Олимпијске игре и жене: Да ли постоји „жена у мушком спорту" у Србији

Само седам година имала је Милица Мандић, чије злато у теквондоу на Олимпијским играма у Токију славе навијачи ових дана, када је почела да се бави спортом.

Прво је тренирала пливање, аикидо, па кошарку, да би у петом разреду открила теквондо.

Било је ту модрица, али оно што ју је још више иритирало, рекла је за магазин Аска, јесте што су јој „сви говорили да ће бити мушкобањаста".

„Нервира ме та подела на мушке и женске спортове", рекла је Милица 2016.

Пет година после овог интервјуа, поред Милице у Токију Србију представља више жена него мушкараца, а ово су уједно и Игре на којима учествује највише жена у историји такмичења.

Четири деценије пре него што је Милица освојила срца навијача у Србији, злато је освојила рукометашица Светлана Китић у Лос Анђелесу.

„Ако се данас помиње та подела на мушке и женске спортове, можете ли да замислите како је било 1984.

„Говорили су ми тада да жена не треба да буде толико јака. Шта можете да кажете, насмејете се и покушате да објасните, а ја мислим да сам успела", каже Китић за ББЦ на српском.

Китић је 2010. проглашена за најбољу рукометашицу свих времена.

„Ви знате да сте најбоља у историји свог спорта, а ваш колега који није ни у првих пет зарађује десет пута више од вас, то је заиста неправда", каже она.

„И то се није променило".

Ипак, мото Игара у Токију је равноправност.

„Жене су спортска реалност", каже за ББЦ Марија Срдић, активисткиња Женске платформе за развој Србије.

Што пре се то прихвати и у медијима и у друштву, то ће бити боље за све учеснике у спорту, наводи она.

„Питања о томе - како је бити жена која боксује или се бори на татамију - остају део стереотипних и превазиђених представа. Надам се, не задуго", додаје.

Женске или мушке медаље - да ли је битно

Махом због женске кошаркашке и одбојкашке репрезентације, спортисткиња из Србије у Токију има више него спортиста.

Ранијих година није било тако, мушкараца је било више, али је број медаља био једнак.

Тако је 2012. у Лондону на Играма учествовало 80 спортиста из Србије и 36 спортисткиња, али су представници оба пола освојили по две медаље.

У Рио де Жанеиру 2016. било је осам спортиста више, а број освојених медаља опет је био једнак.

Светлана Китић каже да није знала да ове године има више жена на Играма.

„Могу само рећи да ме то радује, то је знак да се нешто мења", каже.

Додаје да није битно да ли су освојене медаље у мушкој или женској конкуренцији, али наводи да то ипак може да значи „нашим девојчицама и девојкама да се окрену овом начину живота".

На Олимпијским играма у Токију има 11.090 такмичара, а 48 одсто су жене.

„Био је то призор о коме су боркиње за равноправност жена у спорту сањале од обнове олимпијских игара 1896. године", каже Срдић.

Подсећа да на тим Играма женама није било дозвољено учешће.

На играма у Рију 2016. жене су се такмичиле у 136 дисциплина, а данас у 156.

Спортисткиње Србије, сматра Срдић „показују понекад фасцинантну способност да се носе са изазовима лошијег третмана који ни изблиза није једнак оном који прати њихове мушке колеге".

„Јасно је да глобална клима која подстиче жене да се баве спортом и физичком активношћу, а потом закораче и у зону такмичарског и професионалног спорта међу женама у Србији наилази на позитиван одјек", каже она.

Поједини грански савези направили су значајне искораке објашњава Срдић.

„Данас, у одбојци, кошарци, атлетици, једнак третман даје једнаке резултате - врхунске".

Срдић наводи и да су први пут у историји, на церемонији отварања Игара националне заставе носили заједно један спортиста и једна спортисткиња.

Заставу Србије пронели су ватерполиста Филип Филиповић и кошаркашица Соња Васић.

Холивудски сан Светлане Китић

Китић описује злато из Лос Анђелеса са Олимпијаде као „холивудски сан".

„Као да сам била у Дизниленду или успела у Холивуду, то сам сањала и досањала.

„Е сад, оно што дефинитивно нисам досањала јесте да имам уговоре плаћене као моје колеге", каже Китић.

Иако каже да можда звучи офуцано, тврди и да сви велики такмичари играју и баве се спортом више због љубави него новца.

Оно што јој се не допада је када се, као у првој недељи Игара у Токију, српским боксеркама поставља питање „како је бити жена у мушком спорту".

„Онда се девојка нађе у ситуацији да треба новинару да објашњава да тај спорт већ годинама постоји и да то није ништа чудно, то је сулудо", каже Китић.

Скоро 20 година после Китић, Ивана Максимовић одушевила је 2012. године нацију на Играма у Лондону, освојивши сребрну медаљу у стрељаштву.

„Сребро је било моја остварење сна, јер сваки спортиста види Олимпијске Игре као највећи циљ", каже Максимовић за ББЦ на српском.

„Ја сам имала ту срећу да сам га остварила са 22 године".

Максимовић, ипак, нема утисак да су жене у стрељаштву у неравноправном положају.

„Не могу рећи да је током каријере било много питања на ту тему, зашто сам узела пушку и бавим се 'мушким' спортом.

„Ја се никада нисам осетила као жена у мушком спорту и мислим да то никада не треба да постоји", каже она.

