Олимпијске игре у Токију: Жене које морају да бирају између такмичења и мајчинства

Да бисте постали олимпијски шампион то захтева, изнад свега, посвећеност тренирању, стога је разумљиво што многе спортисткиње одлучују да не мешају пут до злата са трудноћом и мајчинством.

Траг који на женском телу остави период трудноће и порађање захтева одређено време опоравка како би се спортисткиње вратиле у елитну форму - а затим су ту многе компликације око старања о детету и кривице због тога што су не проводе време са властитом децом.

Али иако многе спортисткиње потпуно одлажу заснивање породице за време кад окончају каријере, неке то не раде, жонглирајући сучељене прохтеве мајчинства и спортских постигнућа.

Четири олимпијке говориле су за ББЦ о свом путовању на Игре и како је оно утицало на њихова осећања и одлуку да имају децу.

Технички нокаут?

„Било је срцепарајуће зато што нисам мислила да ће добијање детета овако утицати на мене", каже за ББЦ канадска боксерка Менди Бижол.

Игре у Токију требало је да буду круна њене каријере, али она се сада бори за учешће на њима пошто су овогодишње квалификације одложене због пандемије корона вируса.

Уместо тога, Међународни олимпијски комитет (МОК) налаже да спортисткиње из Северне и Јужне Америке искористе позиције за квалификације на основу три турнира из 2018. и 2019. године.

Ова тридесеттрогодишњакиња из мува категорије није много боксовала у том периоду јер је била трудна са ћерком, што значи да ће једанаестострука канадска шампионка највероватније изгубити прилику да освоји олимпијску медаљу.

„Све се свело на промену критеријума за квалификације", каже Бижол, „и мени то није деловало фер, али сам се питала да ли сам то само ја."

„Позвала сам пријатељицу, а њој је требало три минута гуглања и читања Олимпијске повеље да установи да се ради о дискриминацији."

Бижол је сада уложила жалбу Суду за спортску арбитражу, захтевајући да се њено ранг место из времена пре трудноће - кад је била осма на свету и друга у Америкама - призна за квалификације.

Она је испрва била пуна оптимизма, али је прошлог месеца MOK одбио њен захтев, јер би могао да наведе друге спортисте да траже изузеће.

Сада, како се Игре приближавају, Бижол тренира за такмичење немајући представу да ли ће јој уопште бити допуштено да учествује.

Свежа после Олимпијских игара 2016. године у Рију, она се удала и донела крупну одлуку да роди бебу између две Олимпијаде.

„Као спортиста ви планирате свој живот у четворогодишњим циклусима у односу на Игре", објашњава она.

„После Рија, мало сам устукнула и проценила шта желим, и одлучила да родим бебу, мислећи да ћу имати довољно времена да се повратим и припремим за такмичења."

„И урадила сам управо то, успела сам да уђем на национално такмичење и завршим на победничком постољу, тако да сам показала да ја то могу.

„Сад имам снагу мајке."

Тесан прозор

„Обично је врхунац ваше каријере негде у време врхунца вашег прозора плодности за жену", каже Џоди Гринам, британска параолимпијска стреличарка.

„Имаћу 28 ове године и волела бих да сам већ родила бебу, али то ми се није уклопило у каријеру.

„Планирам и да идем на Олимпијске игре у Лос Анђелесу [2028], а тада ћу већ бити близу четрдесете."

Гринам је једна од многих жена које су откриле да их жонглирање професионалне спортске каријере са заснивањем породице ставља у неугодан положај.

Она планира да покуша да затрудни пре наредних Игара у Паризу 2024. године, али пандемија значи да је сада мање времена за то од уобичајеног олимпијског циклуса.

„Пошто су игре померене, сад имамо прозор од само пет и по месеци за мене да затрудним и ако се то не деси, мораћемо да чекамо још три године.

„То нас излаже великом притиску", каже она за ББЦ.

„Срце ми се цепа што морам да чекам, а шта ако се овај пут не деси? А шта ако се никад не деси?

„Волим свој посао и каријеру, и нисам у позицији да окончам ту страну живота."

Гринам се шали са партнером да, кад би он могао да рађа децу, они би већ били родитељи.

„Није фер према њему, јер знам да је у овом тренутку спреман да буде отац", каже она.

„А опет, чиним све што је у мојој моћи да случајно не затрудним.

„Разговарали смо о томе да ако се то ипак случајно деси, мораћу да прекинем трудноћу, а он је препун разумевања, због чега га само волим још више."

ББЦ-јева анкета британских спортиста прошле године показала је да је четири одсто испитаница имало абортус зато што су мислиле да ће то утицати на њихову спортску каријеру, што је више него двоструко више од националног просека за Енглеску и Велс.

Тешко у срцу

Америчка бивша олимпијска шампионка на 400 метара Сања Ричардс-Рос обелоданила је да је прекинула трудноћу дан пре него што је одлетела за Пекинг на Олимпијске игре 2008. године.

„Кад сам сазнала да сам трудна, био је то најстрашнији тренутак у мом животу", каже она за ББЦ.

