Жене, здравље и физички изглед: „Шта се десило кад сам замрзнула моје сало“

Замрзавање сала популарни је козметички захват са, процењује се, више од осам милиона третмана изведених на клиникама и у лечилиштима широм света.

Али оно се недавно појавило у вестима из крајње погрешних разлога.

Канадски модел Линда Еванђелиста, најпознатија по томе што је била једна од првих супермодела из деведесетих, поднела је тужбу од 50 милиона долара тврдећи да ју је овај третман „брутално унаказио".

Она каже да је добила парадоксалну хиперплазију масног ткива (ПАХ) - ретку нуспојаву која је урадила „супротно од онога што је обећано", повећавши број њених масних ћелија, што је ризик, тврди, на који јој није указано пре самог захвата.

Компанија за коју Линда каже да је користила још није одговорила на ББЦ-јев захтев за коментар.

Она сада на свом сајту тврди да „резултати могу да варирају код пацијената" и да „могу да се јаве ретке нуспојаве", за шта Еванђелистини адвокати кажу да је додато пошто је она већ подвргнута захвату.

Који су, дакле, ризици и шта овај третман подразумева?

Троје људи је поделило сопствена искуства.

„Осећала сам се као да ме је усисао усисивач"

Козметичке процедуре нису ништа ново за 39-годишњу Аилсу Берн-Мардок из Велике Британије.

Она је имала проблема са сликом о властитом телу од раних тинејџерских дана, у 21. години подвргнула се липосукцији и уградила вештачке груди, али је у оно време одлучила да те захвате затаји од пријатеља и породице.

„Радила сам липосукције у великој мери, али сам имала и поремећај у исхрани и поремећај телесне дисморфије."

„Није смело да се дозволи да ми раде липосукцију, била сам прилично ситна у то време", каже она за ББЦ.

Пресељење на Карибе које се ближило активирало је њене старе страхове о властитом телу.

Зато се прошле године одлучила за третман замрзавања сала, отишавши на укупно три сесије у периоду од три месеца, које је радила на леђима, стомаку, надлактицама и унутрашњој страни бутина.

Упркос томе што је опсежно истражила третман, одлучила се за најјефтинији опцију.

„Имала сам да бирам између места које је практично собичак испод фризерског салона - једночлана операција - или да одем на прилично луксузну естетску клинику у робној кући."

„Кад се све сабере и одузме, цена је била та која је преломила, па сам се одлучила за много јефтиније место."

Аилса је потрошила укупно 875 долара на третман.

Цена третмана замрзавања сала у Великој Британији може да варира од 545 долара за читав низ третмана до 1090 долара за само један третман, у зависности од броја сесија и области које се третирају.

Аилса каже да није имала консултације пре третмана и да се први пут срела са особом која је радила захват на дан прве заказане сесије.

Сесије су обично трајале око 45 минута за сваку област тела, када би штипаљке за сукцију биле прикачене за њено тело.

„Осећала сам се као да ме усисава усисивач."

„Сећам се да ми је стомак изгледао као коцка замрзнутог путера - био је хладан на додир и тврд као камен."

„Остале су ми прилично тамне, четвртасте модрице. Мислим да су најгоре модрице које сам имала биле на леђима, биле су тамно љубичасте неколико дана, али саме модрице нису болеле."

Аилса каже да је третман прошао очекивано, али није приметила неку велику разлику после њега.

„Стварно нисам запазила никакве резултате", каже она, „и на крају мислим да сам џабе бацила тих 875 долара".

Аилса подозрева да је одсуство резултата последица њеног одлучивања за јефтинији третман.

„Питам се да сам отишла на скупљи третман на клинику у робној кући да ли би резултати били другачији", каже она.

И како се поводом свега Аилса осећа сада?

„Помало ме је срамота што вреднујем себе по томе да ли имам сало на леђима кад ми се затегне брусхалтер, и то делује врло приземно, што уопште придајем толику важност изгледу."

„Ја сам интелигентна особа, свесна сам да тело не представља проблем, а вештачко третирање сала није прави начин да се то уради ако желите да водите рачуна о мом општем здрављу."

Шта је замрзавање сала?

То је неинвазивни захват уз помоћ технике која се назива криолиполиза.

Тврди се да она уништава упорне ћелије масти охладивши их на веома ниским температурама.

Многе клинике широм света нуде овај захват за који се тврди да смањује наглашене наслаге сала, обично испод браде, на бутинама, абдомену, леђима и надлактицама.

Није прикладна за гојазне особе и оне који желе да смршају.

Уобичајене привремене нуспојаве су модрице, пекцање, утрнулост и свраб.

Ретка нуспојава за коју супермодел Линда Еванђелиста каже да ју је имала укључује парадоксалну хиперплазију масног ткива (ПАХ), када се ћелије масти увећају уместо да се смање.

Није познато шта је узрочник ПАХ-а, али тврди се да је она чешћа појава код мушкараца.

„Ови третмани функционишу"

Лондонска фотографкиња Џоен Мухамед подвргнула се захвату замрзавања сала пре четири године пошто је смршала 15,9 килограма током интензивног преласка на здрав живот.

