Северна Кореја: Зашто је Ким Џонг Ун објавио рат сленгу, џинсу и страним филмовима

Северна Кореја је недавно усвојила нови свеобухватни закон са циљем да искорени било какав страни утицај - строго ће се кажњавати свако ко буде ухваћен са страним филмовима, одећом или чак ако користи сленг.

Али због чега?

Јун Ми Со каже да је имала 11 година кад је први пут видела погубљење човека зато што је ухваћен са јужнокорејском серијом.

Читавом његовом комшилуку било је наређено да гледа.

„Да нисте, то би било проглашено издајом", рекла је она ББЦ-ју из свог дома у Сеулу.

Севернокорејски полицајци су се постарали да сви знају да је казна за кријумчарење забрањених видео снимака смрт.

„Живо се сећам човека који је имао повез преко очију, а ја сам и даље могла да видим како му теку сузе.

„То ми је било трауматично. Повез му је био потпуно натопљен сузама."

„Везали су га за стуб, а потом стрељали."

„Рат без оружја"

Замислите да сте у сталној изолацији, без интернета, без друштвених мрежа и са само шачицом државних телевизијских канала чији је циљ да вам говоре оно што лидери земље желе да чујете - тако изгледа живот у Северној Кореји.

А сада је њен лидер Кин Џонг Ун увео додатну строгост, усвојивши свеобухватни нови закон против онога што режим описује као „реакционарну мисао".

Сваком ухваћеном са великом количином медија из Јужне Кореје, САД-а или Јапана сада прети смртна казна.

Оне ухваћене како их гледају чека затворски логор на 15 година.

И није само у питању шта људи гледају.

Недавно је Ким написао писмо државним медијима у којима је позвао Омладинску лигу у земљи да осуди „неукусно, индивидуалистичко, антисоцијалистичко понашање" међу младима.

Он жели да заустави стране изразе, фризуре и одећу које је описао као „опасне отрове".

Дејли НК, онлајн публикација у Сеулу с изворима у Северној Кореји, јавио је да је троје тинејџера послато у логор за реедукацију зато што су се ошишали као идоли К-попа и заврнули панталоне изнад чланака. ББЦ не може да потврди ово сведочанство.

Све се то дешава зато што је Ким у рату који се не води нуклеарним оружјем или пројектилима.

Аналитичари кажу да, како живот у земљи постаје све тежи, он покушава да спречи да спољне информације продру до народа.

Верује се да милиони људи гладују.

Ким жели да се осигура да ће им се и даље сервирати пажљиво скројена државна пропаганда, уместо да почну да добијају увиде у живот према гламурозним К-серијама смештеним јужно од границе у Сеулу, једном од најбогатијих градова у Азији.

Земља је одсеченија од спољњег света него икада раније, после затварања границе прошле године из реакције на пандемију корона вируса.

Прилив виталних животних намирница и трговина из суседне Кине малтене су потпуно обустављени.

Иако неке залихе успевају да се пробију, увоз је и даље ограничен.

Ова самонаметнута изолација погоршала је већ ионако ослабљену привреду у којој огроман новац одлази на нуклеарне амбиције режима.

Почетком године, Ким је лично признао да се његов народ суочава са „најгором ситуацијом до сада коју морамо да превазиђемо."

Шта каже закон?

Дејли НК се први докопао текста закона.

„У њему се наводи да ако радник буде ухваћен, шеф фабрике може да буде кажњен, а ако је дете проблематично, и родитељи могу бити кажњени.

„Систем узајамног надзора који потпирује севернокорејски режим агресивно се одражава у овом закону", рекао је за ББЦ главни и одговорни уредник Ли Сенг Јонг.

Он каже да иза овога стоји намера режима да „сломи" било какве снове или фасцинацију које млађе генерације могу да гаје о Јужној Кореји.

„Другим речима, режим је закључио да би могао да настане осећај отпора ако стигну културе из других земаља", рекао је он.

Чои Џонг Хун, један од ретких пребега који је успео да побегне из земље прошле године, рекао је за ББЦ да „што су тежа времена, то прописи, закони и казне постају строжи."

„У психолошком смислу, кад вам је стомак пун и гледате јужнокорејски филм, то би могло да буде само из разоноде.

„Али кад нема хране и борите се да преживите, људи постају незадовољни."

Хоће ли то функционисати?

Претходна затезања само су показала колико су сналажљиви људи постали у дељењу и гледању страних филмова који се обично прокријумчаре преко границе из Кине.

Годинама су се серије прослеђивале на УСБ-овима који су сада „уобичајени као камење", према Чоију.

Лако их је сакрити, а још су и заштићени лозинкама.

„Ако укуцате погрешну лозинку три пута заредом, УСБ обрише садржај.

„Можете да га наместите и да се то деси после само једног погрешног укуцавања лозинке ако је садржај ултра осетљив."

„Постоје и многи случајеви када су УСБ-ови тако намештени да могу да се погледају само једном на одређеном компјутеру и не можете да га прикључите на други уређај или да га дате неком другом.

