Оружје и Северна Кореја: Kувар, племић, легионар и дилер кокаина - бизарна прича продаји оружја

Нови документарац са бизарном екипом ликова наводно открива како званичници Северне Кореје покушавају да заобиђу међународне санкције, тако што су преварили режим Ким Џонг Уна да потпише лажни споразум о продаји оружја.

У филму се појављују незапослени дански кувар, фасциниран комунистичким диктатурама; шпански племић и пропагандиста из Северне Кореје који воли да носи војничке униформе, бивши француски легионар и осуђени дилер кокаина, који игра мистериозног трговца оружјем.

Али да ли су ствари изнете у филму истините? Бивши званичник Уједињених нација изјавио је за ББЦ да су ове тврдње „веома веродостојне".

Филм „Кртица" је дело данског редитеља Мадса Бругера, познатог по неконвенционалном приступу, који каже да је осмислио трогодишњу тајну операцију како би открио начине на које Северна Кореја заобилази међународне санкције.

Незапослени кувар фасциниран комунистичким диктаторима је Урлих Ларсен, који је, уз помоћ Бругера, успео да се инфилтрира у Друштво пријатеља Северне Кореје, прорежимску групу са седиштем у Шпанији.

Ларсен је напредовао у хијерахији друштва и успео је да стекне поверење севернокорејских званичника.

Преко овог друштва Ларсен је упознао кочоперног оснивача и председника Алехандра Као де Беноса, шпанског племића који је у свету познат као „чувар Северне Кореје".

Током филма, у коме се често појављује у униформи севернокорејске војске, Као де Бенос се хвали могућношћу приступа режиму у Пјонјангу и утицајем који има на њега.

Ту је и Џим Латраш-Квортруп, описан као бивши француски легионар и осуђени дилер кокаина. Он је унајмљен да игра улогу међународног трговца оружја, што изводи обучен у читаву колекцију скупих одела.

Целом операцијом управља Бругер, који себе назива „човеком који повлачи конце". Он тврди да је провео десет година радећи на филму, који је сада заједничка продукција ББЦ-ија и скандинавских јавних сервиса.

Филм је забаван, пун гротескних ситуација и у неким тренуцима потпуно неуверљив. „Ја сам редитељ који жуди за сензацијама", Бругер признаје у филму.

Међутим, Хју Грифитс, координатор Панела стручњака за Северну Кореју Уједињених нација између 2014. и 2019. каже да су открића у овом филму „веродостојна".

„Филм је највећа срамота за Кима Џонг Уна коју смо имали прилике да видимо до сада", каже Грифитс.

„Само зато што филм делује аматерски не значи да намера да се продаје оружје и прибаве девизни приходи није истинита. Елементи у филму одговорају ономе што већ знамо."

Северна Кореја је под санкцијама Уједињених нација од 2006. због својих нуклеарних амбиција - развој овог програма и тестови се прате у редовним извештајима Панела стручњака од 2010.

Али до сада није виђено да званичници Северне Кореје, на филму, разговарају како да заобиђу санкције да би извозили оружје.

У једном од кључних момената у филму, Урлих Ларсен, бивши кувар и „кртица", из наслова филма, снима Џима Латраш Квортрупа - „господина Џејмса" - трговца оружја, како потписује уговор са представником фабрике оружја из Северне Кореје, где су присутни и званичници владе.

Сусрет се дешава у подруму ресторана у предграђу Пјонгјанга, украшеном шљаштећим украсима.

Корејци присутни у овој сцени нису тачно идентификовани, а смејући се касније, Латраш-Квортруп каже да је морао да измисли има компаније када су га је један корејски званичник „притисао" на ту тему.

Делује невероватно да екипа филма није раније осмислила нешто што је важна ствар у филму, а то изазива сумњу да би прави представници севернокорејске власти дозволили овај састанак да буде снимљен, као и да документи буду потписани и размењени.

На споразуму стоји потпис Ким Рјонг-чола, председника трговинске организације Наре.

То је уобичајено име за корејско полуострво, али у најновијем извештају Панела стручњака УН, објављен 28. августа 2020, стоји да је компанија Наре „укључена у активности избегавања међународних санкција у циљу стицања прихода који служе подршци активностима Демократске народне републике Кореје".

Грифитс, бивши званичник Уједињених нација, каже да су присутни Корејци очигледно бити спремни да тргују са бизнисменом о коме ништа нису знали.

„То показује да УН санкције функционишу. Севернокорејци су очигледно очајни у покушају да продају оружје", он каже.

У једном тренутку, током састанка у Кампали 2017, „Господин Дени" (описан као продавац оружја из Северне Кореје) пита Латраш-Квортрупа да ли ће моћи да пренесе севернокорејско оружје у Сирију.

Ово питање заправо открива колико је тешко Северној Кореји да то сама обави, Грифитс објашњава.

„Господин Џејмс" је у Уганди, а око њега су неки од истих званичника које смо видели у Пјонгјангу, треба да уговори куповину острва на језеру Викторија.

Званичницима из Уганде је речено да је то за потребе луксузног летовалишта, али господин Џејмс и Севернокореанци планирају у тајности да изграде подземну фабрику за производњу оружја и дроге.

И ово делује потпуно невероватно, али Северна Кореја је радила сличне ствари у прошлости. Режим ове земље је изградио фабрику муниције у руднику бакра у долини Леопард у Намибији.

Наводно су стили у Намибију како би градили статуе и споменике.

Погледајте видео "Северна Кореја: Лица су нова, али су поруке старе"

Активности Корејске рударске развојне трговинске корпорације (Комид) биле су под истрагом УН између 2015. и 2018.

Притисак УН на Намибију објашњава зашто Севернокорејци, који, како филм првобитно показује су спремни да тамо поново граде, одлучују да се преместе у Уганду, каже Грифитс.

„Пројекти Северне Кореје у Намибији су затворени", каже бивши званичник УН.

„До 2018, Уганда је била једна од малобројних афричких земаља у којој су трговци оружјем из Северне Кореје могли слободно да се крећу."

Други аспект филма који делује интересантно међународним посматрачима је наводна умешаност акредитованих дипломата из Северне Кореје у покушајима да се прекрше санкције Уједињених нација.

У једној сцени, Урлих Ларсен посећује амбасаду Северне Кореје у Стокхолму, где добија коверат са плановима за пројекат у Уганди од дипломате који је назван Господин Ри.

Као и у многим кључним сценама документарца, овај сусрет је Ларсен снимао тајно. На одласку, господин Ри га упозорава да буде дискретан.

„Ако се нешто деси, амбасада ништа не зна о томе, океј?", каже господин Ри.

Према Грифитсу ова сцена „одговара до сада познатим шемама".

„Највећи део истрага о санкцијама УН панела открило је да су дипломатска представништва Северне Кореје и људи који имају пасоше ове земље били умешани у покушаје кршења санкција", он каже.

Ниједан од споразума постигнутих у филму није остварен. Кад партнери крену да траже новац, Бругер учини да „господин Џејмс" нестане. Аутори филма кажу да су предали доказе амбасади Северне Кореје у Стокхолму, али да није било одговора.

Као де Бенос, оснивач Друштва пријатеља Северне Кореје, каже да је „глуматао" у филму, као да је ово остварење „пристрасно, измишљено и створено ради манипулације".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]