Посао: Визе за дигиталне номаде маме раднике у иностранство

Помислите само на Дубаи: Вероватно сте замислили луксузне небодере, вештачка острва и лавиринте тржних центара.

Али ако буде било по вољи локалних власти, емират ће ускоро постати познат као нека врста стратешког чворишта између Европе и Азије, у ком ће хиљаде радника на даљину пустити пробно корење.

У покушају да привуку нове таленте у регион, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) су у марту 2021. објавили да покрећу једногодишњу боравишну дозволу за раднике на даљину.

Ова виза омогућује страним професионалцима, као што је Џулијен Тремблеј, тридесетједногодишњи софтверски инжењер из Монтреала, да живе у Дубаију док и даље раде за послодавце у иностранству.

Она такође пружа придошлицама приступ личној карти резидента и већини локалних јавних служби.

Тремблеј, на пример, може легално да изнајми смештај или чак отвори банковни рачун - и све то док је истовремено изузет од плаћања било каквог локалног пореза на приходе.

„Кад сам постао дигитални номад пре пет и по година, било је врло мало визних опција за мене", објашњава Тремблеј, који каже да прилике као што је ова у УАЕ мењају све.

„То вас извлачи из сиве зоне и омогућује вам да будете потпуно усаглашени са местом на ком сте одсели.

„Ако имате намеру да постанете нерезидент у вашој сопственој домовини, такође је много лакше доказати да сте отишли и постали исељеник."

Пре тога, дигитални номади су често живели у правном лимбу.

Технички им није било допуштено да раде у страној земљи, али нису имали ни локално запослење.

Нове визе за дигиталне номаде стварају чвршћу основу, конкретизујући правни оквир који доноси већи спокој радницима на даљину и компанијама које их упошљавају.

А опет, ове визе се не доживљавају као некакве рупе у закону за избегавање плаћања пореза.

Већина номада их и даље плаћа у властитим домовинама како би задржали држављанство или били корисници повластица у вези са здравственим осигурањем.

Више од 25 земаља и територија сада је увело визе за дигиталне номаде, према новом извештају Института за миграциону политику.

Овај тренд, који је покренула пандемија, кренуо је у малим европским и карипским земљама зависним од туризма.

Сада и веће економије као што су УАЕ, Бразил и Италија покрећу сличне иницијативе.

За ове земље, визе за дигиталне номаде начин су да привуку нове идеје и таленте на сопствене обале, као и да капитализују раст рада на даљину како би се убризгао страни капитал у локалне економије.

За то време, за номаде као што је Трамбле, визе нуде стабилност и прилику да постану оно што он зове „слоу-мади".

То су номади који остају на дуже стазе и проводе више времена учећи о локалној култури „уместо да се према земљи домаћину односе као према привременим дистракцијама".

Захтеви за визе за дигиталне номаде варирају од земље до земље, али обично садрже доказ о запослењу на даљину, путно осигурање и минималне месечне приходе - све да би се осигурале да ће корисници виза моћи да се издржавају без прихватања локалних послова.

Ови потоњи могу да варирају од 5.000 евра месечно у УАЕ до 2.770 на Малти или 1.500 у Бразилу.

Постоји и накнада за пријаву (од 200 до 2.000 евра), док дужина боравка варира од шест месеци до две године, у зависности од типа визе.

Неки подносиоци захтева могу да поврате тај новац преко повластица.

Аргентина, на пример, планира да понуди дигиталним номадима на својој новој визи диференцијалне стопе за смештај, дељење радног простора и унутрашње летове са Аеролинеас Аргентинас.

Лука Карабета, посланик у италијанском парламенту испред политичке партије Покрет пет звездица, каже да Италија комбинује најбоље елементе других виза за дигиталне номаде да би дошла до властите, за коју каже да ће бити покренута најкасније у септембру.

Као један од највећих заговорника ове визе, он очекује да у првој години она привуче пет одсто глобалног номадског тржишта, за које процењује да има око 40 милиона људи.

„Дигитални номади могу да нам донесу вештине у свему, од архитектуре до инжењерства, тако да је то добар начин да отворите земљу за вештине из иностранства", објашњава Карабета.

Са најстаријим становништвом у Европи, он такође доживљава привремене визе као начин да се привуку млађи становници, који могу да је искористе да тестирају трајнији живот у земљи.

