Г7 самит: Шта велика седморка ради поводом Украјине - ембарго на увоз руског злата

Луксузни дворац - хотел, са базенима које окружују зелени пашњаци Баварске и камени планински врхови Алпа, одабран је за место сусрета лидера групе Г7 која окупља седам најбогатијих светских држава.

Челници Немачке, која је домаћин и председавајућа групе, Америке, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије и Јапана бораве у замку Елмау од 26. до 28. јуна.

Ове године једна од главних тема је рат у Украјини, као и криза у снабедавњу енергентима.

Украјински председник Владимир Зеленски је у видео обраћању позвао лидере Г7 да учине максимум како би окончали рат пре зиме и да „појачају санкције" Русији, рекао је извор за АФП.

„Имајући у виду да живимо у времену озбиљне кризе ти састанци су битни ради одређивања смерница, а и због савремене природе капитализма и угрожености кретања капитала.

Лидери велике седморке су обећали помоћ Украјини „докле год је она потребна", а Русији поручили да мора да дозвори слободан пролаз хране из Украјине.

„То је седам водећих земаља и важно је да се направи нека врста предвиђања", каже Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Четири од седам водећих сила света, чији су се лидери окупили на самиту Г7 у Баварској, објавиле су намеру да забране испоруку руског злата.

Лондон је главни светски центар за трговину златом, а Русија је прошле године извезла злата у вредности од 15,4 милијарде долара.

САД, Велика Британија, Јапан и Канада објавиле су план за увођење ембарга на руско злато уочи самита.

Амерички председник Џозеф Бајден изразио је уверење да ће се забрани придружити и друге чланице Г7 - Немачка, Француска и Италија.

„Земље Г7 ће заједно објавити да забрањујемо увоз руског злата, једног од главних [руских] извоза који Москви доноси десетине милијарди долара", написао је Бајден уочи самита у замку Елмау у немачкој држави Баварској.

Шта је Г7?

Група седам је организација која окупља седам водећих, такозваних „најразвијених" привреда које имају главну реч у светској трговини и међународном финансијском систему.

Изузев Јапана, то су земље Запада које су се први пут окупиле 1970-их.

Немачки канцелар Хелмут Шмит залагао се да западни савезници сарађују на заједничким економским конференцијама и први самит ове групе одржан је новембра 1975. у француском дворцу Рамбује.

Првобитној шесторци се наредне године прикључила Канада.

Русија им се придружила 1998, када је име промењено у Г8, али је искључена 2014. после анексије Крима.

Кина никад није била чланица, упркос снажној привреди и највећој популацији на свету.

Није увршћена у ред „најразвијених" због релативно ниског степена богатства по глави становника у односу на остале чланице Г7.

„Г7 није без мана. Нити је то институција која може да делује као глобални управни одбор када изоставља толико делова света.

„Али Г7 и данас заузима важан део управљања у међународним односима, са амбициозним циљевима који имају глобални утицај", наводи Ангус Ли, истраживач Лондонске школе економије у тексту о четири деценије постајања ове групе.

Већ деценијама министри и званичници Г7 држе састанке, састављају споразуме и објављују заједничка саопштења и одлуке о светским догађајима.

Председавајући се ротира сваке године.

Европска унија као организација није чланица Г7, али њени највиши представници присуствују годишњим самитима.

Међу њима нема држава из Африке и Латинске Америке, као ни са јужне хемисфере.

Државе чије привреде веома брзо јачају - попут Индије или Бразила су чланице Групе 20, али не и Групе 7.

Земље Г7 стварају 40 одсто светске привреде, што је значајно мање у односу на 70 одсто, колико је било пре неколико деценија, наводи у ауторском тексту међународна економисткиња Емили Блоншар са америчког Универзитета у Дартмуту за сајт Конверзејшн.

Упркос паду, државе су и даље непобитно водеће не само политички, већ и због технолошке и индустријске развијености, додаје.

„На крају крајева, Г7 може бити најбоља нада за брзу, одлучну и смислену политичку акцију за хитне глобалне проблеме.

„Иако Г7 нема институционални утицај Уједињених нација, Светске трговинске организације или НАТО-а, такође нема ни њихову бирократију и формално пресецања врпци", пише Блоншар, кданас главна економисткиња у Министарству економског развоја Стејт дипартмента.

Шта земље Г7 раде поводом Украјине?

Чланице групе већ су увеле Русији највећи пакет санкција у историји који је усмерен ка једној великој привреди због инвазије на Украјину.

Искључиле су је из међународне трговине и светског финансијског система и замрзле имовину најбогатијих појединаца.

Г7 државе које су део војног НАТО савеза обезбедиле су Украјини и помоћ у наоружању и војној опреми.

Питање је да ли су лидери замаља Г7 спремни да повуку још оштрије потезе против Русије који би могли да нашкоде и њиховим домаћим привредама.

Г7 се бори за јединство, како цена рата у Украјини расте

Анализа Џејмса Лендејла, дипломатског уредника ББЦ-ја

Неки гласови - посебно у Француској, Немачкој и Италији - предлажу да је боље да се рат заврши, чак и по цену да Украјина мора да уступи део територије.

Недавно истраживање јавног мњења у Европи показало је да је делу испитаника важније да се реши криза и смање трошкови живота, од кажњавања Русије.

С једне стране, ови западни лидери морају показати решеност да наставе да подржавају Украјину, а с друге, морају показати спремност да поправе глобалне економске потресе за које неки делимично криве рат.

Растућа цена горива и хране изазива глад и немире широм света.

А неке земље упиру прстом у Запад.

Како би се томе одупрле, од земаља Г7 се очекује да искористе самит да покажу како ће помоћи земљама широм света - кроз новац за развој, реструктурирање дуга, финансирање борбе против климатских промена и за проналазак алтернативних извора енергије, а и кроз додатне напоре да се жито извуче из украјинских лука.

Зато је Немачка на самит позвала лидере Индије, Индонезије, Сенегала, Аргентине и Јужне Африке, да се чује и њихово виђење и покажу остатку света да Г7 слуша.

Кључно питање за чланице Г7 је и да ли ће прекинути увоз руске нафте и гаса.

Америка је потпуно забранила увоз нафте и гаса, а Велика Британија ће то урадити у фазама до краја године.

Украјински званичници позивају остале чланице Г7 да крену тим путем.

Немачка је већ стопирала контроверзни гасовод Северни ток 2.

Овај гасовод спаја руску обалу близу Санкт Петерсбурга и Немачку код града Лубмина, пролазећи по дну Балтичког мора.

Има ли Г7 моћ?

Не могу да донесу ниједан закон или уредбу јер су састављени од различитих држава са засебним демократским политичким системима.

Ипак, неке од њихових ранијих одлука имале су глобални ефекат.

На пример, Г7 је одиграо кључну улогу у оснивању светског фонда за борбу против маларије и сиде 2002.

Иако критичари ову групу називају „артефактом минуле ере", из организације Г7 кажу да је уз помоћ овог фонда досад спашено 27 милиона живота.

Пред самит 2021. у Великој Британији, министри финансија групе Г7 сагласили су се да мултинациналне компаније плаћају већи порез, а међу темама састанка била је и вакцинација.

Често су на столу и питања новчане помоћи за земље у развоју и климатске промене, док се редовно током самита у близини одржавају протести активиста за животну средину.

У суботу, уочи самита у Баварској у Минхену се окупило неколико хиљада људи који су од лидера Г7 затражили да учине више за борбу против климатских промена.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]