ЛГБТ и Србија: Небинарни људи у српском језику - он, она или они

Од када је био дете, Валериан је осећао да је другачији.

„Никад се нисам осећао апсолутно ни као дечак, ни као девојчица.

„Такође, никад ми није било јасно зашто мама обавља неке кућне послове, нити зашто као дечак не могу да се шминкам или играм луткама", објашњава Валериан.

Пре годину и по дана, изјаснио се као небинарна особа.

Небинарни људи се не идентификују ни као мушкарци ни као жене, већ се налазе у спектру између, каже Матија Стефановић из организације Да се зна, која пружа подршку ЛГБТ заједници, за ББЦ на српском.

Баш зато се све чешће поставља питање у ком роду говорити о њима: мушком, женском, средњем или у множини.

На недавно завршеном Светском првенству у фудбалу за жене, једна од фудбалерки је о себи говорила као они, што је изазвало муке за превођење на српски језик - прочитајте у овом тексту.

Нема званичног решења

Када говори о себи, Валериан користи мушки род, али му не смета ни када му се неко обрати другачије.

Он студира медицину, држи часове енглеског, воли шминку, плес и поезију.

Често и сам креира и шије одећу коју носи, прича брзо и динамично.

„Транс или небинарне особе које познајем неће замерити уколико случајно употребимо погрешну заменицу.

„Најбоље је питати особу како жели да буде ословљена", објашњава.

У Србији не постоји званично одговарајуће решење када је ословљавање небинарних људи у питању.

У енглеском језику небинарне особе користе заменицу they која не говори ког је рода особа.

У српском говорном подручју ситуација је компликованија, јер проблем није само у заменицама, већ у сваком наставку за род, каже Матеја Стефановић, иначе студент србистике.

Решења која се нуде у енглеском нису релевантна за српски, јер није могуће изразити значење пола граматичким средствима, каже Владан Јовановић, научни саветник у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ), за ББЦ.

Oн, она или они

Небинарне особе у Србији у свакодневном говору користе различите заменице.

„Једна од линија мањег отпора којом небинарне особе често иду јесте коришћење или мушког или женског рода", oбјашњава Лаура Пејак, небинарна особа из Новог Сада.

Она каже да је један од начина сналажења и подједнако коришћење заменица за мушки и женски род.

„Није редак случај да небинарне особе по узору на облик развијен у енглеском језику покушају да директно преведу енглеску заменицу they и кажу за себе да је њихова родна заменица они", објашњава.

Лаура се бави превођењем заборављених текстова, књига, филмова и другог архивског материјала.

Помаже ЛГБТ+ заједници и каже да небинарне особе које познаје користе различите начине ословљавања.

„Тренутно махом користим женски род, иако сам доста експериментисала", каже Пејак за ББЦ на српском.

Женски род је за њу, додаје, линија мањег отпора.

Ипак, људи је некад погрешно ословљавају.

„Врло често ме ословљавају у мушком роду. Онда се трудим да што краће и једноставније објасним да користим женски род."

Проналажење одговарајућег решења је задатак за лингвисте и ЛГБТ заједницу, сматрају у Канцеларији Поверенице за заштиту равноправности.

„Тешко је рећи да језик сам по себи може бити дискриминаторан, али употреба језика може бити таква да ствара или подстиче дискриминацију."

'Језик увек нађе начин'

Студент Филолошког факултета Матија Стефановић упозорава да је српски језик прилагођен само мушкарцима.

„Уколико небинарне особе осећају потребу да се језик њима прилагоди, треба то учинити, јер је језик тај који се прилагођава друштву," каже.

Не деле сви тај став.

Промене које се дешавају у језику не ремете структуру уколико су спонтане и у складу с његовим природним развојем, сматра Владан Јовановић из САНУ.

„Било која врста присилног језичког инжењеринга, потакнута политичким или идеолошким мотивимa, представља насиље над језиком и због тога је неприхватљива", тврди он.

Језик и његови говорници увек нађу начин да нешто именују или да се изразе, оцењује Марина Николић, виша научна сарадница у Институту за српски језик САНУ.

Тренутно не постоји договор ни у оквиру саме заједнице небинарних особа, што је први корак који може довести до званичног решења, каже Лаура Пејак.

Међутим, Валериан мисли да би трагање за званичним решењем довело до нових подела.

,,Не мислим да би заменице измениле статус небинарних особа у друштву", каже он.

