Северна Кореја и политика: Како је живети под влашћу Кима Џонга Уна - ови људи знају

Звуци нарицања одјекивали су улицама Пјонгјанга.

Ученици у школским униформама падали су на колена и деловали неутешно. Жене су фотографисане како се у очајању хватају за срце.

Строго контролисани севернокорејски државни медији саопштили су да је Ким Џонг Ил, њихов „вољени лидер", умро у 69. години.

Био је 19. децембар 2011. године.

Широм света, аналитичари корејских прилика пожурили су редакције да извуку досије једног човека.

Кима Џонга Уна.

У 27. години, он је био такозвани Велики наследник.

Али мало њих је мислило да ће он успети у било чему.

Како друштвом које награђује године и искуство може да влада неко ко нема ниједно?

Многи су предвиђали војни удар или да ће власт преузети севернокорејска елита.

Али свет је потценио младог диктатора.

Ким Џонг Ун не само да је учврстио властити положај, већ је са собом донео нову еру названу „кимџонгунизам".

Започео је чистком ривала и стотинама погубљења, а потом пажњу посветио спољној политици.

Биланс: четири нуклеарна теста, 100 испаљених балистичких ракета и жижа међународне јавности у преговорима са америчким председником.

Али његова неуморна потрага за нуклеарним оружјем имала је своју цену.

Северна Кореја је тренутно у кризи, сиромашнија и изолованија него кад је дошао на власт.

Како је, дакле, изгледало живети под њим?

Десет људи који су пребегли из Северне Кореје - међу којима и један од најистакнутијих дипломата - присећа се десет година власти Кима Џонга Уна.

Нови почетак

Студент Ким Геум Хјок урадио је нешто због чега је могао да буде стрељан оног дана кад је умро Ким Џонг Унов отац.

Организовао је журку.

„То је било веома опасно. Али тада смо били веома срећни", каже он.

За њега, млади нови лидер, поготово овај који је волео скијање и фудбал, донео је наду и веру у свеже идеје и промене.

„Имали смо очекивања од Кима Џонга Уна. Студирао је у иностранству, у Европи, тако да је постојала могућност да ће размишљати као и ми", каже он.

Геум Хјок је потицао из елитне породице и у оно време студирао у Пекингу, што је била привилегија малог броја људи у Северној Кореји.

Живот у Кини отворио му је очи и показао да постоји напреднији свет, и он је претраживао интернет у потрази за вестима о својој домовини.

„Испрва нисам могао да верујем. Веровао сам да Западњаци лажу о томе како је у Северној Кореји. Али моје срце и мој ум били су подељени.

„Мој мозак је говорио да не морам да гледам, али моје срце је желело да гледа још више."

Двадесет пет милиона људи у Северној Кореји живи под строгом контролом тако да већина има врло слабу представу или је нема уопште о догађајима у свету или како се њихова земља доживљава у споља.

Њих такође уче да је лидер јединствено талентовано и свемоћно божанство које заслужује њихово неподељену верност.

За Гуема Хјока, наслеђена моћ овог младог човека донела је нешто чега није било у изобиљу.

Наду.

Неверници

Али други су били скептични.

По кулоарима моћу у Пјонгјангу говоркало се да је Ким Џонг Ун размажено дериште неспособно за владавину.

Рју Хјун Ву, бивши севернокорејски амбасадор у Кувајту, рекао је за ББЦ да су његове колеге биле очајне кад је власт прешла с оца на сина.

„Мој први утисак био је: 'Уздах, зар још једна наслеђена власт?' Севернокорејци су се уморили од наслеђене власти.

„Нарочито међу елитом, желели смо нешто ново и свеже. 'Зар није време да испробамо нешто ново?', мислили смо."

Породица Ким владала је Северном Корејом откако је држава настала 1948. године.

Људи у земљи уче се да је крвна лоза света. То је начин да се династија учини легитимном.

„Чуо сам ствари као што су: 'Дакле, служићемо најмилијем заувек, зар не?'"

„Шта је један двадесетседмогодишњак могао да зна о управљају земљом? То је апсурдно."

Погледајте видео о људима који су побегли из затвора у Северној Кореји

Обећање

У говору 2012. године, нови лидер обећао је да Севернокорејци више никада неће морати да „стежу каиш".

За земљу која је доживела смртоносну епидемију глади деведесетих која је однела стотине хиљада живота, изгледало је да њен нови лидер жели да оконча несташице хране и њихову патњу.

Био је то важан тренутак.

Званичници спољних послова добили су наређење да уговоре више страних улагања.

А неки су и у оквиру земље приметили промене.

Шофер Ју Сеонг Џу из покрајине на источној обали земље каже да је по супермаркетима почео да примећује више артикала који су прављени у Северној Кореји.