„Нисам саопштавала ником данима.

„У то време све се сводило на такмичење да бих постала олимпијска шампионка."

„Ни за тренутак нисам помислила да трчим трудна.

„Никад нисам видела никог у мом положају да има бебу.

„Наставити трудноћу просто није била опција."

Ричард-Рос је била фавориткиња да освоји злато у трци на 400 метара, трчавши најбрже и у прелиминарној рунди и у полуфиналу, али је у финалу завршила на трећем месту.

„Кривица коју сам осећала у Пекингу била је огромна", каже она.

„Нисам се осећала као да заслужујем да будем шампионка.

„Док сам стајала на тој стази за велико финале, било ми је тешко и срцу и део мене се одрекао те победе."

Упркос томе што је завршила са индивидуалном бронзом, Ричард-Рос је у Пекингу освојила злато за штафету 4x400 метара, а потом постала шампионка на 400 метара у Лондону 2012. године.

Ричард-Рос је одувек желела да заснује породицу са мужем Ароном Росом, четвороструким освајачем Супербоула.

„Знали смо да морамо да чекамо док нам се каријере не окончају", каже она.

„Кад сте толико усредсређени на спорт, не постоји ништа друго што је једнако важно.

„Потом сам добила сина 2017. године и он ми је променио живот."

„Кад сте спортиста, то је једно од најсебичнијих ствари на свету, а кад сте родитељ, то је једна од најнесебичнијих.

„Уз њега ми је срце препуно."

Поново златна

Не постоје подаци о томе колико олимпијаца су и родитељи, било мушкарци или жене, али мајчинство није увек спречавало успех на победничком постољу.

Камерунска троскокачица Франсоаз Мбанго Етон била је тек друга спортисткиња у историји која је одбранила титулу на следећим играма истовремено родивши бебу између две Олимпијаде (прва је била аустралијска препонашица Ширли Стрикленд педесетих).

Етон је освојила златну медаљу за троскок у Атини 2004. и потом поново 2008. године.

Њен син Нилс рођен је 2006. године.

„Поред спорта, желела сам искусим чари мајчинства, тако да сам била невероватно срећна кад сам затруднела", каже Етон за ББЦ.

„Кад сам први пут чула глас сина, уверавам вас да није постојала јача емоција на свету - чак ни златна медаља.

„Моја радост била је јача од свих мојих победа."

„Кад сте мама, то вас не спречава да учествујете у врхунском спорту.

„Можете да учествујете, а да се и даље осећате испуњено као мајка."

Док се Етон припремала за Пекинг, није очекивала да ће одбранити титулу.

Уместо тога, вратила је тренинг на основе и усредсредила се на стицање снаге.

„Није било лако, најтеже је било пронаћи времена за моје дете, нарочито кад сте у покрету, што је значило да сам много путовала с њим", каже она.

„Помирила сам се с тим да морам да кренем испочетка и попела сам се назад на олимпијски ниво."

Етон је спремна да се такмичи поново у Токију овог лета, више од две деценије после њених првих Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године.

„Мама ракета"

Друге спортисткиње такође су комбиновале мајчинство с олимпијским успехом.

Шели-Ен Фрејзер-Прајс, која је постала друга најбржа жена у историји овог месеца, себе назива „мама ракетом".

Ова Јамајчанка жели да освоји седму олимпијску медаљу ове године, након што је већ двапут до сада освајала злато на 100 метара.

Бижол може да потражи инспирацију у примеру мајки као што су Фрејзер-Прајс или њена колегиница боксерка Мери Ком.

Индијска боксерка мува категорије и мајка четворо деце такмичиће се на својим последњим Олимпијским играма овог лета, након чега ће премашити старосно ограничење за бокс.

„Изгледало је немогуће радити оба - бити и спортисткиња и имати дете.

„Али онда сам добила ћерку и открила да могу да радим оба истовремено."

„Кад сте спортисткиња, ви једете, спавате, тренирате и не радите ништа друго.

„Сад кад сам мајка, уравнотеженија сам.

„Кад год нисам у теретани, ја сам у регистру мајке, а време проведено у теретани тада постаје усредсређеније."

Одложене Игре треба да почну у Јапану 23. јула, али Бижол није сигурна кад ће се донети дефинитивна одлука по основу њене жалбе.

МОК каже да је његов систем квалификација „доследан процес који важи за све спортисте на свим континентима".

„Било каква модификација потенцијално не само да може да утиче на појединачне ситуације, већ и да производе последице за многе друге спортисте", навео је МОК у саопштењу.

Али Бижол тврди да она и њене колегинице мајке заслужују више разумевања.

„Мајчинство, породиљско и трудноћа важна су питања која утичу на жене", каже канадска боксерка.

„Она морају да се узму у обзир кад год се доносе одлуке које утичу на жене."

„Имали смо среће са тајмингом кад сам затруднела - или сам бар тада тако мислила - а желела сам да завршим каријеру са шансом да освојим медаљу у Токију."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]