Како живе небинарни људи у Србији?

Шминка јарких боја обогаћена шљокицама и перлицама и различите одевне комбинације представљају садржај Валериановог ТикТок профила.

Каже да, као што нема само једно интересовање или хоби, тако не може сопствени идентитет да сведе на један род.

Сматра да му се живот променио пошто се јавно изјаснио као небинаран.

„Те промене нисам приметио на послу или на факултету, већ у пријатељствима и изласцима."

Често му се догађају непријатне ситуације на улици, углавном „вербална добацивања".

„Од када сам одлучио да не желим да живим по наметнутим стандардима, од тада су непријатне ситуације део моје свакодневице", верује он.

Када се после Параде поноса, на којој се лепо провео и упознао велики број људи, вратио у родно место, доживео је и физичку непријатност.

Парада поноса је протестна шетња на којој припадници ЛГБТ+ заједнице боре за своја права.

„Неко ме је гађао флашом", каже Валериан.

И пре одлуке да јавно проговори, знао је да никад до краја неће бити прихваћен у средини у којој живи.

„Борба против небинарности или ЛГБТ заједнице, заправо је борба против идеје да живот може да буде другачији."

Најтеже му је било када је дете на улици за њега упитало мајку да ли је дечак или девојчица, на шта је она одговорила да је то дечак, али да није „у реду са главом".

Родна флуидност у прошлости :

Словеначки и хрватски немају званично решење

Ни у региону нема званичног решења када је у питању родно неутралан језик.

У раду хрватских стручњака Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatianнаводи се да се заменица they не може превести са они.

Ова заменица није адекватна јер се користи за мушки род множине, те се предлаже увођење нових - onie, onu или onx.

У словеначком језику, једно од решeња које се наводи у научним радовима је изостављање родних наставака и употреба доње црте.

Предлаже се и нaизменична употреба мушких и женских заменица и родних наставака.

Шведска је решење за родно неутралне заменице пронашла још 2015. године.

Тада је уведена нова заменица hen коју користе небинарне особе и представља алтернативу заменицама hon (она) и han (оно).

Питање је да ли би то могло да буде решење за српски.

Увођење нове заменице која не постоји у српском језику није могуће, сматра Марина Николић са Института за српски језик САНУ.

Заменице су затворени систем који није подложан променама и на њега не утичу друштвене околности, објашњава она.

Од постојећих, могла би се издвојити заменица за средњи род, оно, која се може чинити родно неутралном.

Ипак, ова заменица може да има негативну конотацију и омаловажи означену особу, сводећи је на нешто што није људско.

Буквалним преводом енглеске заменице they отвара се нови низ компликација, сматра Николић.

„Заменицa у множини трећег лица (они), у српском језику се, за разлику од енглеског, разликује по роду - они, оне, она."

„Мушки род је неутралан и на то указују примери: Студенти и студенткиње подстичу се да на испит изађу у предроку."

Употребом заменице они отворили би се проблеми слагања у реченици, а на томе се инсистира у родно осетљивом језику.

„Ако би небинарна особа била означена заменицом они, поставља се питање тачности следећих реченица: Видела сам Милицу. Они су ишли са мном на рођендан."

'Небинарност је врста слободе'

Причати о небинарности још представља сизифовски посао, сматра Лаура Пејак.

У друштву које је традиционално уређено, од рођења се говори каква понашања јесу типична за девојчице, а каква за дечаке.

„Чак и ако имамо у потпуности отворене родитеље који нас подржавају и афирмишу свако наше атипично понашање, друга деца у школи, која те норме јесу преузела, казниће нас за атипична понашања", каже она.

Живот у традиционалном друштву ни за Валериана није био лак.

Током одрастања, опонашао је особине које таква друштва приписују мушкарцима.

„Од физичког изгледа и гестикулације, па све до начина комуникације са другим људима и понашања у партнерским везама, непрестано сам се трудио да будем нешто што нисам.

„Много енергије и труда сам уложио у ту маску коју сам направио да не бих нанео бол родитељима и пријатељима", каже Валериан.

Кад год би видео људе који не живе у калупу, Валериан је осећао фрустрацију и немир.

„Непрестано сам се питао како они нису осудили себе на живот на који сам ја осуђен.

„Ослобођење је дошло заједно са радом на менталном здрављу."

Валериан уз осмех објашњава да је за њега род начин изражавања унутрашњег стања.

„Небинарност је врста слободе", закључује он.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]