„На наше велико изненађење и понос, севернокорејска храна била је заправо боља од кинеске што се тиче укуса, паковања и снабдевености. Био је то поприличан подстрек за его."

Чистке

Добре жеље Кима Џонга Уна за његов народ нису важиле за оне које је сматрао претњом.

Посебно је његов тетак Џанг Сонг Таек окупио моћну мрежу савезника.

Стотинама километара од Пјонгјанга, на северу земље близу границе са Кином, трговац Чои На Рае почео је да се пита да ли би Џанг могао да постане нови лидер земље.

„Многи од нас надали су се да ће се земља отворити према Кини и да ћемо моћи слободно да путујемо у иностранство", присећа се он.

„Мислили смо да би Џанг Сонг Таек, ако би успео да преузме власт, донео велике привредне промене у Северној Кореји.

„Наравно, нисмо смели о томе отворено да говоримо наглас, али јесмо имали таква очекивања."

Оваква врста гласина морала је да буде сасечена у корену.

Џанг Сонг Таек проглашен је „људским шљамом" и „горим од пса", а затим и погубљен, зато што је наводно подривао „јединствену владавину странке".

Млади лидер открио је свирепу страну.

Преузимање контроле

Десетине људи побегло је преко границе у Кину и на крају до Јужне Кореје тражећи уточиште од чистки.

Ким Џонг Ун је одлучио да покуша да спречи нове пребеге.

Контрола на граници је пооштрена као никад до тада.

Подигнута је бодљикава жица са клопкама не земљи испод ње.

Ха Џин Ву је успео да изведе стотинак људи из Северне Кореје током његовог рада као посредника.

„Земља има посебне граничне безбедносне снаге. Оне имају наређење да пуцају и усмрте сваког ко покуша да пређе границу и да не одговарају за то."

„Био сам веома уплашен кад сам први пут почео то да радим, али био сам вођен осећањем дужности. Будући да сам био млад, имао сам велике сумње у Северну Кореју.

„Зашто сам рођен овде, да живим горе од животиње, без икаквих права и слободе? Морао сам да ризикујем живот да бих обављао тај посао."

Али на крају је био обележен и морао је да побегне.

Његова мајка је одведена у затворски логор и од бруталног опхођења према њој тамо остала је паралисана.

Ово и дан-данас прогања Џин Вуа који се једва сећа мајчиног гласа.

Господин Популарни

Упркос немилосрдним обрачунавању са дисидентима и пребезима, Ким Џонг Ун се трудио да се представи као отворенији, модернији и приступачнији од оца.

Оженио се модерном младом женом Ри Сол Џу.

Фотографисан је како се грли, маше и смеши приликом посета разним градовима и селима.

Возио се у луна-парковима, скијао, галопирао на коњу.

Брачни пар је ишао на турнеју по фабрикама козметике и разметао се луксузном робом.

Али обичним Севернокорејцима био је забрањен труд да буду „модернији".

Јун Ми је желела да прати трендове које је виђала на прокријумчареним јужнокорејским ДВД-јевима.

Очајнички је желела да носи минђуше, огрлице или чак само фармерке.

„Једном сам ухваћена како се не придржавам ових правила и била сам постављена на стуб срама, где би ме гомила људи вербално критиковала док се нисам расплакала.

„Они би говорили: 'Ти си покварена, како те није срамота?'"

Хјун-Јанг је била певачица, баш као и Ким Џонг Унова жена.

Али све њене песме морале су да величају лидера Северне Кореје.

Она је покушала да се побуни, али је због тога била прогањана.

„Ниједном ми није допуштено да слободно урадим оно што сам желела као уметница.

„Било је толико прописа и ограничења у музици Северне Кореје да сам силно пропатила.

„Влада то контролише зато што се плаши страних утицаја. Ти строги прописи показују да они нису сигурни у властити режим."

Најмање седам људи погубљено је у последњој деценији зато што су гледали или дистрибуирали К-поп видео спотове из Јужне Кореје, пише у скорашњем извештају о људским правима.

Ким Џонг Ун је ове стране утицаје описао као „опасни рак".

Али невоља је била иза ћошка.

Тик-так бууум

Свако тестирање балистичких пројектила завршило би у вестима, али у земљи она нису побуђивала национални понос као што се желело.

„Људи би говорили да они и даље праве оружје на рачун крви и зноја народа", каже један пребег.

„Нисмо то сматрали победом. Помислили бисмо: 'Гле, колико само новца троше на та тестирања. Сав новац који им зарадимо одлази на то'", каже други.

Током 2016. године у министарству спољних послова, амбасадор Рју је добио нова наређења. Нагласак више није био само на пословању.

