Љубав и везе: Емоционално неверство - флертовање које угрожава парове

Већина људи има врло јасне представе о томе шта представља „варање" у вези.

Парови који упражњавају конвенционалну моногамију углавном сматрају да је сваки сексуални контакт са трећом страном издаја, док многи парови у отворенијим везама често имају врло јасна правила о томе шта се рачуна а шта се на рачуна као физичко неверство.

Али док је физичко неверство можда лако дефинисати, емоционално неверство уме да буде право правцато минско поље.

Иако је овај израз добро познат, људи имају различите представе о томе шта значи бити емоционално неверан.

Да ли је то излазак на пиће са колегом који вам је можда привлачан?

А шта је са честом разменом порука са неким кога ваш партнер сматра претњом?

Или остављање благо флертујућих коментара на објави неког непознатог на друштвеној мрежи?

Хватање у коштац са различитим дефиницијама емоционалног неверства уме да представља изазов за парове, а другачија очекивања могу да угрозе везу.

Али није увек било тако.

Концепт емоционалне верности релативно је нов - производ друштвених промена које су обликовале шта људи очекују од веза, мимо основних потреба.

Данас људи уопштено гледано очекују да партнерство значи узајамну емоционалну интимност ограничену искључиво на ту везу.

А како дигитално доба доноси више начина за комуникацију, разумети које интеракције изван везе прелазе црту на опасну територију постало је теже него икад.

Савремени концепт

У најширем смислу, емоционално неверство описује ситуацију у којој појединац у вези успоставља важну емоционалну блискост са неким ко му није партнер, тако да то прелази црту а да не постане нужно физичка блискост.

То се заснива на идеји да одређени тип интимности сме да се дели само са вашом другом половином и да емотивно ангажовање према трећој страни може да подрије везу и искључиву емоционалну блискост која постоји у оквиру ње.

Баш као и физичко варање, емоционално неверство може да угрози везу.

Али идеја да емоционално неверство може да значи да је некој вези одзвонило релативно је нова.

Према Мишел Џенинг, професорки социологије са колеџа Витмен у Вашингтону, у САД, која се специјализовала за друштвене улоге, породицу и везе, уверење да неко може бити емоционално неверан је релативно савремен концепт.

Џенинг верује да данашње представљање дугорочног партнерства - као „доживотног моногамног сапутништва двоје људе са емоционалном блискошћу као суперлепком који их држи повезаним" - производ је неких скорашњих промена.

Историјски гледано, истиче она, од супружника се није очекивало да испуњавају емоционалне потребе партнера.

Брак је често био заснован на економској сигурности, географији, породичним везама и репродуктивним циљевима; у браковима који нису били засновани на љубави, важило је разумевање да људи смеју да потраже емоционално испуњење негде другде.

Али током последњих 200 година, наш доживљај везе се променио.

У развијеним земљама, норма је постала љубавно упаривање, и у оквиру последњег века, раст индивидуализма значио је да су људи почели да стављају само-негу и само-испуњење на прво место.

Данас људи желе да њихов партнер испуни њихове емоционалне потребе - што значи да испуњавање емоционалних потреба треће стране може, први пут, да се доживи као издаја.

Бити физички веран можда више није довољно; данас многи парови верују да посезање за трећом страном ради неких аспеката среће и емоционалног благостања може бити протумачено као нека врста издаје.

Дефинисање емоционалног неверства у дигитално доба

Пре него што је технологија постала саставни део наших живота, емоционално неверство могло је да значи склапање непримерено блиског пријатељства са колегом са посла, размењивање осећања или мисли за које партнер може да претпостави да само он има увид у њих.

То је могло да значи и сусрет са бившим партнером иза леђа актуелног или скривање животних аспеката од партнера који очекује да његова вољена особа буде као отворена књига.

Али дигитална револуција понудила је много више прилика људима за повезивање, замагливши границе између онога што јесте или није састанак или интеракција, понудивши људима истовремено анонимнији начин комуникације преко екрана који људима омогућује да се осећају као да нису прекршили никаква правила.

