Корона вирус и вакцине: Годину дана је „дугачак период" за проверу безбеднсти вакцина, кажу стручњаци

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Рејчел Шрер
- Функција, Репортерка из области здравља и провере података
„Не знамо дугорочне последице вакцина против ковида."
То је и даље честа изјава коју ћете прочитати на интернету.
Али годину дана се заправо сматра „дугорочним" кад је у питање безбедност вакцина.
Ове недеље се обележава годишњица давања првих вакцина против ковида-19 у оквиру програма Ковакс - као и више од 14 месеци откако је дата прва доза уопште.
Научници објашњавају да је то више него довољно времена за појављивање свих нуспојава.
Према најновијем извештају бриотанске владе, у Енглеској је око 4,7 милиона доза вакцина против ковида завршило на отпаду до краја 2021. године.
Шта се дешава у вашем телу?
Иако су вакцине против ковида релативно нове, процеси које оне покрећу у вашем телу нису.
Разумевање како оне стимулишу имуни систем може да нам помогне да боље схватимо колико брзо можемо да очекујемо нежељене реакције.
После 15 минута
Само ће један делић људи имати алергијску реакцију на неактивне састојке у вакцини и то ће се десити отприлике 15 минута од њеног добијања.
За све остале, нуспојаве су резултат вашег тела које реагује на саму вакцину или на антитела која је ваше тело произвело због ње.
После неколико сати
Урођена фаза - када ваше тело реагује на саму вакцину - почиње готово моментално.
Ваше тело препознаје страног уљеза и напада га имуним ћелијама, оружјем које би користило против било ког вируса или бактерије.
Ми знамо да ће се било какве реакције повезане са овом фазом десити у року од неколико сати или пар дана, укључујући најчешће нуспојаве, бол у руци, температуру и друге симптоме благог грипа.
Много ређа нуспојава повезана са мРНК вакцинама Фејзера и Модерне - миокардитис или запаљење срчаног мишића - такође се дешава у овој фази.
Иако се не зна до краја тачан узрок миокардитиса, знамо да је запаљење једна од реакција тела на инфекције или повреде.
Миокардитис изазван вакцином генерално је благ и прође сам од себе или уз помоћ основних антиинфламаторних лекова као што је ибупрофен.


После 10 дана
Урођена фаза покреће други део ваше имуне реакције - фазу прилагођавања, кад ваше тело почне да прави ћелије које су конкретно кројене тако да се супротставе циљаном вирусу.
Ова фаза креће после око десет дана, због чега је потребна иста количина времена да вакцина почне да има било какво дејство у вашој заштити од ковида.
Ваше тело избацује нове имуне ћелије, у реакцији која врхунац доживљава отприлике за две недеље, а попушта после око 28 дана.
Веома ретко али озбиљна нежељена реакција везана за Астразенекину вакцину - специфична врста тромба - дешава се у овој фази и повезана је са антителима које производи ваш имуни систем у реакцији на вакцину.
Због тога је већина ових ретких крвних угрушака примећена у року од четири недеље од вакцинације.


У року од 28 дана
Једном кад се фаза прилагођавања заврши - после око месец дана - остају вам меморијске ћелије које вас обезбеђују заштитом месецима или годинама после првобитног излагања - али зато немате никакве нове реакције, објашњава докторка Викторија Мејл, репродуктивна имунолошкиња из Лондона.
И зато, каже она, ако нисте имали реакцију после првих пар месеци, изузетно је мало вероватно да је било шта што се деси након тога изазвано вакцинама.
Никад нема 100 одсто гаранција што се тиче било чега у медицини, тако да не можемо да кажемо да је апсолутно немогуће да се нешто деси после тог временског периода.
Али научници не могу да се сете вакцине у историји код које су се нове нуспојаве јавиле више од шест месеци касније.
„Историја вакцинације нам показује да се већина нуспојава дешава у року од неколико сати од добијања вакцине, док се ретке нуспојаве дешавају у року ода неколико дана или недеља", објашњава професор Џефри Мфалеле, водећи јужноафрички истраживач заразних болести.

Аутор фотографије, Getty Images
Хоћемо ли открити било шта ново?
И тако знамо, на основу разумевања како имуни систем функционише, насталог од вековних знања, да је изузето мало вероватно да појединац који није имао реакцију на вакцину у првих пар месеци има било какву другу нуспојаву након тога.
Али да ли је могуће да нуспојаве које су се већ десиле нису примећене и да могу да се покажу у наредним годинама?
Земље широм света покренуле су системе за надзор нуспојава и деле те информације једна са другом.
Ови системи били су успешни у препознавању крвних угрушака и миокардитиса који су већ поменути, упркос томе што су били изузетно ретки, у само шачици случајева на милион доза.
Иако је много вероватније да блажи симптоми - као што су болна рука или температура - буду недовољно пријављени, озбиљније нуспојаве се зато темељно бележе, сматра докторка Мејл.
Постоје и друге велике студије о безбедности вакцина које се не ослањају на то да људи пријављују властита искуства, као што су везани подаци о безбедности вакцина у САД.
Зато што очекујемо да се било какве нуспојаве појаве релативно брзо, можда је релевантнија ствар за праћење - уместо колико је времена прошло - колико је доза дато, предлаже доктор Чандракант Лахарија, епидемиолог из Делхија.
„Дато је милијарду доза, тако да би било какве нуспојаве које до сада нису примећене биле ређе од једне на милијарду", каже он.
Упркос томе, медицински системи широм света и даље не престају да траже нуспојаве, каже доктор Лахарија.
И заиста, иако су вакцине довршиле очекиване три фазе испитивања које се обично спроводе пре него што се оне понуде ширем становништву, оне ће се и даље пажљиво надгледати све до најмање 2023. године, да би били потпуно сигурни да ће приметити чак и најређе могуће случајеве.
И не заборавите, безбедност у медицини своди се на балансирање између ризика и користи.
Сви докази указују на то да су свеукупни ризици од заражавања ковидом много виши од било каквих ризика од вакцине.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]