„Требало је да објаснимо зашто је Северној Кореји потребно нуклеарно наоружање, његову сврху и оправдање."

Надали су се да ће се, кад дипломате буду говориле о томе, идеја нормализовати у међународној заједници.

То се није десило.

Велики ризик „малог ракеташа"

Ескалација претњи између америчког председника Доналда Трампа и Кима Џонга Уна завршила се великом дипломатском представом.

Диктатор који је у западним медијима често представљан као карикатура дебеле размажене бебе самоуверено је шетао уз америчког председника, делећи светску сцену с њим.

Севернокорејски листови гурали су руковања у Сингапуру на насловне стране.

Али санкције којима је требало да се заустави нуклеарни програм земље почеле су да се осећају.

Иако су те слике изазивале страхопоштовање, реакција у селима изван Пјонгјанга била је млака.

„Нисмо имали способност да то анализирамо. Нисмо могли да појмимо како тај састанак може да доведе до побољшања или било чега сличног", каже трговац Чои На Рае.

Али споразум није постигнут и амбасадор Рју сматра да је све то ионако само била представа да би се издејствовало било какво попуштање санкција.

„Север никад не може да се одрекне тог оружја, зато што га доживљава као кључно за опстанак режима."

Корона криза

Најгоре је тек требало да наступи за Кима Џонга Уна.

Кад је пандемија ковида погодила суседну Кину у јануару 2020. године, Северна Кореја је затворила границе.

Храна и кључни лекови нагомилавали су се на граничном прелазу Дандонг, не могавши да прођу.

Више од 80 одсто трговине у земљи потиче из Кине.

„Од појаве ковида, много се тога променило", каже Џу Сеонг, који је био шофер у Северној Кореји.

Он је успео кратко да разговара са мајком близу границе са Кином.

„Привреда пропада, цене скачу. Живот је постао много тежи. Моји родитељи успевају да нађу храну, али њена цена је превисока. Веома је стресно. Ситуација делује озбиљно."

Појављују се извештаји да неки људи гладују.

Сам Кин Џонг Ун је то описао као „велику кризу" и чак пустио сузу током говора.

То до сада није виђено код неког севернокорејског лидера.

Бивши доктор одатле Ким Сунг Хуи каже да већина лекова мора да се купује на црној берзи.

Хируршке сале редовно остаје без струје, а хирурзи некад морају да раде голих руку јер нема заштитних рукавица.

„Кад видим колико се разликују две земље на полуострву, понадам се да ће Северна Кореја једног дана успети да доживи будућност у којој ће људска права и пацијената и лекара бити загарантована."

Северна Кореја није опремљена за пандемију, а број жртава ковида није познат.

Али она не може да преживи ни тренутно самонаметнуту изолацију без велике штете по сопствени народ.

Погледајте видео: „Упознао сам оца Северне Кореје"

Култ породице Ким

Неки од људи који су пребегли толико су емотивни по питању актуелне ситуације у Северној Кореји да предвиђају пуч.

Али нема никаквих назнака да је то чак и некаква далека могућност.

Култ породице Ким показао се свеобухватним и невероватно стабилним.

Сва предвиђања пада режима до сада се нису остварила.

После више од 70 година затворености за остатак света, већина мојих саговорника рекла је да је њихова жеља да Северна Кореја отвори границе, да омогући народу да се слободно креће.

Многи просто желе поново да виде породице.

Они су сада слободни да дижу глас и причају приче о свом животу под Кимом Џонгом Уном.

Они који су остали за њима нису.

„Певање за себе нешто је за шта сам ризиковала рођени живот да бих могла да радим", каже певачица Хјун Ханг.

„Они који су остали у Северној Кореји морају да закопају то у срцу све до смрти."

На десетогодишњицу владавине, Ким Џонг Ун предводи земљу која је у кризи.

Он има десетине нових нуклеарних оружја, али његов народ и даље гладује.

У центру Сеула 2018. године постављен је огроман плакат непосредно пошто је јужнокорејски председник посетио Пјонгјанг.

Била је то фотографија Кима Џонга Уна како је спојио прст и кажипрст у знак онога што је постао симбол К-попа за љубав.

У то време написала сам да пуцањем тих истих прстију Ким може да промени судбину властитог народа.

Може да им понуди слободу. Он има ту моћ.

Уместо тога, 25 милиона људи у Северној Кореји тренутно је изолованије од света него што је икад било.

Сви наши саговорници ризиковали су животе да би напустили Северну Кореју и сада живе у Јужној Кореји и у САД.

Нека њихова имена су измењена да би се заштитиле њихове породице.

Илустрације: Гери Флечер

FПратите Лору на Твитеру

Погледајте видео: Војници ломе цигле голим рукама, Ким аплаудира

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]