Психологија и везе: Како да разликујемо зрелу од незреле љубави

Шта је зрела, а шта незрела љубав и зашто је важно тежити овој првој, пише Ивана Раковић, породична психотерапеуткиња са више од 20 година искуства, у ауторском тексту за ББЦ на српском.

Да ли у вези волите да играте игре?

Игре су део незреле љубави.

Партнери треба да имају отворену комуникацију, у којој ће се осећати сигурно, стварајући пријатна осећања топлине и разумевања без „играња игрица".

Kакви сте са контролом?

Незрела љубав је посесивна љубав.

У њој желимо партнере који ће да раде само за нас, који су ту за само нас и за наше жеље и да их ми држимо на радару.

Сумњичави сте?

У незрелој љубави има увек много дилема, тензије и неповерења.

Не заборавите да су партнери наше огледало, зато што представљају нешто што треба да видимо.

Зато, добро отворите очи.

Шта је зрела, а шта незрела љубав?

Зрела љубав подразумева однос у којем две зреле личности сразмерно утичући једна на другу, поспешују лични раст и развој оног другог.

Задржавајући индивидуалност и слободу, зреле личности, без обзира што имају довољно интегритета да буду сами, ипак праве избор да буду заједно, градећи тако и ту заједничку потку онога што зовемо однос.

Што је потка чвршће и јаче везана, али не Гордијевим чвором, што је више у њу уткано способности да волимо и оног другог, а не само себе, то је однос зрелији.

Моја клијенткиња Ружица је то одлично описала:

„Зрела љубав је кад све могу и имам без тебе, али желим да буде са тобом."

Незрела љубав је Гордијев чвор у којем се не зна шта је чије, јер партнери имају потребу да се „стопе" једно са другим, нема индивидуалности, различитости се не толеришу.

Партнери очекују да их онај други разуме и „исцели".

Ми разумемо друге увек на начин како разумемо себе и тешко ћемо разумети другог, оно што у себи не разумемо.

А шта треба да разумемо?

У љубавном односу покрећу се процеси из раног детињства, заљубљивање или идеализација.

У детињству, идеализујемо родитеље.

Вероватно сте чули како девојчице и дечаци говоре: „Моја мама је најлепша на свету", „мој тата је најјачи, он може да сруши ову зграду".

Kасније у процесу одрастања долази до разочарања, када се уочавају „мане" наших родитеља.

Постајемо свесни да наши родитељи не препознају наше потребе, не излазе им у сусрет, из различитих разлога, или немају довољно разумевања, суочавамо с тим да „идеално" не постоји, да наши родитељи нису идеални, нису најлепши и нису најјачи и да су то само наше илузије.

Неки ипак, остају у ирационалном уверењу и теже да пронађу „идеалног партнера" да би се на тај начин „исцелили".

Утицај детињства

Значи, у одраслом добу, ми се надамо да ће ова фаза архаичне идеализације прерасти у зрелу љубав, а не поново, као у детињству, у разочарање.

Међутим, одигравајући своје ране из детињства, несвесно бирамо партнере са којима „одигравамо" старе ране и потврђујемо наша ирационална уверења о томе шта је однос, ко је преко пута нас и да ли смо довољно вредни да будемо вољени и на који начин.

Kако да преживимо разочарање, а задржимо слику родитеља/партнера као целовите особе, у којој, поред разочарања, видимо и љубав?

Нажалост, у многим односима разочарање није прихватљиво.

Тако и разликујемо зрео и незрео однос.

У зрелом односу, ми делимо љутњу и болна осећања, прихватамо да они постоје.

Однос који негира постојање таквих емоција је Гордијев чвор.

То је однос у којем од малих ситних пукотина на зиду, долази до „расцепа" дома, уз уздрман темељ који прети да се све сруши.

Раст је могућ једино ако прихватимо да нисмо савршени, да правимо грешке, и ми и наши партнери.

Некада, наизглед, непријатне ствари морају да нам се десе да би нас довеле до добрих ствари.

Зато је важно разумети ову фазу „земљотреса" и искористити је за лични и међусобни раст и развој.

Прихватање, а не покоравање

Ево још једног примера незреле љубави.