Додаје да ју је веома обрадовала што су се дисциплине у стрељаштву у последњих неколико година изједначиле, па жене пуцају исто колико и мушкарци.

Пре стрељаштва, тренирала је фудбал, одбојку и тенис.

„Разлика сигурно постоји у другим и плаћенијим спортовима", сматра Максимовић.

Максимовић и Китић се слажу да је оно што је веома позитивно што су награде репрезентативкама и репрезентативцима које добијају од државе за освојене медаље новчано изједначене.

Ко у Токију има више такмичарки него такмичара

Подаци Међународног олимпијског комитета показују да на Играма у Токију има 49 одсто жена и 51 одсто мушкараца.

Србија има 44 жене и 43 мушкарца, док Хрватску представља 20 такмичарки и 40 такмичара.

У делегацији Словеније је 25 спортисткиња и 28 спортиста, док Косово представља шест репрезентативки и пет репрезентативаца.

Црна Гора такође има више жена него мушкараца у Токију - 18:16 је тај однос, док Северну Македонију представљају три такмичарке и петорица такмичара.

Делегацију Босне на овим играма чине три спортисткиње и четворица спортиста.

Када су у питању највеће спортске силе, Америка има 338 такмичарки и 288 такмичара, а руски тим који се такмичи само у индивидуалним дисциплинама под заставом МОК има 10 жена и 19 мушкараца.

У репрезентацији Кине такође доминирају такмичарке - има их 288 према 125 такмичара.

У делегацији Велике Британије има 205 такмичарки и 177 такмичара, док је код Немаца 240:163 у корист мушкараца.

Француска такође има више такмичара него такмичарки - 217 према 172, а домаћин Јапан има 316 спортиста и 286 спортисткиња.

Код Италије је ситуација приближно подељена - 183 такмичарке и 193 такмичара, а делегацији Шпаније однос је 190:137 у корист мушкараца.

Каријера и породица

Оно што жена спортисткиња дефинитивно себи не може да приушти, оцењује Максимовић, јесте да буде дуго у професионалном спорту, ако жели да има породицу.

„Већ имам једно дете и друго на путу", каже она.

То значи, каже, да мора да пропусти мечеве и важна такмичења.

Каже да док није добила сина „није имала представу како ће то да изгледа".

„Покушала сам да се вратим после порођаја, али та одвајања и путовања, дуги тренинзи, изискују одрицања", каже она.

За неке спортисткиње је то често и крај каријере, ако захтевају високу спрему, објашњава Максимовић.

„Ја има срећу да се бавим спортом у којем је најбитнија ментална снага и техника, али жене у атлетици или пливању имају јако малу шансу да се врате на врхунски ниво", тврди Максимовић.

Чак и када се помиње женски успех, он се често пореди са мушким:

Аналитичарка Срдић каже да на број жена у спорту неповољно утичу разни социјални фактори - „културни и религиозни обрасци, економска зависност или ниски приходи, образовни ниво, медијска невидљивост спортисткиња и недостатак женских рол-модела".

„Жене трпе дискриминацију у спорту и у погледу мањих финансијских издвајања за подршку раду женских спортских клубова и асоцијација у односу на мушке, мањих издвајања за спортску опрему, простор и услове за тренинге, као и неједнаких плата", каже она.

Да ли жене одлучују у олимпијским спортовима

Успеси врхунских спортисткиња из Србије немају жељени одраз у деловању и саставу Олимпијског комитета Србије, тврди Марија Срдић.

„Током стогодишње историје Олимпијски комитет Србије је имао 20 председника, шест генералних секретара, а дао је и шест чланова Међународног олимпијског комитета.

„Сви они били су мушкарци", каже Срдић.

У 2012, од укупно 45 управљачких позиција у ОКС пет су припадале женама, што је једанаест одсто, а 2020, од 32 функције, тек четири заузимају жене - што је свега осам одсто.

Поред тога, Спортским савезом Србије руководе председник, генерални секретар, спортски директор и има три саветника - сви су мушкарци.

„У тиму ССС две жене обављају техничко-секретарске и стручне послове у сектору финансија", додаје Срдић.

Свих пет потпредседника скупштине су мушкарци. У актуелном Управном одбору од 18 чланова, две су жене.

Срдић тврди да је то у супротности са одредбама Закона о родној равноправности „које се односе на област спорта и истовремено одраз институционалног каскања за прокламованим вредностима, али и реалним животом у спорту у коме жене праве велики продор".

„Подаци на које бацамо светло говоре о репродуковању анахроних образаца и доживљају спорта и спортских институција као упоришта мушких вредности и мушких правила игре", каже она.

Спортисткиње су дигле глас и у Токију

Гимнастичарке из Немачке решиле су да искажу незадовољство због сексуализације спорта којим се баве, па у Токију носе комбинезоне са дугим ногавицама уместо уобичајених трикоа.

Желимо да млади осете да је безбедно бавити се овим спортом, изјавила је тада Сара Вос, чланица немачког тима који још чине и Паулих Шафер-Бетз, Елизабет Сајц и Ким Буи.

„Циљ нам је да будемо узори младим гимнастичаркама", додала је она.

Елзабет Сајц сматра да се у овим униформама гимнастичарке „осећају удобно".

„Желели смо да покажемо да жене и сви остали треба да имају право да бирају опрему у којој ће се такмичити", каже Сајц.

Погледајте видео о олимпијским борилиштима у Токију

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]