Музика, корона вирус и Мик Џегер: „Дивим се људима који су издржали са децом у двособним становима током карантина"

Mick Jagger

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мик Џегер на бини са Стонсима током 2018. године
Време читања: 4 мин

Вођа групе Ролингстонс, сер Мик Џегер открио је праву истину која стоји иза његових давно изгубљених рокенрол мемоара.

Певач је претходно одбио да дозволи објављивање аутобиографије, у једном тренутку чак тврдећи да не може да се сети да ју је написао осамдесетих.

Али у разговору са музичким новинаром ББЦ 6 Метом Еверитом, он је објаснио: „Нисам уживао у томе… у поновном проживљавању сопственог живота, на штету садашњег живота."

Сер Мик је рекао да је одустао, јер реминисценције „захтевају много од вас".

„Треба вам много енергије да се поново проживе емоције, да се поново проживе пријатељства, да се поново проживе успони и падови", додао је он.

Описавши процес као „досадан и узнемирујући", Џегер је рекао да је вратио новац издавачу.

У чланку из 2017. године за Спектатор, издавач Џон Блејк, који је тврдио да поседује примерак рукописа, написао је да је ово „мало ремек-дело" имало 75.000 речи, чак и у незавршеном облику.

И упркос томе што је обећао да ће то „урадити неки други дан", Џегер каже да није дошао у искушење да се врати писању, чак ни током пандемије.

Уместо тога, излазио је на крај са закључавањем трудећи се да остане „прилично креативан" и, можда не толико изненађујуће, усредсредивши се на музику.

„Написао сам много песама и завршио неке плоче", рекао је он Евериту.

„Очигледно није једнако добро као кад сте заједно у истој просторији са групом музичара.

„Мислим, то стварно нема замену.

„Али једна од ствари која ми је помогла да наставим даље током изолације била је могућност да свирам музику и саставим мале студије, штагод."

„Имао сам много среће што сам имао пар места за живот и… лепу башту", рекао је рок ветеран из шездесетих.

The Rolling Stones in 1964

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Ролингстонс - Бил Вајман, Брајан Џонс, Кит Ричардс, Мик Џегер и Чарли Вотс - 1964. године (слева надесно)

Као самопрокламовани „љубитељ града", Џегер је рекао да „никад није провео толико времена на селу" као откако је избила пандемија Ковида.

После 50 година живота на турнејама, признао је да је принудна пауза повремено била „заиста тешка".

Ако не рачунамо изазов слагања са људима и „можда провођења више времена са њима него што бисте иначе", себе у том погледу сматра изузетно срећним.

„Морате да будете стрпљиви, да научите како да се ослањате на самог себе, али све те ствари, што се мене тиче, као што сам већ рекао, имао сам много среће у вези с њима.

„Ја немам проблем да сам, на пример, принуђен да живим у станчићу у Лондону или Њујорку, који су неки моји пријатељи имали", рекао је он радијском водитељу.

„Са двоје деце у двособном стану на Менхетну? Искрено, не знамо како бих то поднео. Можда свега пар недеља.

„Али толико дуго, стварно не знам како бих то успео. И дивим им се због тога."

Mick Jagger and Dave Grohl

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мик Џегер и Дејв Грол су се удружили за сингл изненађења о локдауну „Eazy Sleazy

Он је такође савршено свестан утицаја који све ово има на ментално здравље у читавом друштву.

„Осећам да људи заиста умеју да постану депресивни због свега, зато што је постојала тачка кад се није видело светло на крају тунела.

„Повремено је за многе људе било баш мрачно, али ја сам имао среће па сам избегао већи део тога."

Сингл о закључавању као помоћ да се угледа светло

Џегер, који сада има 77 година и отац је осморо деце, рекао је да верује да му је његова прилагодљивост помогла да „прима ударце у ходу" кроз читав тај неизвесни период.

А тај оптимизам пренео се и на музику, као и изненађујућа сарадња - на даљину - током закључавања са Дејвом Гролом из Фу Фајтерса.

Њихов заједнички сингл, „Eazy Sleazy", покушава да пружи „подругљиву и хумористичку" верзију изласка из периода закључавања, макар у Великој Британији, будући да се Џегер осврће на годину дана „сулудих" промена у начину живота под Ковидом, па и борбе против дезинформација.

Убризгавање вакцине/Бил Гејтс у мом крвотоку/то је испирање мозга", пева он у строфи за коју отворено признаје да се подсмева теоретичарима завере.

На другом месту осврће се на „Зум позиве", „код куће између ових затворских зидина", лажне аплаузе и превише гледања телевизије.

Уз оптимизам и са променом на видику, он једва чека повратак нормалности и „врту земаљских задовољстава".

Skip X post
Дозволити садржај X?

У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: Third party content may contain adverts

End of X post

Песму је продуцирао Џегеров дугогодишњи музички сарадник Мет Клифорд, који је обликовао и два Џегерова соло сингла из 2017. године „Gotta Get a Grip" и „England Lost".

Музички гледано, Џегер дели гитарске дужности са Гролом, који свира још и бас и бубњеве - поновивши улогу коју је имао у Нирвани.

Џегер је Евериту рекао да су се њима двојици много пута укрстили путеви и да су „остали у контакту" пошто су се срели током снимања емисија Суботом увече уживо, свирајући заједно на концертима Стонса и импровизованим џемовима.

„Свиђа ми се његов стил, он је сјајан музичар", рекао је Џегер.

„Рокерски… са много енергије."

Ова сродност значила је да је настанак сингла, чак и док су били раздвојени океаном, био „забаван… веома лак" процес, делом захваљујући Гроловом кућном студију у Лос Анђелесу.

Грол се загрејао чим је чуо песму.

„Рекао је: 'Улазим у студио сутра. Јако ми се виђа", присећа се Џегер.

„Урадио је то, дакле, одмах."

Упркос томе што нису били у истој просторији заједно, Џегер је додао да Гролова „дефинитивна личност избија у први план" преко његовог бубњарског стила, врло сличног стоичком, самоувереном Чарлију Вотсу из Стонса.

Планови за турнеју

Што се тиче његовог оригиналног бенда, Џегер каже да се унапред радује сусрету са старим другарима из групе, а посебно повратку на сцену, чак и ако је „велико питање" кад ће се то стварно десити.

Ипак, он каже да ће Стонис „дефинитивно" наставити да раде и да су и даље чврсто решени да доврше америчку турнеју коју је одложио Ковид:

„Уз мало среће, ствари ће се приближити нормалности крајем лета, надајмо се, макар", рекао је Џегер.

Листа ствари које мора да уради до тада?

Типично неисцрпна за њега.

The Rolling Stones, 2017

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, The Rolling Stones together on their 2017 No Filter tour

„Унапредити свирање гитаре. Вежбати усну хармонику. Више плесати. Спремити се за турнеју", рекао је он, само се напола шалећи.

„Знате, морам да се доведем у форму, зато што би турнеја могла да се деси раније него што мислим.

„Морам да будем спреман за то. И да наставим да избацујем песме."

Другим речима, само наставља да се котрља.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]