Олимпијске игре 2020: Математичарка првакиња у бициклизму и како изгледају припреме са ајкулама после ноћне смене у болници

Неколицина олимпијаца показала је да понекад године, услови у којима се спремају и очекивања јавности заиста нису важни.

Кимија Ализадех, теквондисткиња пореклом из Ирана, донела је прву медаљу Тиму избеглица на Играма у Токију, докторка математике Ана Кисенхофер оставила је иза себе најбоље бициклисткиње планете, а 13-годишња јапанска скејтбордерка Момији Нишија постала је друга најмлађа освајачица олимпијске медаље у историји.

Неки су, попут аустралијске кајакашице Џо Бригден-Џоунс, на путу до Олимпијских игара већ победили - освојили тамо медаљу или не.

Она се спремала на реци у којој пливају крокодили и ајкуле, а после тренинга одлазила је да ради ноћне смене у једној аустралијској болници.

У прва три дана Игара било је и догађаја који су подигли прашину из других разлога - немачке гимнастичарке наступају у затворенијим костимима како би се бориле против сексизма у спорту.

Пренос церемоније отварања Игара јужнокорејског телевизијског оператера МБЦ наишао је на осуду пошто су запослени на овој телевизији Италијане представили уз пицу, а Украјинце уз фотографију Чернобиља.

Тренинзи са ајкулама и крокодилима, па одлазак у ноћну смену

Учесници Олимпијских игара поднели су бројне жртве да би се нашли у Токију - то није само фраза, а случај аустралијске кајакашице Џо Бригден-Џоунс добар је пример.

На путу до Игара у Јапану она је тренирала на реци у којој су пливале бик ајкуле, „познате по томе што имају обичај да ударају у бродове и чамце", испричала је Бригден-Џоунс.

„Када осетите јак ударац у кајак знате да је бик ајкула", додаје она.

Осим ајкула, кајакашица се сусретала са још једним великим предатором током припрема за Олимпијске игре, а да тога није била ни свесна.

Надомак изолованог кампа где су се припремали аустралијски спортисти постоји фарма крокодила и радници су им показали огромну животињу која је била у реци.

„То нисмо морали да знамо", казала је кајакашица.

Врхунски спортисти који успеју да изборе олимпијску визу углавном су професионалци и основна обавеза им је да унапреде резултате на спортским борилиштима, али Аустралијанка и у овом случају искаче из калупа.

Иако је већ учествовала на Играма у Лондону 2012, где је дошла до финала у кајакашкој трци на 4,500 метара, вожња кајака јој није једино занимање пошто ради као медицинска сестра у једној аустралијској болници.

„Било је периода у каријери када сам морала да тренирам изузетно напорно или ми је био неопходан опоравак, али сам морала да журим на посао или сам излазила из ноћних смена.

„Међутим, то ми је помогло да смањим притисак - ако не успем у спорту, имам живот ван њега", испричала је Бридген-Џоунс.

Током пандемије корона вируса, на памет јој је пала нова активност којом би могла да попуни дан - прављење колача.

„Увек сам волела да правим и једем колаче - то се из хобија претворило у додатно занимање и бизнис", каже она.

Младост није хендикеп - у базену и на скејтборду године не значе много

У олимпијски програм ове године је укључен скејтбординг, а тринаестогодишња Момији Нишија из Јапана је прва шампионка у овој дисциплини.

Јапанка је тако постала друга најмлађа освајачица медаље на Играма, рачунајући и мушку и женску конкуренцију.

Друго место у женском скејтбордингу заузела је Рајса Леал из Бразила, која такође има 13 година, док је бронзу освојила шеснаестогодишња Фуна Накајама из Јапана.

Ове три такмичарке чине најмлађи победнички подијум у историји Олимпијских игара са просеком од 14 година и 191 даном.

Да године нису пресудне на спортским борилиштима показао је и Ахмед Хафнауи, пливач из Туниса који дошао до олимпијског злата у трци на 400 метара слободним стилом.

Хафнауи је био аутсајдер у финалној трци пошто је имао најлошије време у квалификацијама.

Како је истакао у изјави за Ла Прес из Туниса, циљ му је био да се домогне медаље на наредним Олимпијским играма у Паризу.

„Једноставно не могу да верујем, ово је остварење сна. Било је сјано, испливао сам најбољу трку у каријери", рекао је Хафнауи после освајања златне медаље у Токију.

Теквондисткиња освојила прву медаљу за избеглице

Једна од бројних новина у Токију је премијерно појављивање тима избеглица на Играма, а прву медаљу - и то златну - делегацији исељеника донела је теквондисткиња Кимија Ализадех.

Она је претходно освојила бронзу у категорији до 57 килограма у Бразилу 2016. године такмичећи се под заставом Ирана.

