EXPO и Србија: Какву ће изложбу Београд организовати 2027. године

Београд ће током 2027. године, макар на кратко, бити светска престоница образовања, културе и иновација, јер ће се представници десетина земаља наћи у српској престоници због Експо (Expo) изложбе.

Србија ће организовати Специјализовану изложбу (Specialised EXPO) пошто је на Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе (БИЕ) у Паризу Београд победио у конкуренцији шпанске Малаге, америчке Минесоте, тајландског Пукета и аргентинског Барилочеа, објављено је на сајту бироа.

Најпознатија манифестација ове међународне организације је Светска изложба (World Expo), која је претходни пут 2021. године организована у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима, а постоје и Хортикултурне изложбе, посвећене одрживом развоју, као и уметничке изложбе Тријенале са сталним местом одржавања у италијанском Милану.

Домаћинство Специјализоване изложбе Србији би могло да донесе „бројне користи", сматра Патрис Балестер, стручњак са Универзитета у Тулузу, који више од 15 година изучава Експо манифестације.

„Доприноси туризму, бренду и приказу земље, на пољу урбанизма углавном земље тим поводом изграде потпуно нове делове градова, паркове и нове сајамске капацитете", описује он за ББЦ на српском.

Француски професор истиче и да би Србија од организације овог догађаја могла да има и политичке користи.

„На дипломатском нивоу, то показује да је земља способна да дочека стране делегације и да је отворена према свету, а то је често било важно за неке земље, попут Шпаније, која је у Севиљи организовала изложбу после краја диктатуре (Франциска Франка)", прича Балестер.

Специјализована изложба под називом „Играјмо за човечанство: Спорт и музика за све" биће отворена током 2027. године, а окончана 2028. године, наводи се на званичном сајту изложбе.

Како је настао EXPO и коју је улогу имао кроз историју?

Традиција дуга више од 170 година покренута је у британској престоници Лондону 1851. године, наводи се на сајту Међународног бироа за изложбе (БИЕ), чије је седиште у Паризу.

Принц Алберт, супруг тадашње британске краљице Викторије, предводио је организацију „Велике изложбе индустријског рада свих нација" у Кристалној палати лондонског Хајд парка, чија је главна тема био технолошки напредак света тог доба.

Од прве изложбе, ове манифестације имале су улогу „ремобилизације људи и економске снаге земаља и индикатора нове фазе глобализације за индустријалце и трговце", каже Патрис Балестер.

Балестер као пример наводи изложбу у Паризу, која је одржана четири године касније, чија је последица било потписивање Француско-британске повеље 1860. године, која је позната и под називом Повеља Кобден-Шевалије.

„То се десило после Светске изложбе у Паризу, коју је посетила и тадашња британска краљица Викторија", каже француски стручњак.

На образовном и културном нивоу, додаје он, изложба је служила као „синтеза највећих уметничких токова, а понекад и оних у настајању".

„Пример је уметнички правац арт деко, који је настао у Чикагу 1893. године", појашњава.

Балестер истиче и иноваторску димензију изложбе.

„Тако су на изложбама у Паризу и Лондону представљани изуми попут балона који лети уз помоћ топлог ваздуха, нових материјала или лифтова који су се касније користили за небодере", описује Француз.

Одлуку о темама изложби доносе и предлажу организатори.

Али, напомиње француски стручњак, „више од 20 година у центру интересовања је одрживи развој".

„Постоје три главна аспекта који се не мењају: масовно образовање, педагошки приступ образовању кроз националне павиљоне и научна открића уз планирање нових пројеката, иако је последњи аспект претходних година помало изашао из моде", додаје.

Шта ће Србија добити изложбом, а шта су јој обавезе?

Србија је у сва четири круга имала највећи број гласова, а у последњем кругу једини противкандидат је била Шпанија, описано је на сајту БИЕ.

Београд је поднео кандидатуру у јануару 2022. године, наводи се на званичном сајту изложбе.

