Европско фудбалско првенство 2024: Како смо дочекали репрезентативце Србије у Немачкој

„Ево их, ево их, ево их", чуло се са неколико страна у уторак предвече у центру Аугзбурга, када се на видику појавио шарени аутобус са великим натписом - Србија.

Онда аплауз окупљених навијача, једно „добро дошли" када су фудбалери почели да излазе, па низ повика са циљем да их зауставе на сликању и аутограму.

У првом реду деца са заставама Србије, лоптама и по којим дресом Јувентуса, украшеним деветком нападача репрезентације Душана Влаховића.

„Дошли смо да дочекамо наше фудбалере, да их видимо, подржимо и пожелимо им све најбоље", каже 51-годишња Светлана Горуновић из Београда, која већ неколико година живи у Аугзбургу, за ББЦ на српском.

Овај баварски град од око 300.000 становника, удаљен шездесетак километара од Минхена, током Европског првенства биће дом репрезентативцима Србије.

„Нисмо очекивали да ће доћи баш код нас, али дошли су и феноменално се осећамо због тога", наводи Горуновић.

На питање ко су јој миљеници одговара „у принципу сви", али ипак истиче капитена Душана Тадића и Влаховића, ког су деца највише дозивала, док је посебан аплауз добио Александар Митровић, рекордер по броју голова у дресу Србије.

Изабраници селектора Драгана Стојковића у Аугзбургу ће тренирати до петка, када се накратко селе за Гелзенкирхен, на први меч првенства против Енглеске, 16. јуна у 21 час.

Биће то први меч Србије на европском шампионату после пуне 24 године.

Србија се потом 20. јуна састаје са Словенијом од 15 часова, да би 25. јуна са Данском поново играла од 21 час, а оба та меча биће у Минхену.

Припремили смо комплетан распоред свих утакмица на Европском првенству који можете да преузмете и одштампате саОВОГ ЛИНКА.

„Јака група, неће им бити лако, али битно је само да дају све од себе и оставе срце на терену", наводи 50-годишњи Драго Пејић из Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, који у Аугзбургу живи већ четири деценије.

Миљенике нема и јасно истиче: „Сви за једног, један за све".

Дневник из Немачке: Мале фудбалске приче

„Ево, ти сигурно идеш да гледаш фудбал", каже ми ведро један од радника обезбеђења на аеродрому „Никола Тесла", гледајући карту на којој пише Минхен.

Са колегом на другом крају реда се изгледа такмичи ко ће боље прочитати путнике.

„Тако је", одговарам кратко.

„Ето, знао сам", наводи.

Због тог разговора, тик пред пасошку контролу, одједном ми је кликнуло у глави: Па ја идем на Европско првенство у фудбалу.

Дугачак ред пред пун лет за Минхен, са све неколико познатих лица Радио-телевизије Србије, чије ћемо гласове слушати у телевизијском преносу, додатно је то потврдио.

А посебно слетање у престоницу савезне државе Баварске, где се по аеродромској траци за преузимање кофера врти и реклама за навијаче о повољним минутима и гигабајтима док су на Европском првенству.

На метро станици испод аеродрома, баш у том тренутку радник у флуросцентном прслуку лепи велике рекламе за Еуро.

Из велике групе људи са коферима јасно штрче двојица старијих мушкараца.

Прво, један је у дресу, док су сви остали на станици и даље у цивилу, а друго - обојица су у килтовима.

„Очекујем да пре свега прођемо групу", каже самоуверено 75-годишњи Џејмс Маканели из Шкотске за ББЦ на српском, износећи одмах и прилично амбициозан план.

Он гласи „нерешено против Немачке", у мечу којим ће 14. јуна бити означен почетак такмичења, а потом и победе против Мађарске и Швајцарске.

У Немачку су стигли у пратњи супруга, карте за утакмице немају и уопште их не траже.

„Биле су прескупе, тражили су нам 600 евра, превише", наводи Маканели.

Зато је план једноставан - дружење и уживање у фан зони, уз обилазак града.

На помен да Србија игра против Енглеске, њиховог великог ривала и једног од фаворита за освајање турнира, став им се помало променио.

Као из топа, углас и уз широке осмехе, одговарају да ће навијати за „орлове".

„Какав ће резултат бити на крају", питам их.

„Биће 2:0 за Србију", каже Џејмсова супруга, док је он мало скромнији - 2:1.

