Пекинг 2022. и 2008: Две Олимпијаде и две веома другачије Кине

Пекинг ће ускоро постати први град домаћин и Летњих и Зимских олимпијских игара. Али много тога се променило између 2008. и 2022. године.

Ова пут су расположење, став владе домаћина и глобална очекивања битно другачија.

Извештавао сам са Пекиншких игара 2008. године и још живим у кинеском главном граду.

Ове 2022. године атмосфера дефинитивно више није иста.

Летње олимпијске игре ће, наравно, увек бити већа ствар него Зимске олимпијске игре, просто зато што има много више земаља које на њима учествују.

А онда је, наравно, ту и ковид.

Немогуће је бити домаћин „нормалних" Олимпијских игара са епидемијама корона вируса које букте у градовима свуда око Пекинга, у земљи која је и даље посвећена стратегији „одржавања броја случајева Ковида на нули".

Једна последица овога је да се карте не продају за јавност.

Уместо тога, државна предузећа и друге организације Комунистичке партије деле их својим људима од којих се очекује да се строго придржавају мера за заустављање ширења вируса, као што су потенцијални карантин и вишеструка тестирања пре и после догађаја.

Међутим, чак и да нема Ковида-19, данашња Кина није она Кина из 2008. године.

Уз катастрофу коју је изазвала зимска снежна олуја широм југа земље, 2008. је почела као година из пакла.

Потом је дошао устанак који су повели монаси са Тибета, праћен катастрофалним земљотресом у Сечуану у ком се процењује да је страдало 70.000 људи.

Земљотрес и очајничка трка са временом да се пронађу преживели довела је до масовног међународног саосећања према Кини.

У време кад су започињале Олимпијске игре, тадашњи лидери Комунистичке партије су успели да искористе ову добро вољу да представе Кину у најбољем могућем светлу.

Истакли су њену привреду у порасту; мноштво запањујућих нових архитектонских ремек-дела; узавреле, забавне градове и друштво које је постало много отвореније, са узбудљивом уметничком сценом, независним бендовима и све већом изложеношћу идејама из иностранства.

Четрнаест година касније, Партија има ново вођство са другачијим приоритетима.

Став према глобалној перцепцији Кине, под председником Сијем Ђинпингом, више је овакав: претрпели смо 100 година понижења у 20. веку, сад је дошло наше време, а на вама осталима је да нам удовољите док се пењемо на место на светској сцени које нам по праву припада.

Кина из 2008. „загледана у будућност"

После крвавог гушења побуне на Тргу Тјененмен 1989, Пекинг је изгубио право да буду домаћин Олимпијских игара 2000. у корист Сиднеја.

Да би се осигурале Олимпијске игре 2008, најављене су одређене промене како би се показало да се Кина променила и да је достојан домаћин.

Једна таква промена била је попуштање ограничења за путовања страних дописника.

Све до тада, новинарима је била потребна дозвола локалних власти да би путовали било где у земљи.

Био сам на једном пријему 2008. и, заједно са групом других новинара, ћаскао са Ћином Гангом из Министарства спољних послова који је данас кинески амбасадор у САД.

Питали смо га мисли ли да ће се правила која важе за новинаре вратити на старо кад се заврше Олимпијске игре.

„Нема шансе", рекао је он смешећи се и имитирајући руком мењање брзине у колима.

„Кина има само једну брзину, а то је напред."

У то време свакако је могао да се стекне тај утисак.

И, на многим фронтовима, Кина очигледно јесте пошла напред.

Да сте били у Пекингу само за последње Олимпијске игре и вратили се тек сад, очигледно бисте приметили разлику.

На пример, инфраструктура јавног превоза у граду је експлодирала.

Систем подземне железнице 2008. године имао је само четири линије, од којих су две биле додате непосредно пред Олимпијске игре.

Он се сада, са 27 линија и 459 станица (а очекује се да их буде још), развио у највећу транспортну мрежу на свету.

Простори који нестају 2022. године

Међутим, ако би посетилац повратник загребао мало дубље, могао би да открије и да се значајно смањила толеранција према идејама које није одобрила Комунистичка партија.

Неки би чак рекли да она убрзано потпуно нестаје.

Последњих недеља, извршен је притисак на дисиденте да не таласају у време кад су све очи упрте у Кину.

Ово се десило и 2008. године.

Разлика је сада у томе што није остало толико много интелектуалаца или правника за хуманитарно право које треба ућуткати.

Они су сви већ одавно похапшени.

Чак су и обични универзитетски професори нервозни кад треба давати интервјуе у случају да се њихови коментари доживе као да представљају њихову земљу у лошем светлу.

