Олимпијске игре у Токију: Зашто су ове надреалне Игре пробушиле мој мехур

Ово је требало да буду Олимпијске игре наде. Токио 2020 требало је да буде симбол света који је победио пандемију.

Али ствари се не крећу у том правцу.

Многи новинари, спортисти и делегати у Токију осећају се као да ће ограничења највероватније још више да се пооштре уместо да попусте.

„Не можемо да предвидимо шта ће се десити са бројем случајева корона вируса.

„И зато ћемо наставити расправу уколико дође до скока броја случајева", рекао је Тоширо Муто, шеф токијског организационог комитета, кад су га упитали да ли ће се Олимпијске игре наставити по плану.

Његов увијени одговор завршио је у вестима, протумачен као наговештај да би Олимпјаске игре ипак могла да буде отказана.

То показује на коликој ивици се сви налазимо, живећи у овом олимпијском мехуру у Токију.

Свако ко је дошао у Јапан морао је да иде у карантин још пре него што је стигао у Токио и било му је потребно неколико негативних ПЦР тестова пре него што је уопште ушао у авион.

По доласку, морали смо да идемо у карантин у хотел на још три дана, са свакодневним рађењем ПЦР тестова.

Ограничења вам дозвољавају да изађете на свега 15 минута дневно, до продавнице да купите храну и пиће.

Не можете да идете у ресторане током првих 14 дана, али можете да наручите храну, што би могло да буде тешко за некога ко не говори јапански.

Ја говорим и читам на јапанском, али карантин ми није био лак.

После три дана, ствари не постају много лакше - и даље можемо да одлазимо само у неке просторе, све у оквиру олимпијског мехура.

Једини прозор према напоље је тих 15 минута дневно колико нам је дозвољено да изађемо - а и то би могло да нам буде одузето ако број случајева корона вируса настави да расте.

Становници Токија су нервозни због свих тих посетилаца, а неки листови објављују чланке о наводном пробијању „олимпијског мехура".

„Шеснаестог јула кубанска делегација остављена је да чека у просторији у пословној згради аеродрома пре него што су добили резултате корона вирус тестова.

„Спортисти су користили исте тоалете као и аеродромско особље и пролазили толико близу њих да су им тела долазила у контакт у ходницима и на степеништу", написао је лист Маиничи Шинбун 20. јула.

Јавно мњење се колеба, а чини ми се као да се и саме Олимпијске игре клате на ивици провалије.

Повратак

Први пут сам дошла у Јапан 1989. године, са 20 година, да бих завршила факултет.

Студирала сам еквивалент Комуникационих наука на Универзитету Цукуба, и била сам једина нејапанка на свом факултету.

Отишла сам са 25 година и, након више од две деценије избивања, радовала сам се повратку у ову изузетно упечатљиву земљу.

Из унутрашњости мехура, могу да разумем зашто јапанска влада предузима све ове мере.

Полагала сам благе наде у то да ће све кренути на боље и да ћу моћи да видим старе пријатеље са факултета.

Али сада мислим да се то неће догодити - јавно мњење се одлучило.

Јунко - коју сам интервјуисала док је стајала изван баријера Националног стадиона - са својом децом (од 12 и девет година) каже да мисли да је битка против Ковида изгубљена.

„Веома је компликовано. Била сам веома срећна кад смо добили Олимпијске игре, чак смо купили и карте.

„Сада осећам сукоб у мом срцу. Волела бих да уживам, али негде дубоко у себи сам веома тужна и осећам велику нервозу због игара."

Скоро две трећине људи не очекује да ће уживати у Олимпијским играма, према анкети листа Маиничи.

„Мислим да се осећам исто као и сваки Јапанац који живи у Токију. Сви ти људи који долазе од споља", каже Јунко.

„Тужна сам. Тужна сам зато што не можемо да их дочекамо као што бисмо волели", каже Мацуда.

„У корену је јапанске културе - омотенаши - да се укаже добродошлица, али то сада није могуће. Морамо да будемо опрезни."

Мацуда је дошла да види кругове испред стадиона и да ожали оно што је могла да буде савршена олимпијска журка.

Најпажљивије смишљени планови

Јапан је већ 2019. године био спреман.

Већина простора за Олимпијске игре било је завршено у року или пре њега, а потражња за картама била је висока.

Међународни олимпијски комитет је прогласио Токио најбоље припремљеним градом домаћином у историји олимпијских игара.

Али за ових неколико дана колико сам овде, моје искуство унутар олимпијског мехура је… сабласно.

Травњаци, дрвеће, зграде - све је беспрекорно.

Све је спремно да дочека масе.

Све је испланирано са великом прецизношћу, али све је остало празно.

Делује као сценографија за научнофантастични филм.

Томико Ватанабе је такође дошла да види олимпијске кругове на националном стадиону.

Упркос протестима, она сматра да власти дају све од себе кад се узме у обзир непредвидивост корона вируса.

„Веома сам срећна што су Олимпијске игре поново овде. Кад сам имала седам година, била сам на првим Олимпијским играма у Токију и имам сјајне успомене одатле.

„Ова су ми дриге олимпијске игре и дошла сам да изразим подршку", рекла је она.

Али свуда су баријере и нема много људи. Шта мислите о томе, питам је.

„Мислим да би људи требало да смеју да дођу, да буду одговорни и одржавају физичку дистанцу, тако да су такве баријере непотребне - претерана реакција", додала је она.

Али лоше вести упорно кваре олимпијски дух.

Ове недеље је група од 14 академика, писаца и новинара поднела петицију са око 140.000 потписа токијског градској власти као молбу да у последњи час нуду отказане Олимпијске игре.

Овде је загрејаност за Олимпијске игре које се одржавају усред скока броја случајева корона вируса толико млака да су чак и велики спонзори као што је Тојота одлучили да не емитују рекламе у вези са Играма да не би били повезани са једним тако непопуларним догађајем.

То говори много о овом сабласном, злосрећном догађају.

Лурдес Хередиа извештава о Олимпијским играма за Светски сервис из Токија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]