Погледајте видео: Боба вас води у обилазак Аугзбурга

У позадини, са разгласа, станицом одјекује женски глас који најављује када стиже следећи воз и у њега улазимо заједно.

Педесетак минута касније узимам кофер и стајем код врата, а они настављају даље.

Маканели ми пред излазак из воза добацује уз осмех: „Видимо се у финалу, махаћу ти на стадиону, маши и ти мени".

Уследила је дуга потрага по лавиринту минхенског метроа за локацијом где се преузима новинарска акредитација, па одлазак на hauptbahnhof - главну железничку станицу.

Потом воз до Аугзбурга и шетња до хотела, на нову туру неформалних фудбалских разговора.

„Ту си због репрезентације Србије", каже ми рецепционер хотела, на шта климам главом, а он одмах: „Да ли би могао да ми средиш да се сликам са Тадићем?"

Зове се Рајнер, има 28 година, воли како игра некадашњи фудбалер Ајакса, а актуелни Фенербахчеа, али и то што је скроман.

Није, како каже, као неки што... Па недостатак енглеске речи за „надмен" мења подизањем носа и лица ка небу.

„Тренираће ту на локалном стадиону... Поносни смо сви што је репрезентација Србије код нас у граду."

После кратког уношења података у систем, наставља са питањима.

„Калинић такође игра за Србију?".

Не баш, мислим се.

„Можда мислиш на Николу Калинића, репрезентативца Хрватске?"

„Јао извини", одговара.

„Знам да се неки људи из Хрватске љуте кад им неко каже да су Срби, а и Срби кад им неко каже да су Хрвати."

„Ма не брини, слично је то, готово исто", кажем му.

Куцање по тастатури се наставља, али изгледа не у хотелском систему, већ на Гуглу.

„А, да, имате и Костића, њега исто волим, играо је у Франкфурту", наводи.

„Митровић, Влаховић, Милинковић Савић, Гудељ… Добар тим, добар", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Стојковић: 'Имам 11 за Енглеску'

Селектор Драган Стојковић Пикси је у последњем обраћању медијима пред пут у Немачку изјавио да зна са којих ће 11 у недељу изаћи на мегдан Енглезима.

Еуфорије, како каже, нема као 2022. пред Мундијал у Катару што сматра да је боље за екипу, јер „могу у миру да раде и не размишљају превише".

Ипак, у исто време је свестан да су „очекивања велика".

„Навијачка страст, патриотизам, то је нешто што не можете да искорените из људи", наводи Стојковић.

„Знам да они очекују пуно и обећавам им да ће Србија до последњег атома снаге урадити све да постигне добар успех, резултат и да нацију учини поносном."

Србија се у Катар пласирала у великом стилу, победом против Португала у гостима и то голом Митровића у 90. минуту.

Међутим, „орлови" су потом завршили као последњи у групи са Бразилом, Швајцарском и Камеруном, освојивши само бод.

Стојковић је тада за слабе игре кривио повреда неколико кључних играча пред турнир, који због тога нису били 100 одсто спремни.

Ситуација је, како каже, сада знатно другачија.

„Нико се не жали на било какве тегобе, умор, повреде… Ми данас немамо амбуланту. Тачније, имамо је, али је празна, а уочи Катара је била пуна."

Један од разлога умањене еуфорије пред Еуро су и слабе игре „орлова" у квалификационој групи са Мађарском, Црном Гором, Бугарском и Литванијом.

Прво Европско првенство после 24 године обезбеђено је уз много мука, али Стојковић најављује бољу игру.

„Не идемо у Немачку да бисмо се сликали и били учесници", истиче селектор.

„Не, бити учесник је много лепо, али кад си већ тамо, хајде да пробамо и покушамо да направимо неки искорак."

Дозу наде навијачи Србије добили су поразом Енглеске од Исланда у припремном мечу за Еуро, а Стојковић каже да то само показује да „против свих може да се игра".

Међутим, и Србија је поражена у пријатељском мечу од Аустрије (2:1), да би потом савладала Шведску (3:0).

„Резултат није био толико битан, задовољан сам проверама", навео је пред пут капитен Тадић.

Похвалио је атмосферу у тиму и истакао да ће он и његови саиграчи све учинити како би остварили циљ, а то је пласман у наредну рунду.

„Прошли пут је била већа еуфорија, са ким год да сам причао било је 'полуфинале минимум', сада је добро што није тако", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]