Српски језик: Где се и како користе родно осетљиве речи

Деканка, деканеса, деканица или декан.

Свим овим речима, говорници српског описују жену која руководи факултетом, а слично је и са осталим занимањима.

„Углавном не размишљам толико како говорим, па зато нисам доследна у коришћењу родно осетљивог језика.

„Ретко кажем суткиња, скоро увек психолошкиња и фотографкиња, међутим, и даље не знам како гласи женски род речи тренер", каже 19-годишња Ирена Јочић за ББЦ на српском.

У оквиру Закона о родној равноправности, који је усвојен 2021. године, родно осетљив језик требало би да се користи у медијима, школама, науци, уџбеницима.

Објављен је и Приручник за употребу родно осетљивог језика у ком се налазе примери и упутства за употребу фемининтива, именица женског рода којима се означава професионални или други друштвени статус жена.

Три године од објављивања закона, требало би да почне и његова обавезна примена.

Али, не иде све тако једноставно.

У јануару 2024. године, Матица српска и Српска православна црква организовале су научни скуп Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности, на ком је донет закључак да је родно осетљив језик у супротности са стандардним језиком, али и неуставан.

„Овакве промене не би превише утицале на језик, јер се систем врло споро мења, без обзира на друштвене околности.

„Изменио би се лексички слој језика, што значи да би се само повећала фреквенција употребе фемининатива и вероватно дошло до креирања нових", каже Марина Николић, виша научна сарадница Института за српски језик САНУ за ББЦ на српском.

Како је у школским клупама?

Тинејџери, којима професорка српског језика Наташа Јаковљевић предаје у Другој гимназији у Крагујевцу, „не брину много о томе како се изражавају".

„Као и већина младих људи причају жаргоном, скраћеницама, служе се енглеским језиком.

„Ђаци ме понекад питају о родно осетљивом језику јер о томе слушају у медијима, међутим у свакодневном говору га ретко користе", каже Јаковљевић за ББЦ на српском.

Додаје да она предаје онако „како су одавно прописали стручњаци ", a тако чини и већина њених колега.

„Пратим ток науке, лингвисти су јасно изнели став о томе да су неки фемининативи присилно мењање језика.

„Тако да ми није претерано битно да ли ће ме неко назвати професором или професорком", објашњава Јаковљевић.

Каже и да се на њеним часовима „све заснива на слободи и разумевању".

„Никада не бих исправљала ученике који користе родно осетљив језик", додаје.

У једној од тачака Закона о родној равноправности наводи се да би родно осетљив језик требало да се користи у школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, али и дипломама.

Зашто је родно осетљив језик проблематичан?

Поводом доношења овог закона огласиле су се Матица српска и Одбор Одељења за књижевност и језик, истичући његову искључивост и „присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику".

Многе језичке форме још нису заживеле и потребно је време које ће показати хоће ли се оне усталити, објашњава се у саопштењу.

Посебан проблем виде у примени родно осетљивог језика у уџбеницима, који би „оптеретио читаоци и отежао рецепцију текста".

„Применом овако ригидних решења текстови уџбеника морали би да се преструктурирају на следећи начин:

„Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке)", пише у саопштењу.

Како се граде фемининативи?

Именице женског рода настају додавањем суфикса, oдносно наставка на називе за занимања, титуле и звања мушког рода, објашњава Марина Николић.

„Најпродуктивнији суфикси за грађење фемининатива у српском језику су -ица и -ка, а затим следе -киња и -иња.

„То видимо у речима: певачица, ученица, докторка, инжењерка, јунакиња, кнегиња, кандидаткиња, лаборанткиња, а ређи су или већ застарели суфикси попут -ља (праља) -ара (врачара) и други", додаје она.

Речи попут психолошкиња и гинеколошкиња не граде се на уобичајен начин.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

„Оне настају додавањем наставка на придев, правилније би можда било рећи психологиња или психологица.

„Ипак, ове форме су толико заживеле и толико су распрострањене, да би их било погрешно изгонити, па сам мишљења да се приближавају норми", каже Николић.

Шта је исправно, а шта не?

Постоје облици речи који нису исправно саграђени, oбјашњава Николић.

„Такав је, на пример фемининатив деканеса.

„Деканица и деканка сасвим се уклапају у домаће творбене моделе и у том смислу су неспорни, као у речима професорица-професорка, докторица-докторка."

