Oružje i Severna Koreja: Kuvar, plemić, legionar i diler kokaina - bizarna priča prodaji oružja

Novi dokumentarac sa bizarnom ekipom likova navodno otkriva kako zvaničnici Severne Koreje pokušavaju da zaobiđu međunarodne sankcije, tako što su prevarili režim Kim Džong Una da potpiše lažni sporazum o prodaji oružja.

U filmu se pojavljuju nezaposleni danski kuvar, fasciniran komunističkim diktaturama; španski plemić i propagandista iz Severne Koreje koji voli da nosi vojničke uniforme, bivši francuski legionar i osuđeni diler kokaina, koji igra misterioznog trgovca oružjem.

Ali da li su stvari iznete u filmu istinite? Bivši zvaničnik Ujedinjenih nacija izjavio je za BBC da su ove tvrdnje „veoma verodostojne".

Film „Krtica" je delo danskog reditelja Madsa Brugera, poznatog po nekonvencionalnom pristupu, koji kaže da je osmislio trogodišnju tajnu operaciju kako bi otkrio načine na koje Severna Koreja zaobilazi međunarodne sankcije.

Nezaposleni kuvar fasciniran komunističkim diktatorima je Urlih Larsen, koji je, uz pomoć Brugera, uspeo da se infiltrira u Društvo prijatelja Severne Koreje, prorežimsku grupu sa sedištem u Španiji.

Larsen je napredovao u hijerahiji društva i uspeo je da stekne poverenje severnokorejskih zvaničnika.

Preko ovog društva Larsen je upoznao kočopernog osnivača i predsednika Alehandra Kao de Benosa, španskog plemića koji je u svetu poznat kao „čuvar Severne Koreje".

Tokom filma, u kome se često pojavljuje u uniformi severnokorejske vojske, Kao de Benos se hvali mogućnošću pristupa režimu u Pjonjangu i uticajem koji ima na njega.

Tu je i Džim Latraš-Kvortrup, opisan kao bivši francuski legionar i osuđeni diler kokaina. On je unajmljen da igra ulogu međunarodnog trgovca oružja, što izvodi obučen u čitavu kolekciju skupih odela.

Celom operacijom upravlja Bruger, koji sebe naziva „čovekom koji povlači konce". On tvrdi da je proveo deset godina radeći na filmu, koji je sada zajednička produkcija BBC-ija i skandinavskih javnih servisa.

Film je zabavan, pun grotesknih situacija i u nekim trenucima potpuno neuverljiv. „Ja sam reditelj koji žudi za senzacijama", Bruger priznaje u filmu.

Međutim, Hju Grifits, koordinator Panela stručnjaka za Severnu Koreju Ujedinjenih nacija između 2014. i 2019. kaže da su otkrića u ovom filmu „verodostojna".

„Film je najveća sramota za Kima Džong Una koju smo imali prilike da vidimo do sada", kaže Grifits.

„Samo zato što film deluje amaterski ne znači da namera da se prodaje oružje i pribave devizni prihodi nije istinita. Elementi u filmu odgovoraju onome što već znamo."

Severna Koreja je pod sankcijama Ujedinjenih nacija od 2006. zbog svojih nuklearnih ambicija - razvoj ovog programa i testovi se prate u redovnim izveštajima Panela stručnjaka od 2010.

Ali do sada nije viđeno da zvaničnici Severne Koreje, na filmu, razgovaraju kako da zaobiđu sankcije da bi izvozili oružje.

U jednom od ključnih momenata u filmu, Urlih Larsen, bivši kuvar i „krtica", iz naslova filma, snima Džima Latraš Kvortrupa - „gospodina Džejmsa" - trgovca oružja, kako potpisuje ugovor sa predstavnikom fabrike oružja iz Severne Koreje, gde su prisutni i zvaničnici vlade.

Susret se dešava u podrumu restorana u predgrađu Pjongjanga, ukrašenom šljaštećim ukrasima.

Korejci prisutni u ovoj sceni nisu tačno identifikovani, a smejući se kasnije, Latraš-Kvortrup kaže da je morao da izmisli ima kompanije kada su ga je jedan korejski zvaničnik „pritisao" na tu temu.