Међутим, када се вратила у Иран схватила је да је функционери користе као „оруђе" за остваривање сопствених циљева.

„Нисам им била битна и нико од спортиста им није био важан", истакла је она.

Преселила се у Немачку која јој је понудила азил, али ствари нису ишле глатко ни у новој домовини.

Добијала је претње на друштвеним мрежама, а иранске власти нису дозволили да наступа за немачки теквондо тим, па од 2018. године није имала званичне борбе.

„Све се променило и била сам под великим притиском.

„Мислим да ми је теквондо помогао да пребродим тај период - када тренирам не мислим ни о чему другом", објашњава она.

Ипак, када је формиран Тим избеглица појавила се шанса за Ализадех да се надмеће за другу медаљу Играма.

„Помислила сам да ћу морати да напустим теквондо, али сада могу да се бавим овим спортом као слободна жена", поручила је она.

Математичарка постала златна бициклисткиња

Аустрија је чекала 17 година на златну медаљу са Олимпијских игара и дочекала ју је у Јапану.

Одличје је донела бициклисткиња Ана Кисенхофер од које се није очекивало да се врати кући са медаљом.

„Да ли је готово? Да ли морам још да возим?", упитала је она по проласку кроз циљ видно исцрпљена.

Ова тридесетогодишња математичарка, која је студирала на Кембриџу и стекла звање доктора наука у Каталонији, прва је Аустријанка која је освојила медаљу у бициклизму на Олимпијским играма.

„Нисам више имала снаге у ногама, никада нисам потрошила оволико енергије и тешко да бих могла да возим још.

„Нисам очекивала победу - жртвовала сам све да бих била међу најбољих 15, а ово је невероватна награда", рекла је Кисенхофер.

Иако нема клуб од 2017. и није спадала међу најбоље рангиране бициклисткиње до одласка у Јапан, Кисенхофер је успела да остави иза себе светску шампионку Анемик ван Влутен из Холандије.

Холанђанка је помислила да је освојила злато када је прошла кроз циљ и почела је да се радује, али није рачунала да је Аустријанка већ завршила трку.

„Нисам била у праву. Нико није обраћао пажњу на њу, ни ја је не знам", рекла је ван Влутен.

Пошто је 2017. напустила тим Лото Саудгал Лејдис, Кисенхофер је паузирала годину дана, да би се 2019. вратила бициклизму у аматерској конкуренцији.

Две године касније, освојила је златну медаљу у Токију.

Борба против сексизма у гимнастици и пропуст јужнокорејске телевизије

Немачке гимнастичарке одлучиле су да носе затвореније комбинезоне током наступа у Токију.

Уместо уобичајене опреме коју носе гимнастичарке и подсећају на једноделне купаће костиме, Немице наступају имају дуге ногавице и рукаве до лаката.

Нешто слично урадиле су на Европском првенству ове године и то је њихов начин борбе против сексуализације гимнастике.

Желимо да млади осете да је безбедно бавити се овим спортом, изјавила је тада Сара Вос, чланица немачког тима који још чине и Паулих Шафер-Бетз, Елизабет Сајц и Ким Буи.

Сајц сматра да се у овим униформама гимнастичарке „осећају удобно".

„Желели смо да покажемо да жене и сви остали треба да имају право да бирају опрему у којој ће се такмичити", додала је она.

У светској јавности подигла се прашина око још једног облика стереотипа у спорту.

Јужнокорејски телевизијски оператер МБЦ приликом отварања Игара користио стереотипне синониме како би представио делегације одређених држава.

Када су се италијански спортисти појавили на церемонији отварања у преносу се појавила илустрација пице, Украјина је представљена уз фотографију некадашње нуклеарне електране у Чернобиљу, а Румунија илустрацијом грофа Дракуле.

МБЦ је Сирију представио као „земљу у којој грађански рат траје већ 10 година", а Чад као „мрачно срце Африке".

Неки корисници Твитера запитали су се да ли су из јужнокорејске телевизијске станице користили прве слике које су им искакале приликом претраге на Гуглу.

За поједине кориснике друштвених мрежа овај потез је „смешан" и „увредљив".

Из телевизијске станице МБЦ огласили су се саопштењем у којем су признали да су направили „грешку за коју нема оправдања" и да нису били довољно темељни када су радили истраживање.

Нису имали намеру да увреде никога, већ да гледаоцима приближе који спортисти долазе из које земље, тврде челници телевизије у саопштењу.

„Нарушили смо олимпијске вредности као што су солидарност, пријатељство и хармонија.

„Искрено се извињавам и учинићемо све да се нешто слично више никада не догоди", рекао је директор Парк Сунг-јае на конференцији за медије одржаној у понедељак.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]