Оба облика су исправна, јер су у питању „нормативни дублети".

„Они су настали додавањем домаћих суфикса -ица и -ка на основу страног порекла.

„С друге стране, форма деканеса настала је додавањем италијанског суфикса -еса (essa) истој основи и, на први поглед, рекли бисмо да је реч деканеса преузета из италијанског језика", додаје Марина Николић.

У италијанском језику, користи се реч la decana.

„Тако видимо да преузет је само наставак који не постоји у нашем језику", па нема потребе за увођењем, сматра она.

Кроз историју су фемининативи настајали постепено.

Прво смо имали реч учитељ, а потом учитељица, када су овим занимањем и жене почеле да се баве, објашњава Настасја Деретић, докторанткиња српског језика на Филозофском факултету у Новом Саду.

Додаје и да је добро то што не постоје тачно прописана правила у језику када је ова тема у питању.

„На тај начин људи прате сопствени осећај, па речи настају природно.

„Са лингвистичке стране би било неодговорно одбацити један од дублета, јер ће време показати који од њих ће се усталити у језику", закључује Деретић.

Небинарност и језик: он, она или они?

Када је на такмичењу за песму Евровизије победа припала Нему, небинарној особи из Швајцарске, у медијима су коришћени мушки и женски род, али и множина.

Људи који се не осећају ни као мушкарци ни као жене, називају се небинарним.

У енглеском језику, за њих се користи заменицу they која не говори ког је рода особа, док је у српском ситуација компликованија.

Због тога је ЛГБТ организација Да се зна на Инстаграм профилу дала смернице за медије, пошто тренутно нема званичног решења.

„Најбоље је наизменично користити мушки и женски род, јер множина додатно компликује слагање речи у реченици", каже Матеја Стефановић из ове организације.

Додаје и да средњи род може бити увредљив, јер се користи за животиње и неживе предмете, као и у увредама упућеним небинарним и трансродним људима,

Решења која се нуде у енглеском нису oдговарајућа за српски, јер није могуће изразити значење пола граматичким средствима, рекао је Владан Јовановић, научни саветник у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ) у ранијем разговору за ББЦ на српском.

Ни у региону нема званичног решења када је у питању родно неутралан језик.

У раду хрватских стручњака Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatian предлаже се увођење нових заменица - onie, onu или onx, а словеначком језику, једно од решeња које се наводи у научним радовима је изостављање родних наставака и употреба доње црте.

Колико је превођење компликованије?

Јелена Мандић преводи поезију и прозу са енглеског и персијског језика.

Када је приређивала и преводила збирку Савремених иранских песникиња, наишла је на потешкоће јер се у персијском користи једна лична заменица за означавање сва три рода.

„Осим тога, не постоје речи којима би се описале неке врсте односа, па се тако за дечка или девојку који су у вези користи реч دوست /дуст/ , са значењем пријатељ или пријатељица, што додатно може да унесе забуну приликом превођења", каже Мандић за ББЦ на српском.

Додаје и да је, приликом превођења, користила бројне смернице, од радова српских и страних лингивста, па до извора са интернета.

„Консултовала сам текстове лингвиста који су се бавили проучавањем односа рода и језика, али и преводилачком праксом са енглеског на српски", додаје она.

Да ли закон мења уметност?

Када пише романе и приче, списатељица Ана Марија Грбић каже да „не обраћа пажњу да ли користи родно осетљив језик", док је у уређивању књига доследна у његовом коришћењу.

„Не мислим да овакав избор речи може утицати на уметнички стил, можда би понекада променио ритам песме или слично, али то је све занемарљиво", каже она за ББЦ на српском,

Додаје и да верује ће се на овај начин изменити језик књижевности.

„Језик је жив стално се мења и еволуира и јасно је да је то смер у ком се креће", додаје Грбић.

У прози Тање Ступар Трифуновић, фемининативи се пажљиво користе, осим у случајевима када нису у складу са изражавањем књижевних јунака.

Сматра да овакав језик већ дуго постоји, „само се сада чини да се више полемише о самом појму".

Када погледамо нашу народну књижевност, и она препознаје родно сензитиван језик, само није тако именован, тако да је помало апсурдно причати о промени тока књижевности, објашњава она.

„Родна сензитивност језика утиче на друге ствари, попут препознавања и веће видљивости жена у тексту, а нема никаквог утицаја на стил, у смислу његовог побољшања или кварења", додаје списатељица.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]