„Приметила сам да имам стомачић, а то је било успавано сало које неће нестати колико год вежби за стомачне мишиће радила", рекла је она за ББЦ.

„Моја одлука имала је више везе са мојом сликом о самој себи и како сам се осећала у властитој кожи", додаје она.

Џоен инсистира да је њена одлука да се подвргне захвату проистекла из љубави према самој себи, а не из жеље да има савршено тело.

„Кад устанем ујутро и погледам се у огледало, могу да подигнем палац и намигнем самој себи."

Након што је мало истраживала материју, отишла је на три сесије замрзавања сала, које су коштале укупно око 613 долара по специјалном попусту на једној лондонској клиници.

Захват је извео практикант који је био надгледан током свих сесија.

„Приликом сваког корака били су веома опрезни и водили су рачуна да сам разговарала са доктором пре него што сам се подвргнула процедури."

„Били су изузетно темељни и упозорили су ме на све могуће нуспојаве", каже она, „а рекли су ми да због машине коју користе, ако било шта случајно пође по злу, ако на пример добијем ПАХ, они ће платити липосукцију."

„Ја сам мајка и осећам да је тај заостали стомачић нестао. Успели су да одстране ћелије масти из те области и заиста је изгледало дивно, а онда су се десила закључавања."

Џоен, која је у педесетим, вратила се на исту клинику на додатне неинвазивне захвате у истој области тела, али каже да естетски третмани не би требало да се доживљавају као „пречице" за решавање проблема.

„Ови третмани функционишу", каже она, „али морате да радите праве ствари као што су вежбе, да пијете много воде и да водите здрав живот."

„Свако би требало да може да ради са својим телом шта хоће"

Инжењерка рударства Рејнер Џуати, из Акре, у Гани, осећала је притисак да промени властити изглед.

Размишљала је о овом третману, али сада сматра да то можда није најбоља опција за њу, након што је чула за ПАХ у медијским написима о тужби супермодела Линде Еванђелисте.

Док је одрастала, Рејнерина тежина је флуктуирала, дешавало јој се да је задиркују у школи да је сувише мршава, али у неким периодима и да је сувише дебела.

За Рејнер, култура и друштвене мреже главни су разлози због којих жели да промени своје тело.

Након годину дана дијета и вежби, додуше недоследних, почела је да размишља о „линији мањег отпора".

„Мислим да кад потичете из афричког окружења, имате чланове породице који вам се отворено подсмевају или вам се смеју зато што сте дебели", каже ова 29-годишњакиња.

„У Гани чак имате реч у сленгу 'оболо', на Твију, којом се подсмевате неком ко је гојазан или дебео", објашњава она.

„Веома сам телесно позитивна, али сам и за могућност избора, што значи да верујем да свако треба да може да ради са својим телом шта хоће."

Желела је да смрша без дугог чекања на физичке промене.

„Али, на крају, ствари које људи говоре почињу да вас дотичу и ви кренете да тражите брза решења."

Овај захват још увек није уобичајена пракса у Гани, али Рејнер каже да је дошло до мале промене и он сад почиње да се нормализује.

„Мање је табу тема сада, зато што у прошлости нико није желео да се упушта у то или да прича о том захвату, али неко кога познајете би отпутовао у иностранство и само се вратио изгледајући другачије."

Рејнер сматра да упркос актуелној свести о ризицима и компликацијама од замрзавања сала, што је њу конкретно одбило, то неће одвратити већину људи.

Шта кажу стручњаци?

Пластични хирург и потпредседник Британског удружења естетских пластичних хирурга Марк Пасифико упозорава да људи не би требало да се подвргавају захватима који звуче сувише добро да би били истинити и третманима које нуди људи необучени из медицине.

„Важно је да будете сигурни да је свако ко нуди захвате отворен као са својим пацијентом, а не као са својим клијентом, зато што је ово медицински захват", каже он.

Пасифико каже да људи који размишљају о замрзавању сала морају да буду свесни да оно „није лишено бола и да није увек предвидљиво".

Британско удружење естетских пластичних хирурга каже да је код његових хирурга дошао 21 пацијент са жалбом на компликације после замрзавања сала, према једној недавној анкети.

„Парадоксална хиперплазија масног ткива није честа, али је обично веома озбиљна", каже Пасифико.

„Да би се излечила ПАХ, ти пацијенти су морали да прођу кроз свашта, од липосукције до прилично крупних затезања стомака, а уз ПАХ наши хирурзи су лечили пацијенте и од некрозе мртве коже као резултата замрзавања сала."

Ова организација такође позива на бољу регулативу маркетинга и промоције третмана.

„Брине нас маркетинг нехируршких захвата у којем се тврди да не постоји период опоравка, па се доживљава као много лакши од хируршких захвата, а опет да постижу сличне или боље резултате, према неким тврдњама", каже Мери О'Брајен, председница Британског удружења естетских пластичних хирурга.

„Кад говоримо о нехируршким третманима, то не значи да је оно лишено сваког ризика и мислим да често влада погрешно схватање."

Погледајте видео о младима и пластичној хирургији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]