Србија и Кина: Си Ђинпинг у Београду - продубљена сарадња за заједничку будућност

Други пут за осам година председник Кине Си Ђинпинг боравио је у Београду у дводневној посети, а приређен му је свечани дочек уз црвени тепих и шпалир гардиста Војске Србије.

Заједно са српским председником Александром Вучићем и првом дамом Тамаром Вучић, кинеског лидера и његову супругу Пенг Лијуан су дочекали и министри Владе Србије и други званичници, а иза Палате Србија су госте поздравили окупљени грађани машући кинеским и српским заставама.

„Ми данас пишемо историју, за само неколико година сви ћемо се сећати овог дана и знати да смо баш тада писали и будућност", поручио је Вучић, додајући да је много срећан што је Србија међу три дестинације на европској турнеји кинеског колеге.

Си Ђинпинг је прво био у Паризу, а после Београда отишао је у Будимпешту, што је прва његова званична посета Европи од 2019. и избијања пандемије корона вируса.

Вучић и Си Ђинпинг су после састанка потписали заједничку изјаву којом се односи две земље убудуће подижу на виши нивоа од досадашњих стратешких партнера, што представља „ново поглавље у челичном пријатељству Кине и Србије", како је то оценио кинески председник.

Он је подсетио да је Србија прва земља овог дела Европе која је са Кином 2016. године потписала и Свеобухватно стратешко партнерство.

Владе Србије и Кине потписале су у октобру и Споразум о слободној трговини, који ће омогућити олакшан увоз одређених српских производа у Кину и више хиљада кинеских производа на тржиште Србије.

У оквиру кинеске Иницијативе Појас и пут, којој се Србија придружила 2017. године, изграђено је неколико великих инфраструктурних пројеката, али је током претходних 10 година и дуг Србије према Кини нарастао 12 пута, до 3,7 милијарди евра 2023. године.

Шта су још рекли Вучић и Си Ђинпинг?

Двојица председника су после састанка лицем у лице, пред камерама потписали заједничку изјаву компликованог назива - о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери.

„То је највиши облик сарадње двеју земаља", рекао је поносно Вучић.

Шта то конкретно значи објаснио је кинески председник - набројао је неколико тачака: примену Споразума о слободној трговини, помоћ око организације Експо 2027 и укључивање кинеских компанија, затим увоз пољопривредних производа попут сувих шљива и боровница, стипендије за студирање и позив научницима да учествују у истраживањима у Кини, као и увођење директног лета од Београда до Шангаја, а подстиче се и отварање лета до Гунагџоа.

Претходно су чланови делегација разменили 28 потписаних споразума између Србије и Кине из различитих области.

Њихов сусрет пратиле су не само медијске екипе, већ и окупљени људи са заставицама Србије и Кине, које су красиле и читав Београд уочи посете.

Погледајте снимак дочека Сија у Београду:

„Председниче Вучићу, драги пријатељу, веома сам срећан што сам овде у вашој прелепој и пријатељској земљи", поручио је Си Ђинпинг по доласку, напомињући да га је дубоко дирнула церемонија дочека када је на аеродрому у уторак увече игран фолклор.

Подсетио је на посету од пре осам година, када је ишао и у Железару Смедерево и срео се са радницима, који су се радовали сарадњи са кинеским улагачима.

Кинеска Хестил група 2016. године приватизовала Железару Смедерево, и тако очувала производњу челика и радна места у том граду.

Могуће је да зато лидери двеју земаља користе помало неуобичајени опис пријатељства као „челичног".

„Планине се не могу срести, али ми у Кини кажемо да велике географске удаљености не могу раздвојити људе када постоје узајамне наклоности", рекао је, додајући да га је Вучић више пута позвао да дође и да се осећа као код куће.

Вучић је поручио да ће потом лично да служи председника Сија српским винима, говорећи о предностима сарадње са огромним кинеским тржиштем за српске пољопривреднике, али се говорило и о политичкој сарадњи.

„Увек и на сваком месту кажемо 'да Тајван је Кина', да то пише у Повељи Уједињених нација, тако и они подржавају територијални интегритет Србије без икакве резерве.

„Тако су увек са нама у свим тешким тренуцима", рекао је Вучић, осврћући се на то што Кина није признала Косово.

Кина доживљава Тајван под самоуправом као отцепљену покрајину која ће једног дана поново бити саставни део земље.

Тајван, међутим, себе доживљава као независну државу, са властитим уставом и демократски изабраним вођством, о чему можете више прочитати овде.

Бројни новинари од раног јутра у одвојеној соби чекали су обраћање двојице лидера.

„Добро смо прихваћени овде у Србији, људи су пријатељски настројени.

„Приметио сам знакове на путевима и пругама на кинеском, видео сам и неколико симбола Кине попут панда играчака", каже кинески новинар Шан за ББЦ на српском.

Тишину је касније заменила бука хеликоптера који су надлетали Нови Београд, због безбедносних процедура које су на највишем нивоу, а више улица је било затворено за саобраћај.

Поједини становници овог дела града нису могли да изађу из зграда, док су се снајперисти могли видети на бројним крововима око београдског хотела Хајат.

Зашто је Си Ђинпинг био у Србији?

Већ годинама Кина и Србија сарађују кроз међународну иницијативу „Појас и пут" у којој је више од 150 земаља, коју називају модерним Путем свиле.

У том периоду грађене су и реконструисане пруге Београд-Будимпешта, деоница аутопута „Милош Велики", обилазнице око Београда, путеви Нови Сад - Рума, Ваљево-Лајковац, обновљена је термоелектрана Костолац, термоелектрана Панчево и подигнут Пупинов мост у Београду, који има „посебан значај" као први инфраструктурни пројекат Кине у Европи.

Иако се највише говори о сарадњи у привреди, посета се може тумачити и политичким разлозима, о чему је ББЦ претходно писао.

Поред заједничких изазова територијалног интегритета, две земље значајно приближава војна неутралност Србије која не намерава да се придружи НАТО алијанси, као и неусклађивање спољне политике Београда са Бриселом у односу на Кину и Русију.

Три највећа извозника из Србије 2023. године биле су кинеске фирме Зиђин мајнинг, Зиђин копер и ХБИС група, које су заједно извезле робе у вредности нешто мањој од 2,5 милијарди долара, показали су подаци Министарства финансија.

Али, иако је за српску привреду значајна, ова цифра не чини ни хиљадити део укупног кинеског извоза прошле године, који је износио готово 3,4 билиона долара.

То показује да су трговина и инвестиције у Србији и на Западном Балкану за Кину „готово занемарљиви", рекао је Ричард Турчањи, програмски директор Централно-европског института за азијске студије за ББЦ на српском.

„Те инвестиције више су симболичне, него што заиста имају значај за Кину, а Си Ђинпинг не долази у Србију други пут за осам година због економије, већ због политике", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]