Добијање статуса домаћина носи и одређене обавезе, попут изградње комплекса у којима ће изложбе бити одржане.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће се „градити нови град", као и да ће будући национални стадион у Сурчину бити један од важних објеката за одржавање манифестације.

„Укупан економски ефекат биће око 1,1 милијарда евра. Хотелијерство, угоститељство - буквално ће све да процвета", тврди Вучић, а преноси Радио телевизија Србије (РТС).

Које све врсте EXPO изложби постоје?

Ово су најпознатије манифестације које организује БИЕ и досад их је одржано укупно 35.

Прва је била организована у Лондону 1851. године, а друга у Паризу, француској престоници која је највише пута досад била домаћин - укупно шест.

Кроз историју било је различитих временских интервала између одржавања изложби - од једне до 22 године, али је у 21. веку циклус између две изложбе стандардизован на пет година.

Претходна је била одржана у Дубаију 2021. године (планирана за 2020. годину, али ју је пандемија корона вируса одложила), док је наредна заказана за 2025. годину у Осаки.

Трајање ових изложби ограничено је на шест месеци, али не и величина изложбеног простора доступног делегацијама земаља.

Прва оваква изложба постављена је 1936. године у шведском Стокхолму и досад их је организовано 34, последњи пут 2017. године у Астани, престоници Казахстана.

Од 2008. године познате су и под називом Међународно признате изложбе (International Recognised Exhibitions).

Дефинисани су као „глобални догађаји са циљем да се одговори на прецизно описан изазов који прети човечанству" и организују се између две Светске изложбе, описано је на сајту БИЕ.

Према Париској конвенцији из 1928. године, ове изложбе могу трајати највише три месеца и организовати се на површини до 25 хектара, а за изградњу целе локације одржавања задужен је организатор.

Наредна Хортикултурна изложба, 23. по реду, одржаће се у Дохи, престоници Катара, и почеће у октобру ове године, док ће домаћин 2027. године бити јапанска Јокохама.

Циљ изложбе је „сарадња, дељење знања и решења међу земљама, хортикултурним произвођачима и пољопривредним индустријама бављењем концептима здравог живота, зелене економије, одрживог становања, образовања и иновација", наводи се на сајту БИЕ.

Културна манифестација у граду на северу Италије одржава се од 1933. године, а прошлогодишње издање било је 16. у историји.

Циљ ове изложбе је да „подстакне јединствену визију свих видова уметности и креативног изражавања повезану са друштвеном еволуцијом и економским развојем", описано је на сајту БИЕ.

Додаје се да је намена изложбе и да „подстакне сарадњу индустрије, уметности и друштва".

'Као да играш за репрезентацију'

Претходна Светска изложба у Дубаију почела је у октобру 2021. године, иако је првобитно планирано да буде отворена истог месеца 2020, али је пандемија корона вируса утицала на одлагање.

За архитекту Младена Настасијевића из бироа А3, који је пројектовао Српски павиљон на овом догађају у Уједињеним Арапским Емиратима, посао је почео знатно раније.

Био је то „озбиљан изазов" и пројекат који је захтевао пет година рада, прича он за ББЦ на српском.

„Верујем да сваком архитектонском бироу на свету значи да ради један овакав пројекат, који бисмо увек поново радили - то вам је као да играте за репрезентацију", описује искуство Настасијевић.

Место на којем је EXPO одржан било је смештено у пустињи, а овај архитекта га описује као „импозантну локацију величине једног мањег града".

Тамо је „свака држава представљала њену нацију у културном и економском смислу, као и тенденције будућег технолошког развоја кроз сам објекат павиљона и садржаје у њему", додаје он.

Док је његов архитектонски биро српској делегацији донео пројекат објекта у којем је земља представљена у Дубаију, користи су осетили и он и његове колеге.

„Пројекат нам је донео нова искуства, попут пројектовања у Уједињеним Арапским Емиратима и пустињском терену", каже архитекта.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]