Израел и Палестинци: Снага и ограничења арсенала оружја палестинског Хамаса

Иако су смрт, разарање и патња изазвани на обе стране у ескалацији непријатељстава између палестинских екстремистичких група у појасу Газе и израелске војске, ово је и даље једна изузетно асиметрична борба.

Израел је неупоредиво моћнији играч, а његове ваздушне снаге, наоружани дронови и обавештајни системи омогућују му да гађа мете у Гази практично кад му се прохте.

Израелци инсистирају да је избор његових мета ограничен на локације које се користе у војне сврхе.

Али густина палестинског становништва и чињеница да су погони Хамаса и Исламског џихада лоцирани близу, а често и сакривени испод, стамбених објеката чини избегавање цивилних жртава готово немогућим.

Хамас и Исламски џихад, иако слабије стране, имају довољно оружја да нападну Израел.

Већ су испробали најразноврсније тактике.

Израелска одбрана је срушила дрон - вероватно наоружан бомбама - који је покушавао да прелети из Газе у Израел.

А портпарол израелске војске рекао је да је једна „елитна јединица Хамаса" покушала да се инфилтрира у Израел кроз тунел из јужног дела Појаса.

Чини се да је Израелска војска била унапред упозорена и, према речима портпарола, успела је да „изазове урушавање тунела".

Али убедљиво најзначајније оружје у палестинском арсеналу јесте њихов широк дијапазон пројектила земља-земља.

Неки од њих (заједно са неким другим системима који се користе, као што су навођени противтенковски пројектили Корнет употребљени протеклих дана, сматра се да су прокријумчарени кроз тунеле са египатског Синајског полуострва.

Али у далеко највећој мери арсенал Хамаса и Исламског ѕихада потиче из динамичког и релативно софистицираног производног капацитета унутар самог појаса Газе.

Израелски и спољни стручњаци сматрају да су иранска експертиза и помоћ одиграли значајну улогу у развоју ове индустрије.

Сходно томе, локације за производњу и складиштење оружја биле су главне мете израелских напада.

Проценити залихе Хамасових пројектила је немогуће.

Он свакако садржи много хиљада оружја различитог домета.

Израелска војска очигледно има властите процене које није спремна да подели.

Портпарол је само рекао да они верују како Хамас може да одржи овај ниво ватре један „дужи временски период".

Палестинци користе разноврсне пројектиле, од којих ниједан, до сада, није био посебно нов у погледу балистичког дизајна.

Али општи тренд је да оружја имају повећане домете и веће експлозивна пуњења.

Иако имена и одреднице конкретних пројектила умеју да буду помало збуњујуће, Хамас има огроман инвентар система краћег домета као што је Касам (до 10 километара) и Кудс 101 (до око 16 километара).

Они су појачани системом Гред (до 55 километара); и Сеџил 55 (до 55 километара).

Ови вероватно чине највећи део њиховог арсенала, а за најкраће домете могу бити праћени минобацачком ватром.

Али Хамас има и разноврсне системе дужег домета као што је M-75 (до 75 километара); Фаџр (до 100 километара); Р-160 (до 120 километара); и нешто мало M-302, који има домет до 200 километара.

И зато је очигледно да Хамас има оружје којим може да гађа и Јерусалим и Тел Авив, и угрози читав обалски појас који садржи највећу густину израелске популације и инфраструктуру од виталног значаја.

Израелска војска тврди да од више од 1.000 ракета испаљених на Израел у последња три дана, неких 200 на крају није успело да добаци већ је пало у самом појасу Газе.

Израелске одбрамбене снаге такође тврде да су 90 одсто свих оружја које је стигло у Израел пресрели противракетним системом Гвоздена купола.

Међутим, у једном тренутку, батерија која је бранила град Ашкелон чини се да се нашла офлајн због техничког квара, истакавши како упркос његовом изузетном технолошком успеху, ово ипак није заштита потпуно отпорна на пројектиле.

Да бисте зауставили ракетну ватру заправо имате врло ограничен број опција.

Можете да примените противваздушну одбрану.

Можете да гађате складишта и производне погоне.

Можете у теорији да покренете копнену операцију како бисте натерали лансере пројектила да се повуку даље од ефикасног домета.

У овом случају то неће бити могуће.

Део рањивости Палестинаца лежи у томе да немају стратешку дубину и куда да иду.

Копнена операција која би пригушила пројектилску ватру је могућа.

Али као што се показало приликом последњег великог упада Израела у Газу 2014. године, људски губици били би позамашни.

Током те операције, убијен је 2.251 Палестинац, међу којима 1.462 цивила, док је на израелској страни страдало 67 војника и шест цивила.

Ово врзино коло ракетне ватре, одговора и копненог упада не води ниједну страну никуда.

У најбољем случају, може да се купи период затишја пре него што отпочне следећа рунда.

Многи би могли да тврде да су ову конкретну епизоду покренуле тензије у Јерусалиму.

Што је још један сигнал да спор између Израела и Палестине не може да се игнорише довека.

Али док све више и више арапских влада постиже мир са Израелом; док су Палестинци политички подељенији него раније; и док је овај проблем далеко од дневног реда актуелног израелског вођства, тешко је видети како би могао да се постигне прави напредак ка миру.

За то би вам била потребна истинска жеља за напретком на терену и снажан и концентрисан напор спољних играча.

Услови за то чини се да напросто нису присутни.

Погледајте видео о израелској анексији Западне обале

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]

Џонатан Маркус је аналитичар иностраних послова и бивши одбрамбени и дипломатски дописник ББЦ Њуза