Deluje neverovatno da ekipa filma nije ranije osmislila nešto što je važna stvar u filmu, a to izaziva sumnju da bi pravi predstavnici severnokorejske vlasti dozvolili ovaj sastanak da bude snimljen, kao i da dokumenti budu potpisani i razmenjeni.

Na sporazumu stoji potpis Kim Rjong-čola, predsednika trgovinske organizacije Nare.

To je uobičajeno ime za korejsko poluostrvo, ali u najnovijem izveštaju Panela stručnjaka UN, objavljen 28. avgusta 2020, stoji da je kompanija Nare „uključena u aktivnosti izbegavanja međunarodnih sankcija u cilju sticanja prihoda koji služe podršci aktivnostima Demokratske narodne republike Koreje".

Grifits, bivši zvaničnik Ujedinjenih nacija, kaže da su prisutni Korejci očigledno biti spremni da trguju sa biznismenom o kome ništa nisu znali.

„To pokazuje da UN sankcije funkcionišu. Severnokorejci su očigledno očajni u pokušaju da prodaju oružje", on kaže.

U jednom trenutku, tokom sastanka u Kampali 2017, „Gospodin Deni" (opisan kao prodavac oružja iz Severne Koreje) pita Latraš-Kvortrupa da li će moći da prenese severnokorejsko oružje u Siriju.

Ovo pitanje zapravo otkriva koliko je teško Severnoj Koreji da to sama obavi, Grifits objašnjava.

„Gospodin Džejms" je u Ugandi, a oko njega su neki od istih zvaničnika koje smo videli u Pjongjangu, treba da ugovori kupovinu ostrva na jezeru Viktorija.

Zvaničnicima iz Ugande je rečeno da je to za potrebe luksuznog letovališta, ali gospodin Džejms i Severnokoreanci planiraju u tajnosti da izgrade podzemnu fabriku za proizvodnju oružja i droge.

I ovo deluje potpuno neverovatno, ali Severna Koreja je radila slične stvari u prošlosti. Režim ove zemlje je izgradio fabriku municije u rudniku bakra u dolini Leopard u Namibiji.

Navodno su stili u Namibiju kako bi gradili statue i spomenike.

Pogledajte video "Severna Koreja: Lica su nova, ali su poruke stare"

Aktivnosti Korejske rudarske razvojne trgovinske korporacije (Komid) bile su pod istragom UN između 2015. i 2018.

Pritisak UN na Namibiju objašnjava zašto Severnokorejci, koji, kako film prvobitno pokazuje su spremni da tamo ponovo grade, odlučuju da se premeste u Ugandu, kaže Grifits.

„Projekti Severne Koreje u Namibiji su zatvoreni", kaže bivši zvaničnik UN.

„Do 2018, Uganda je bila jedna od malobrojnih afričkih zemalja u kojoj su trgovci oružjem iz Severne Koreje mogli slobodno da se kreću."

Drugi aspekt filma koji deluje interesantno međunarodnim posmatračima je navodna umešanost akreditovanih diplomata iz Severne Koreje u pokušajima da se prekrše sankcije Ujedinjenih nacija.

U jednoj sceni, Urlih Larsen posećuje ambasadu Severne Koreje u Stokholmu, gde dobija koverat sa planovima za projekat u Ugandi od diplomate koji je nazvan Gospodin Ri.

Kao i u mnogim ključnim scenama dokumentarca, ovaj susret je Larsen snimao tajno. Na odlasku, gospodin Ri ga upozorava da bude diskretan.

„Ako se nešto desi, ambasada ništa ne zna o tome, okej?", kaže gospodin Ri.

Prema Grifitsu ova scena „odgovara do sada poznatim šemama".

„Najveći deo istraga o sankcijama UN panela otkrilo je da su diplomatska predstavništva Severne Koreje i ljudi koji imaju pasoše ove zemlje bili umešani u pokušaje kršenja sankcija", on kaže.

Nijedan od sporazuma postignutih u filmu nije ostvaren. Kad partneri krenu da traže novac, Bruger učini da „gospodin Džejms" nestane. Autori filma kažu da su predali dokaze ambasadi Severne Koreje u Stokholmu, ali da nije bilo odgovora.

Kao de Benos, osnivač Društva prijatelja Severne Koreje, kaže da je „glumatao" u filmu, kao da je ovo ostvarenje „pristrasno, izmišljeno i stvoreno radi manipulacije".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]