Александар је развио руску заставу и одржао говор.

„Била је просто невероватна атмосфера, знате, осећај јединства какав дуго нисам видео у Летонији", каже Александар.

Александар каже да му је прво пришла полиција и рекла да држи забрањени симбол. Он је затражио да се позову на члан према којем је руска застава забрањена. Полиција се ни на шта није позвала и разговор је био завршен.

Пола сата касније убацили су га у полицијски ауто. У полицијској станици Александру је речено да је против њега покренут кривични поступак на основу члана о правдању геноцида и ратних злочина.

9. мај као симбол раздора

Како се руска застава 9. маја изједначила са правдањем ратних злочина је друга прича. Прво, на политичком нивоу, подршка Летоније Украјини је једна од најјачих у Европи, друго, Русија је наследница СССР-а, и треће, 9. мај за Летонију је почетак друге совјетске окупације, а не само крај рата.

„Још пре 9. маја, људима је речено: одлазак на овај споменик на данашњи дан значило би непоштовање оних који дају своје животе за нас у Украјини, не идите", написао је градоначелник Риге Мартинш Стакис на друштвеним мрежама.

„Знали смо добро да би то било схваћено као подршка руском рату у суседној земљи."

„Непоштовање летонске државности, историјског искуства и жртава рата у Украјини је неприхватљиво", написао је премијер Кришјанис Каринс после спонтане акције 10. маја.

Александровa адвокатицa Има Јансоне наставља да инсистира на томе да њен клијент није ништа прекршио и припрема жалбу Европском суду за људска права.

Александар је провео два месеца у притвору, сада је у кућном притвору и под надзором полиције. Нико не зна када ће бити одржано суђење.

Александрова породица га у потпуности подржава и инсистира на томе да је руска застава симбол националног идентитета.

„У овоме нема ничег срамотног или лошег. Присиљавају нас да се стидимо, да се плашимо што смо Руси, и ни то није у реду", каже Светлана за ББЦ на руском.

„Рус, као и свака друга националност, не може бити одговорна за нечије одлуке. Ми не осуђујемо све Американце за поступке америчке владе у Југославији или Ираку."

Они који говоре руски језик и који сматрају да је 9. мај празник су у већини у Летонији.

Према најновијој анкети социолошке организације за социолошка истраживања СКДС, коју је наручио летонски јавни емитер ЛСМ, 76 одсто који говоре руски противи се рушењу споменика Ослободиоцима Риге (одлука о рушењу је већ донета), док је међу Летонцима скоро три четвртине (72%), мисли супротно, подржавају рушење.

Скоро две трећине (62%) људи који говоре руски доживљавају позитивне емоције у вези са 9. мајем, док међу Летонцима, напротив, скоро две трећине (60%) доживљава прилично негативне емоције.

Ако следимо логику многих летонских политичара, човек мора или да подржава рушење споменика (односно да буде лојалан Летонији), или да буде на страни Русије.

Али анкете показују да то није тако једноставно: док се 76 одсто људи који говоре руски противи рушењу споменика, само 12 одсто подржава Русију (а 40 одсто подржава Украјину). Односно, једна те иста особа може бити и за споменик и за Украјину.

Језик Пушкина и Путина

Испоставља се да летонски политичари одбијају велики део јавности због тога што као део свог идентитета људи сматрају језик, празнике и културу.

„Путин каже да сви Руси који желе да сачувају свој идентитет припадају Русији. Наравно да то није тачно, није Путин приватизовао ни руски језик ни руску културу, можете бити лојални грађанин Летоније, а да задржите свој идентитет", каже за ББЦ заменик Борис Цилевич.

Како он наводи, идеја да се искорени све што је руско одувек је живела у Летонији али ако је раније била маргинализована сада је она мејнстрим. Као резултат добија се да је Кремљ тиме што је започео рат, сам ставио велики крст на идеју „руског света".

Политичар признаје да је и сам некада био поклоник идеје „руског света", све док није схватио да се не ради о култури, већ о „дизању са колена" и „можемо ми то да поновимо". Разочарење је дошло са анексијом Крима, а са новим ратом прерасло је у гађење.

„Ово је апсолутно исто као и политика нацистичке Немачке, једина шанса за нормализацију је војни пораз Русије. Верујем да све демократске државе треба да учине све што је у њиховој моћи да донесе победу Украјини", каже Борис Цилевич за ББЦ.

Али он се такође не одриче језика или културе баш као и његови бирачи.

„Тешко је очекивати, када је у питању безбедност, да државе суптилно праве разлику између језика Путина и језика Пушкина. За њих, ово је Путинов језик, не слажем се са тим, ја се борим с тим, али немам илузија".

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]