Нуклеарна катастрофа у Јапану: Како је национално пиће саке помогло да се Фукушима опорави

Хиројуки Карахаши сматрао се срећником 11. марта 2011. године.

Остао је неповређен у снажном земљотресу и цунамију у ком је страдало 16.000 људи и који је разорио североисточну јапанску област Фукушиму.

Имао је и довољно среће да, за разлику од других дестилерија сакеа, његови погони буду поштеђени велике штете.

Али његово пословања ипак ће убрзо претрпети тежак ударац.

Масовни плимни талас погодио је нуклеарну електрану Даичи, изазвавши најтежу нуклеарну несрећу на свету још од Чернобиљске катастрофе из 1986. године и истицање радијације које је довело од масовне евакуације и страхова од дугорочне контаминације.

То је бацило дугу сенку на Фукушиму, лоцирану у једној од главних јапанских земљорадничких региона, и његову производњу пиринча - главног састојка сакеа.

„Четири године после несреће, имао сам муштерију која ме је звала да ми каже да жели да врати боцу сакеа коју је добила на поклон", присећа се Карахаши.

„Није желела чак ни да је испразни у свом дому из страха од радијације. Моја продаја се стрмоглавила."

Колико су безбедни производи из Фукушиме?

Забринутост јавности за Фукушимине производе и даље постоји, упркос уверавањима локалних власти и јапанске владе да су они безбедни.

Од августа 2011. године, производи из региона прошли су масовна и немилосрдна тестирања на радијацију и њен Центар за пољопривредну технологију анализира више од 200 узорака сваки дан, из читавог дијапазона хране, укључујући рибу, месо, воће и поврће.

Јапанска влада је чак увела строже прагове за контаминацију.

При мерењу радиоактивног елемента цезијума, земље Европске уније и САД поставиле су максимални лимит од 1.250 и 1.200 бекерела по килограму обичне хране.

За Фукушиму, летвица је постављена много више, 100 бекерела по килограму.

Ревизију тестирања сваке године врше независна тела као што је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), и у марту 2020. године, власти Фукушиме најавиле су да ниједан од девет милиона узорака нерафинисаног пиринча тестираних из региона између априла 2018. и марта 2019. године нису премашили безбедносна ограничења.

У најновијим саопштењима на ову тему, објављеним у децембру, и ИАЕА и Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација рекли су да су „на основу информација које су доступне, мере за надгледање и реакцију на проблеме изазване контаминацијом хране одговарајуће", додавши да „ресорне власти ефикасно контролишу ланац добављања хране".

Ипак, најскорије истраживање које је спровела јапанска влада 2018. године о ставу јавности према производима из Фукушиме показало је да 12,7 одсто људи у земљи и даље није спремно да купује храну из овог региона - иако је то био рекордно ниски проценат од почетка евидентирања јавног мњења 2013. године.

А та брига постоји и на другим местима.

У Тајвану, једној од земаља у којој је и даље на снази строга забрана за производе из Фукушиме, избили су улични протести кад је влада најавила планове за делимично укидање ограничења 2016. и 2018. године.

Према јапанском Министарству спољних послова, 15 земаља и региона међу којима ЕУ и кључне трговинске партнере као што су Кина и Јужна Кореја, тренутно на снази држе широка ограничења увоза производа из Фукушиме из забринутости за здравље.

Али тај број се смањио од првобитне листе од њих више од 50.

Жеђ за сакеом у иностранству

Упркос сталној забринутости, саке из Фукушиме постао је симбол отпорности ове области, са продајом која је тренутно виша чак и од оне забележене пре несреће из 2011. године.

То је углавном мотивисано порастом извоза из региона, који је скочио на 188.000 литара 2018. године са пуких 11.000 литара из 2012. године, према подацима из Савета за промоцију трговине са Фукушимом.

Саке из Фукушиме такође непрестано осваја награде на националним и интернационалним такмичењима из дегустације - попут једногн од брендова Хиројукија Карахашија, који је тријумфовао на престижној додели награда за Међународно такмичење вина 2014. године.

„Важно је за народ Фукушиме да поврати понос и веру у будућност", каже он.

„Морамо да пошаљемо поруку како производи из Фукушиме нису само безбедни, већ да су и високог квалитета."