Штавише, једна група интелектуалаца, доживљена као проблематична, управо је искључена из опције групног дељења на најважнијој локалној друштвеној мрежи Вичет.

Једна од њих, Жанг Јихе рекла је за ББЦ:

„Испрва сам била љута зато што мој глас више не може да се чује.

Касније сам, међутим, схватила да је бес бескорисно осећање и само ће нашкодити мом здрављу."

Она је рекла да не очекује да нова ограничења наметнута њој и другима - уведена због Олимпијаде - попусте чак ни после Олимпијских игара.

То није све што се променило.

Пред Олимпијске игре 2008. године, у Пекингу је постојао јединствен, неспутани ноћни живот.

Моли сте да будете сигурни да ће било који посетилац из иностранства бити одушевљен енергијом сцене.

Све се дешавало на једном месту.

Ова метропола и даље има много тога да понуди, али бескрајан низ рушења уклонио је многа креативна мала места која су радила с коца и конопца.

Разговарао сам недавно са једним кинеским архитектом који се нашалио да је пре 10 година имао осећај да излази свако вече.

Онда се насмејао и додао: „Можда је то зато што сам био млађи", а потом застао, размислио и додао:

„Град је тада био другачији. Имао сам много пријатеља странаца."

Архитекте су у то време биле главне звезде града.

Отваране су многе нове спектакуларне зграде, од есхеровске ЦЦТВ куле, преко предивне куполе у којој се налази Национални центар за извођачке уметности, до пекиншког аеродрома са кровом у облику змајевих крљушти.

Олимпијске грађевине такође су одузимале дах.

Контроверзни уметник Аи Веивеи радио је као саветник за „Птичје гнездо", градски национални стадион.

У оно време, сећам се да сам га интервјуисао о том и свим другим задивљујућим, светским грађевинама у граду, као и о томе шта мисли шта би град могао да постане у будућности у погледу револуционарне архитектуре.

„Не, не, са свим овим је свршено", рекао је он.

Нисам разумео.

„Тај прозор, тај тренутак у времену, сада се затворио", рекао је он.

Оно што је овај уметник, који сада живи у изгнанству у иностранству, желео да каже јесте да се пред-олимпијски простор за храбри, уметнички израз у архитектури затварао, чак и пре него што су се Олимпијске игре окончале.

Био сам помало скептичан, али већ 2014, председник Си је практично то изговорио наглас кад је на великом културолошком симпозијуму рекао да му је доста „уврнуте архитектуре".

Врло брзо ће, међутим, очи читавог света поново бити упрте у Птичје гнездо, за церемоније отварања и затварања на Зимским олимпијским играма 2022.

Мање светских влада ће имати своје представнике, после низа дипломатских бојкота због наводних кршења људских права, нарочито у Синкјангу, где су званичници оптужени за тешка кршења људских права над етничком популацијом Ујгура.

И баш као што су последњих година ставови Пекинга постали тврђи према другим администрацијама, велики број страних влада такође је учврстило ставове према Кини.

Све је мање спремности да се зажмури над лошим поступањем Партије према властитим грађанима.

Како ће се доживети Олимпијске игре 2022?

До одређене мере макар, културолошка визија у церемонијама за ове Олимпијске игре биће доследна, са филмским режисером Џангом Јимоум поново задуженим за њих.

Њега неки оптужују да се продао од дана његових оштрих филмова о Културној револуцији и Великом кораку напред, кад се верује да су милиони умрли од глади, али он је добио велике похвале на рачун раскошне визуелне гозбе из 2008.

Он би могао да тврди да Олимпијске игре напросто пружају ново платно на ком може да се прикаже визија Кине - где је била и куда иде.

Имајући у виду колико је другачији положај Кине у свету постао, биће фасцинантно видети шта је он смислио за церемоније ових Зимских олимпијских игара.

То би могло да утиче на начин на који ће остатак света доживети читаве Олимпијске игре.

Овај догађај ће се преносити на телевизији.

Температуре су ледене.

Не можете доћи до карата.

Једини странци присутни на догађају биће они који на њему учествују или раде, а све што ће они видети од Пекинга јесте оно што може да се види унутар огромног заштитног мехура од Ковида.

Сви ти фактори такође су обликовали у шта ће се претворити ове Олимпијске игре.

Али - за владу нервозну због било чега што би могло да пође наопако - ако ово постане историјски тренутак који ће се преседети код куће, можда је то нешто што је она савршено заслужила.

Погледајте видео: Како се мењала Кина

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]