Русија прети санкцијама Летонији због часова језика у школама

Руски посланици затражили су од своје владе да наметне економске санкције Летонији због одлуке да се уведе обавезно учење летонског језика у свим средњим школама.

Планирано је да се језичка реформа спроводи у фазама, тако да ће до септембра 2021. године, сви ученици од 16 до 18 година учити искључиво на летонском.

Више од четвртине становништва Летоније (укупно 2,2 милиона становника) има руско порекло и већина школу учи на руском. С друге стране, једини званични језик је летонски.

Русија већ дуго оптужује Летонију, чланицу Европске уније, да крши мањинска права.

Тензије тињају годинама, делом и зато што су Летонија и њени балтички суседи, Естонија и Литванија, чланице НАТО-а. Током Хладног рата, ове земље биле су под комунистичком влашћу Москве.

Промоција летонског у једини језик у средњим школама почеће наредне године.

Двојезична настава или настава на руском језику наставиће се само за млађе ученике чији је матерњи језик руски.

Према подацима летонских власти из 2016. године, 811 школа у Летонији финансира држава, укључујући и 94 школе где се настава одвија на руском или двојезично.

Летонски председник Рајмондс Вејонис каже да ће реформа језика отворити исте могућности за све грађане. „То ће учинити везе у нашем друштву јачим, а државу снажнијом", каже он.

Као одговор, доњи дом руског парламента донео је резолуцију којом ову реформу назива кршењем међународно признатих права.

Посланици, већином присталице председника Владимира Путина, сматрају да би санкције Летонији могле да се односе на трговину и финансијске трансакције, бојкот неких производа, као и мере које би директно погађале поједине летонске политичаре.

Русија је већ забранила увоз хране и пића из чланица ЕУ, као одговор на санкције Запада које су уследиле после руске интервенције у Украјини.

Претходног месеца, руско Министарство спољних послова назвало је летонску реформу „одвратном" и „делом дискриминаторске политике насилне асимилације становништва које говори руски језик, која траје већ 25 година".

Летонске власти тврде да ће етничке заједнице и даље моћи да изучавају сопствену културу и уче на матерњем језику у школи. Руска мањина неупоредиво је већа од осталих националних мањина, попут пољске.

Око 300 хиљада људи који говори руски чини око 13% летонског становништва, а називају их и "не-држављани". Течна употреба летонског један је од услова за добијање држављанства те земље.

У Украјини 2014. године руска заједница је страховала да ће међуетнички сукоби, у којима је Русија припојила Крим и помогла побуну у региону Донбаса, угрозити њихова језичка права.