Срећом по произвођаче из Фукушиме, тржишта као што је америчко као да не могу да се засите пиринчаног вина - САД су највећи увозници сакеа из Фукушиме, према јапанском Министарству трговине.

Бо Тимкен, јужноафрички власник продавнице пића у Сан Франциску специјализованој за пиринчано вино, држи неколико брендова из Фукушиме и каже да отпорност региона задивљује њега и муштерије.

„Не само да Фукушима прави изузетан саке који осваја награде широм света, већ су пецари одатле морали да раде десет пута више да изнесу свој производ на тржиште", каже он.

Кад је ударио земљотрес 2011. године, Тимкен је био у Јапану у посети дестилеријама сакеа једва 200 километара од Фукушиме.

Он каже да је саосећао са патњом региона и од тада је у САД организовао добротворне акције сакупљања средстава за локалне узгајиваче.

„Кад пијете саке из Фукушиме, заправо се осећате као да помажете људима из региона који су извукли дебљи крај и на неки начин им враћате добром", каже он.

Студија објављена у јуну у Часопису за пољопривредну економију проценила је да су узгајивачи из Фукушиме изгубили и до 19 одсто продаје после несреће и приписали то делом „штети нанетој репутацији".

Локалне и националне власти уложиле су велики напор да промовишу производе из региона како би се борили против овога.

Пол Бластејн, бивши амерички новинар из Јапана, редовно купује пакете познате као Гамбару Паку, што се на јапанском преводи као „држите се тамо".

Они се састоје од разног воћа и поврћа из Фукушиме.

„Урадили смо то зато што смо, најпре и изнад свега, сматрали да је та храна безбедна", каже он.

„И као друго, зато што смо сматрали да узгајивачи неправедно трпе због неоснованих страхова."

Али људи су и даље неповерљиви, каже Карахаши.

„Већина састојака јапанског сакеа набавља се локално и Фукушима ту није изузетак", објашњава он.

„Неки људи из Јапана и иностранства и даље су забринути.

„Јужна Кореја (која је једна од земаља са највећим увозом сакеа), тражи од нас да радимо инспекцију наших производа комад по комад, а то просто није могуће."

„На крају је наша продаја код њих спала на нулу."

„Користите науку, а не предрасуде"

Само је у Фукушими после несреће пре 10 година евакуисано више од 60.000 људи.

Већина се није вратила и регион има једну од највећих стопа пада броја становника међу 47 префектура у Јапану, према Јапанском заводу за статистику.

Али Даисуке Сузуки планира да се придружи списку изузетака.

Цунами је уништио његову дестилерију сакеа у Намију, на око пет километара од нуклеарне електране и он спада у контаминирану зону искључења коју су одредиле јапанске власти.

Он се присећа како су га непосредно после несреће мештани у приручним склоништима преклињали да настави да производи пиринчано вино.

„Људи су ми рекли ако будем наставио да правим саке, то ће бити начин да некако одржим Нами у животу", рекао је овај произвођач листу Маиничи.

Он је то успео тако што је 2011. купио дестилерију на ивици затварања у Нагаију и преселио се тамо.

Али од тада је део своје фирме вратио у Фукушиму и искључиво користи пиринач из региона како би пружио подршку локалним узгајивачима.

Саки Кимура, писац и сомелијер, каже да је ова врста колаборације имала позитиван утицај на прављење сакеа у региону, са власницима компанија који редовно размењују информације и технологију како би унапредили производе једни других откако их је катастрофа замало све искоренила.

Можда најбољи показатељ таквог тимског рада потиче од чињенице да је Фукушима заједнички освојила више награда на такмичењима у дегустацији сакеа него било која друга регија у Јапану од 2012. године.

„Фукушима има релативно мале дестилерије сакеа и зато морамо да сарађујемо једна с другом да бисмо опстали", каже Карахаши.

„Размењујемо идеје или вештине. Такође испробавамо производе једни других да бисмо их оценили.

„И то је постало много важније после несреће."

Овај произвођач има поруку која није намењена само љубитељима сакеа.

„И даље ће бити потребно много времена да се регион опорави, и зато вас молим да користите науку а не предрасуде кад гледате Фукушиму."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]