„Само ви можете да га погледате. И зато чак и кад бисте покушали да га поделите, не бисте могли."

Ми Со се присећа како је њен комшилук одлазио у крајње екстреме да би гледао филмове.

Она каже да су једном позајмили аутомобилски акумулатор и повезали га на агрегат да би добили довољно струје да могу да гледају телевизор.

Она се сећа како је гледала јужнокорејску серију „Степенице у небо".

Ова епска љубавна прича о девојци која се прво бори против маћехе а потом и рака чини се да је била популарна у Северној Кореји пре двадесетак година.

Чои каже да је у то време фасцинација страним медијима добијала замах - потпомогнута јефтиним компакт ЦД-овима и ДВД-јевима из Кине.

Почетак тврде реакције

Али онда је режим у Пјонгјангу то почео да примећује.

Чои се сећа како је државна безбедност извршила рацију на универзитет око 2002. године и пронашла више од 20.000 ЦД-ова.

„Био је то само један универзитет. Можете ли да замислите колико их је још било широм земље?

„Влада је била шокирана. Тад су пооштрили казне", рекао је он.

Ким Геум Хјок каже да је 2009. године имао само 16 година кад су га ухватили припадници специјалне јединице оформљене да лови и хапси сваког ко дели илегалне видео снимке.

Позајмио је пријатељу неке ДВД-јеве са јужнокорејским поп музиком које је његов отац прокријумчарио из Кине.

Према њему су се опходили као према одраслој особи и уведен је у тајну собу на саслушање, где му полицајци нису дозвољавали да спава.

Каже да су га четири дана непрестано тукли и шутирали.

„Био сам престрављен", рекао је он за ББЦ из Сеула где тренутно живи.

„Мислио сам да је за мене то крај света. Желели су да знају како сам дошао до тих видеа и колико људи их је погледало.

„Нисам могао да им кажем да их је донео мој отац из Кине.

„Шта сам могао да кажем? То ми је отац. Ништа нисам рекао, само сам понављао: 'Не знам, не знам. Молим вас, пустите ме да идем.'"

Геум Хјок потиче из једне од елитних породица у Пјонгјангу и његов отац је на крају успео да поткупи чуваре да га пусте.

То ће бити готово немогуће под новим Кимовим законом.

Многи од ухваћених за сличне прекршаје у то време били су послати у радне логоре.

Али то се није показало као довољан фактор одвраћања, тако да су се казне пооштриле.

„Испрва је казна била око годину дана у радном логору - то се променило у више од три године у логору.

„У овом тренутку, уколико одете у радни логор, видећете да је више од 50 одсто младих тамо зато што су гледали стране медије", каже Чои.

„Ако неко гледа два сата илегалног материјала, за то се добија три године у радном логору. То је велики проблем."

Речено нам је из бројних извора да су се у последњих годину дана неки од затворских логора у Северној Кореји проширили и Чои верује да су нови строги закони почели да имају ефекта.

„Гледати филм је луксуз. Морате прво да се прехраните да бисте уопште помислили на гледање филма.

„Кад су времена тешка и једва имате за храну, могућност да вам само и једног члана породице пошаљу у радни логор је катастрофална."

Зашто то људи и даље раде?

„Морали смо много да ризикујемо да бисмо гледали те серије. Али нико не може да победи нашу радозналост.

„Желели смо да знамо шта се дешава у спољном свету", рекао ми је Геум Хјок.

Што се Геум Хјока тиче, кад је коначно сазнао истину о својој земљи, то му је изменило живот.

Био је један од малобројних привилегованих Севернокорејаца којима је било дозвољено да студирају у Пекингу, где је открио интернет.

„Испрва нисам могао да верујем у описе Северне Кореје. Мислио сам да Западњаци лажу.

„Википедија лаже, како могу да поверујем у то? Али моје срце и мој мозак били су подељени."

„И тако сам погледао многе документарце о Северној Кореји, прочитао многе студије.

„И тад сам схватио да су вероватно истинити, зато што је оно што су говорили имало смисла."

„Када сам схватио да ми се у глави дешава транзиција, било је већ касно, више нисам могао да се вратим."

Гуем Хјок је на крају побегао у Сеул.

Ми Со живи свој сан као модна креаторка.

Прва ствар коју је урадила у новој домовини била је да посети места која је виђала у серији „Степенице ка небу".

Али приче као њихове постале су ређе него икад.

Напустити земљу постало је готово немогуће уз актуелна наређења на строго контролисаној граници „да се пуца да би се убило".

А тешко је не очекивати да ће Кимов нови закон имати још већи ефекат застрашивања.

Чои, који је морао да остави породицу за собом у Северној Кореји, верује да гледање једне или две серије неће преокренути деценије идеолошке контроле.

Али он сматра да Севернокорејци сумњају да државна пропаганда није истина.

„Севернокорејски народ има семе незадовољства у свом срцу, али не зна против чега је њихово незадовољство усмерено", рекао је он.

„То је незадовољство без смернице. Срце ми се слама што не могу да разумеју чак ни кад им кажем.

„Постоји потреба да их неко пробуди, да их просветли."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]