Једном, беше то давно, неко ми је рекао „Ти можеш покорити цео свет ако желиш".

То је за мене тада био највећи комплимент.

Врло често, партнери воле у нама само онај победнички део.

А шта ћемо са другим?

Kључна реч је прихватање.

Kада волимо, треба да видимо, прихватимо и волимо све делове нашег односа и наше личности, и добре и лоше делове, наравно тежећи да на оним на којима треба да радимо и радимо.

Нећемо покоравати.

Тако нећемо бити у миру, већ у немиру.

Нећемо увек бити победници.

Kакав је то свет у којем неко то увек јесте?

Kаква је то љубав, ако тежимо да неког победимо?

Двоје људи који су у зрелом односу помажу једно другом, не тежећи да победе оног другог и не очекују да их онај други излечи, труде се да пруже једно другом подршку у развоју и да различитостима обогате заједништво.

Kао што је Јунг рекао: „Човек не постаје просветљен тако што замишља фигуре светлости, већ тако што освести постојање мрака".

Незрела љубав жели само светло. И то по могућности, да се никад не гаси.

Мрак није опција, слажем се.

Али не можемо да негирамо његово постојање, постојање дуалности свуда око нас.

'Хоћу ли преживети?'

Негирање постојања мрака понекад иде до тога да је особа толико везана за партнера да мисли да неће моћи да преживи без њега.

Да ће после прекида односа доћи мрак и да после тога више никад сванути неће.

Kад кроз терапијски процес клијенти пролазе кроз ове фазе, често ме управо то питају:

„Да ли ћу ја то преживети" или сами констатују: „Ја то нећу преживети".

Одговор је увек: „Хоћете, сви преживе".

Али често уследи питање: „Хоће ли бити увек овако тешко?"

Кажем им: „Биће све ређе теже".

Kада се ради о емоцијама које су оволико преплављујуће, то значи да долазе из прошлости.

На пример, нормално је да ћемо бити нервозни или анксиозни ако је неко непријатан према нама или одлази од нас, али ако је толико преплављујуће, онда је то из прошлости, из искуства које смо имали, најчешће са родитељима.

Идеја је да се у терапији прође кроз таква искуства.

Ми се враћамо на ту тачку, ту пукотину, прорађујемо цео развој, реконструишемо приче и градимо нова искуства кроз која ћемо на други, лакши и здравији начин доћи до циља.

А циљ је увек љубав. Она зрела.

Зрелу љубав доживљавамо и градимо кроз лично сазревање, између осталог и прихватајући партнера онаквим какав он јесте, то јест прихватајући његову самосталност.

Партнери треба да буду самостални, јер недостатак самосталности може да буде ризик и предиспозиција за изградњу зависног типа односа.

Које све приче и ситнице чува Музеј прекинутих веза у Загребу

Зрела љубав као 'меки покривач'

Ево шта још моји клијенти кажу шта је зрела љубав.

Миљана: „Зрела љубав је када ти скочи холестерол, па заједно почнемо да једемо биљчице. Зрела љубав је када ми пронађе омиљену серију како бисмо је гледали заједно.

„Зрела љубав је када се извинимо обоје после свађе, без премеравања ко је крив.

„Зрела љубав је кад се радујемо срећи оног другог. А можда је највише зрела када се трудимо да тој срећи допринесемо."

Инес: „Зрела љубав је комплексно осећање саткано од елемената који сви заједно чине да се осећамо удобно, као кад утонемо у неки меки покривач.

„Зрела љубав је оснажујућа и топла, није помпезна већ се открива и ствара у детаљима, синхронизованим навикама, али не нужно истим, подразумева и узајамне 'мале, свесне' жртве. Није увек лагана. Захтева напор.

„Она је целина. Заправо љубав постоји само ако је зрела. Ако није зрела онда је то неко друго осећање, мање сложено и краткорочније".

Вукашин: „Одабир и потреба. Одабир, јер ми бирамо да волимо и да будемо са вољеном особом, а потреба јер требамо некога зато што га волимо".

Живот граде наши избори.

Изаберимо да разумемо себе и једни друге.

Изаберимо да волимо.

Зрело, наравно.

Можда ће вас занимати и како везе са странцима повећавају креативност

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]