„Друштвене мреже су генерално гледано промениле начин на који се сусрећемо и вршимо интеракције једни са другима", каже Амира Џонсон, стручњакиња за ментално и бихевиорално здравље из Берманове психотерапије, у Атланти, у САД.

Уз помоћ паметних телефона и друштвених мрежа, каже она, лако је упустити се у понашање које може да доведе до емоционалног неверства - као што је лајковање или коментарисање нечије слике, контактирање старих пријатеља или упуштање у разговор са незнанцима.

Наравно, људи ће имати различите ставове о томе шта јесте а шта није допуштено.

Док би неки могли да сматрају да је лајковање објаве на друштвеним мрежама неке конкретне особе неверство, други би могли да мисле да то није ништа забрињавајуће.

У неким везама, постоји општа сагласност да дубоко интимни разговори треба да остану међу партнерима, док су за друге емотивно отворена пријатељства нешто у чему сви треба да уживају.

Флертовање са неким преко текстуалних порука може да буде безазлено за неке парове, док код других може да доведе до окончања везе.

„Сваки партнер има властито конкретно виђење шта представља варање, што може да варира од остваривања блискости са другима до провођења времена са другом индивидуом коју партнер може да доживи као претњу, чак и ако је та веза потпуно платонска", каже Мариса Коен, научница за везе при апликацији за упознавање Хили.

Разлаз или опстанак?

Уопштено узев, истраживања показују да људи сматрају сексуално неверство проблематичнијим од емоционалног неверства.

Али студија Југова из 2015. године спроведена на 1.660 одраслих Британаца показала је да 44 одсто испитаника верује да формирање емоционалне (за разлику од физичке) везе са неким ко није њихов партнер представља варање.

У међувремену, 15 одсто испитаника рекло је да се упушта у овакву врсту понашања док је у вези са неким.

Према Џонсон, управо је недефинисана природа емоционалног неверства оно што доводи до његове учесталости.

Кад је у питању физичко неверство, често је врло јасно кад је прекорачена граница.

Емоционално неверство може да започне много постепеније, понашањем које испочетка појединац може да оправда пред самим собом.

„Већина људи који почине емоционално неверство не покушава то намерно да уради", каже Џонсон.

„Ако особа сматра да их њихова друга половина не цени или нема времена за њу, то осећање ће потражити негде другде.

„Може да уложи себе у пријатељство које му пружа подршку или емоционалну нежност, што ненамерно доводи до узбурканих осећања."

И док неке емоционалне афере могу да буду први корак на путу до физичког неверства, за друге је изградња односа изван пара начин за проналажење подршке, интимности и везе без ослањања на само једну особу заувек.

Пријатељства и системи подршке изван везе су позитивна ствар која може да ојача наше благостање.

Проблем настаје кад се пријатељство развије у нешто због чега подозревамо да би наш партнер могао да буде несрећан.

Коен каже да, у већини случајева, емоционално неверство настаје због дистанце између партнера.

Ако је неко већ одраније незадовољан у вези или се отуђио од друге половине, можда зато што су почели да желе другачије ствари од живота, онда би могао да почне да тражи блискост са неким ко му више одговора у погледу његових циљева, вредности и уверења.

Испрва безазлене интеракције временом могу да се претворе у нешто што може да чини емоционалну аферу.

Џенинг верује да је способност парова да преброде ову врсту догађаја повезана са тим да ли умеју да разговарају и сложе се око граница.

„Мислим да је важна и спремност људи да непрестано редефинишу шта обавезивање заправо значи, и на тај начин редефинишу значење неверства", каже она.

„Проблем за парове настаје кад се не сложе око властите дефиниције обавезивања."

Докази показују да неки људи постају отворенији кад су у питању нетрадиционалне везе и добровољна немоногамија.

А опет, истовремено постоји широки консензус да, како год да га дефинишете као пар, прекорачење те границе у варање шкоди везама.

Могуће је да појачано преиспитивање онога што савремена моногамија заиста значи, у комбинацији са потребом да се пронађу одговори на нова питања која поставља доба друштвених мрежа, отвара нове расправе о емоционалном неверству.

„Партнери и даље желе јасност и параметре, али о томе желе да одлучују сами, више него икада пре", каже Џенинг.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]