„Наш крајњи циљ може да буде да их имамо овде, да, као госте у Италији, али и као могућност да се они настане овде."

Током припрема за нову визу, Карабета каже да је Италија потрошила више од милион евра на појачавање ИТ мреже, побољшање превоза и модернизацију инфраструктуре у руралним заједницама.

То је урађено у нади да ће дигитални номади које привлаче пасторалнији крајеви Италије помоћи њиховом привредном развитку.

Градови као што су Венеција и Фиренца већ су увели програме помоћи дигиталном номадима да би се лакше прилагодили кад стигну.

Притвираџ Чодури, чије се истраживање за Пословну школу на Харварду бави променљивом географијом рада, каже да је корист по земље као што је Италија огромна.

„Као прво, радник на даљину троши новац за живот у локалној привреди", објашњава он.

„Више од тога, он се повезује са локалним предузетницима."

Чодури сматра да је дељење вештина једна од највећих прилика за земље, напоменувши да ће им бити важно да покушају да привуку праву врсту номада који могу да донесу вредност локалној заједници.

Он наводи програм Старт-ап Чиле као историјски пример.

Покренут 2010, он је нудио подстицај у виду визе и готовине страним предузетницима да проведу годину дана у Чилеу развијајући властите старт-апове и служећи као ментори за локалне таленте.

У то време, старт-ап сцена у Чилеу била је тек у повоју.

Деценију касније, захваљујући размени идеја, чилеански предузетници покренули су старт-апове који се вреднују на више од милијарду долара, међу којима и технолошка компанија за веганску храну НотКо и апликацију за доставу намирница по захтеву Корнершоп.

„То је добар пример како може да се створи екосистем ако позовете талентоване странце у своју земљу чак и на само годину дана", објашњава Чодури.

Они који могу да имају највише користи од виза за дигиталне номаде су привреде у развоју или мање земље које традиционално губе таленте због одласка у веће земље, додаје он:

„Раније су се компаније бориле за таленте. Сада се за таленте боре и земље и региони."

Чодури предвиђа да би чак и веће економије ускоро могле да понуде визе дигиталним номадима да би остале конкурентне.

И он сматра да ће оне које створе најбоље екосистеме за раднике на даљину имати највише користи од свега.

„Морате да им помогнете током њиховог боравка повезујући их са сродним душама и сродним предузетницима", каже он.

„Једном кад оду, морате да покренете алумни програме да би ти људи остали у вези, наставили да доприносе заједници и наставили да се враћају."

Визе за дигиталне номаде нуде многе прилике које обећавају, али би могле да створе и нове изазове.

Оне би, на пример, могле да изазову раст локалних трошкова, повећају конкуренцију за ресурсе и створе „мехуре привилегије", према Кејт Харпер и Меган Бентон, ауторкама извештаја за Институт за миграциону политику.

Ове истраживачице наводе Бали, Индонезију и Гоу као примере постојећих центара за дигиталне номаде који су последњих година имали проблема са овим питањима.

Кад добијете класу радника који користе локалну инфраструктуру и услуге, али не плаћају порез на њих, то може да створи и незадовољство међу грађанима који плаћају порез.

Неки експерти такође доводе у питање да ли ће се визе за дигиталне номаде уопште примити.

Дејниш Сумро, оснивач и извршни директор базе података глобалне мобилности visadb.io, каже:

„Већи сегменти номада и даље користе туристичку визу од три до шест месеци из разноразних разлога, као што су компликације приликом подношења захтева за визе за дигиталне номаде."

Сумро каже да захтевна папирологија, скупи медицински прегледи и проблеми приликом доказивања месечних прихода (посебно за фриленсере) могу да наведу многе номаде да само уђу као туристи и да одраде брзи „визни прелазак" преко границе кад год се за тим укаже потреба.

Они су, на крају крајева, луталице по својој природи.

Након што је управо то радио пет година, међутим, Трамбле каже да је срећан што се пријавио за визу за дигиталне номаде у Дубаију.

„Сјајан је осећај кад се према вама опходе као према равноправном грађанину упркос томе што ту нисте запослени или не улажете новац", објашњава он.

Овај софтверски инжењер планира да користи Дубаи као базу у догледној будућности - што ће рећи, све док дугогодишњи номад не пронађе нови дом.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]