Израел и Палестинци: Шеик Џара - спор око земљишта у средишту олује

Врт Самире Даџани и Адела Будеирија делује као оаза - мирно место с индијским грмом, лавандом и дрвећем воћа које прави дубоки хлад у средишту огорченог, запаљивог спора који је допринео избијању ратног сукоба.

Једноспратна камена кућа палестинског брачног пара у насељу Шеик Џара у источном Јерусалиму једна је од 14 у којима палестински становници - њих укупно 300 - чека исељење да би се направило места за јеврејске досељенике.

Овај случај доспео је све до израелског Врховног суда.

Процес је обустављен кад је избило насиље у Јерусалиму, пре најновијих борби измећу Израела и палестинске милитантне групе Хамас у појасу Газе.

Али опасност није прошла.

Док Самира поткресује цвеће, Адел ми показује црно-беле фотографије из педесетих и шездесетих, пре него су се њих двоје упознали и венчали.

„Веома је тешко", каже Адел.

„Мислимо да је изразито срећан период који смо провели живећи у овој кући остао за нама.

„Осећамо се као да ћемо по други пут постати избеглице."

Обе њихове породице протеране су из Западног Јерусалима током Израелског рата за независност 1948. године.

Куће које су поседовали Даџанијеви и Будеиријеви налазе се на само неколико километара од њих, али према израелским закону, у њих се не могу вратити.

Уједињене нације су педесетих година прошлог века финансирале јордански пројекат у Шеик Џари да се изграде куће за расељене Палестинце.

Али део земљишта налазио се у власништву два јеврејска удружења још од пре настанка израелске државе.

Пошто је Израел освојио источни Јерусалим од Јордана у Шестодневном рату 1967. године, два удружења покренула су правну процедуру да поврате своју имовину.

Спорно земљиште, близу гробнице Шимона Хацадика (Симеон Праведни), јеврејског првосвештника из античког доба, желе да поврате досељеничке групе, које тврде да Палестинци ту заправо живе бесправно.

Ту се мора истаћи да је практично све у вези с овом причом - земљиште и власништво над њим - предмет огорченог спора.

Напољу је улица мирна, с врло мало знакова напетости које су избиле овде током Рамазана и у првим данима скорашњег сукоба између Израела и Хамаса.

На оба краја улице постављене су полицијске барикаде.

Јеврејски досељеници се крећу слободно, али ако сте Палестинац и не живите овде, не можете ући.

Мурал, насликан на оближњем зиду, приказује мапу Палестине од пре 1948. године, умотану у кефијех, традиционални арапски шал, са слоганом:

„Добродошли у непоколебљиво насеље Шеик Џара."

Мало даље, на супротној страни, на другом зиду исписана су имена 28 ширих породица којима прети исељење.

Преко пута, кућа коју су преузели досељеници пре више од 10 година, украшена је израелским заставама, осветљеном Давидовом звездом и са много сигурносних камера.

Израелски званичници кажу да је проблем са Шеик Џаром ништа више до „спор око некретнина" и да је закон на страни досељеника.

Два јеврејска удружења су 2003. продала права на имовину Нахалат Шимону д.о.о., једној од неколико организација се седиштем у Америци које подржавају напоре јеврејских досељеника да се уселе у палестинске делове Јерусалима.

„Ове породице ће бити исељене зато што не плаћају ренту", каже једна од заменица градоначелника Јерусалима Флеур Хасан-Нахум, позивајући се на контроверзну судску одлуку из 1987.

Тада је признато власништво јеврејским удружењима, али је Палестинце дефинисала као заштићене станаре.

„И тако знате да имамо спор око власништва који је надуван у политички да би изазвао провокацију."

„Не видим зашто источни Јерусалим мора да буде Јуденреин", каже она, користећи израз који су сковали нацисти за Европу очишћену од Јевреја.

Страсти су биле узавреле у Шеик Џари током скорашњих месец дана Рамазана.

Спор који је тињао деценијама експлодирао је у насиље.

У оближњој џамији Ал Акса дошло је до нових неприлика.

Чинило се да Јерусалим гори.

Осетивши прилику да унапреде положај код Палестинаца изван појаса Газе, у све су се укључили милитанти Хамаса, испаљујући ракете право на град.

Кад је проглашено примирје 11 дана после избијања сукоба, Палестинци у Јерусалиму прославили су оно што су неки доживели као победу Хамаса.

„Није случајно да су Храмовна гора и Шеик Џара послужили као окидачи за ово грчевито насиље", каже Данијел Сајдман, израелски адвокат који 30 година прати активности јеврејских насеља у источном Јерусалиму.

„У току је координисани напор да се раселе Палестинци који ту живе и замене библијски мотивисаним досељеницима.

„То је оно што се дешава."

И Јевреји и Арапи су били расељени 1948. године, каже он, али ту све сличности престају.

„Имате један град, један рат, два народа и оба губе имовину."

„Једни могу да поврате имовину; други не могу.

„То је исконски грех Шеик Џаре."

Сајдман каже да је узимање четири арапска кварта на зуб - два у Шеик Џари и два у Силвану, јужније - представља први напор Израела у масовном расељавању Палестинаца из Јерусалима после непосредних последица рата из 1967. године.

И он каже да је тај процес запаљив.

„Узимамо радиоактивно питање Јерусалима и радиоактивно питање расељења и спајамо их", каже он.

У њиховом врту, Аделу и Самири прети исељење 1. августа.

Имају свега пар месеци током којих могу да добију или изгубе кућу коју су делили 47 година.

Адел каже да то није фер борба.

„Постало је сасвим јасно да се не боримо са досељеницима. Ми се боримо са владом", каже он.

„А ми немамо снаге да се боримо са израелском владом."

Хамас је можда ушао у рат око будућности Јерусалима, али за 28 породица из Шеик Џаре ситуација остаје једнако неизвесна после њега као што је била и пре.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]