Љубавне везе и финансије: Бивши партнери приморани да живе заједно после раскида

После раскида, неки парови направе потпуни рез. Али неки други су, у неизбежним ситуацијама, приморани на заједнички живот са бившим партнером - а то може да постане само још горе.

Кад је Шантал Такер раскинула са дугогодишњим партнером, одмах је почела да тражи ново место за живот.

Такер (37), која је сувласница стана у Лондону са дечком са којим је била пет година у вези, надала се да ће је бивши партнер исплатити и отишла је чак толико далеко да је већ положила депозит за собу у кући у којој живи више цимера.

Али кад је избила пандемија, тај аранжман је пропао.

„Сагласили смо се да би ми најлакше било да сачекам док ситуација са ковидом не постане мало јаснија", каже она.

Неколико месеци њих двоје је успевало да живи одвојено - она је остала у стану чији су заједнички власници, јер је бивши дечко Шантал Такер одлучио да остане са родитељима током трајања закључавања да би помагао у неговању болесне мајке.

Али шест месеци касније, кад су биле укинуте мере затварања, донели су неконвенционалну одлуку да наставе даље по старом.

„Знала сам да никад нећу моћи да приуштим да купим нови стан, а могућност да довека изнајмљујем стан у Лондону постајала је све мање привлачна", каже она.

„Мој бивши и ја смо причали прилично много током тог времена и на крају је он одлучио да се поново усели у наш стан."

Од тада Такер и њен бивши партнер живе заједно.

Спавају у одвојеним спаваћим собама и чак су недавно набавили пар мачака.

И иако је њихова одлука необична, далеко је од тога да су у томе једини.

Недавно истраживање британске компаније за некретнине Зупла, у које је ББЦ имао увид, показује да трећина од 500 испитаника који су купили стан са партнером а потом раскинули, наставља да живи заједно.

Сваки осми пар чак још дели исти кревет.

За неке, као што је Такер, искуство је било пријатељско, али запањујућих 91 одсто бивших који и даље живе заједно кажу да нису успели да остану у дипломатским односима, а 22 одсто је своју ситуацију описало као „мучну".

И док Велика Британија пролази кроз кризу трошкова живота, високе камате и стагнацију тржишта некретнина, многи парови откривају да су заточени у стамбеним ситуацијама из којих не могу да плате излаз.

Стручњаци кажу да очекују да се овај проблем само погорша - власници станова који су раскинули сада живе заједно у просеку 1,3 године после раскида и плаћају у просеку неколико хиљада фунти да изађу из хипотекарног кредита или уговора о изнајмљивању стана.

Финансијски мотивисана одлука

За Такер, одлука да остане да живи са бившим дечком углавном је била финансијски мотивисана.

Она истиче да зарађује значајно мање од бившег партнера и каже да је била забринута да ће трошкови изнајмљивања бити неодрживо скупи, у поређењу са исплаћивањем хипотекарног кредита који тренутно дели.

Марк Патаншети, помоћник директора лондонске хипотекарне агенције largemortgageloans.com, каже да међу клијентима који му долазе за савет виђа све већу забринутост због финансијских последица раскида.

„Виђам све више парова који доносе одлуку да остану да живе заједно упркос неслагањима, због све већих трошкова раздвојеног живота и будуће неизвесности њихових послова и прихода пред претњом од рецесије", каже он.

„Ови парови схватају да је корисније да остану у тренутним домовима и да обнове хипотекарни кредит."

Зуплино истраживање показује да 47 одсто парова који још деле кредит са бившим партнером истичу трошкове исељавања као главни разлог за останак.

Поред процента који се плаћа кад се продаје или купује стан или раскида уговор о изнајмљивању, ту је и немогућност да се приушти да живите сами.

Подаци показују да сингл људи трпе значајно већи финансијски терет и годишње троше више на основне трошкове од оних који живе у пару (у САД, то је посебно отежано здравственим трошковима).

У протеклих 10 година, дошло је до значајног раста броја људи који се окрећу дељењу куће као цимери због немогућности да изнајмљују стан сами.

И док су неки можда могли да поднесу финансијски ударац исељавања пре пандемије, накнадни трошкови живота и пад реалних плата - ове године је забележен највећи пад откад се води евиденција - значе да људи који су некада можда могли да приуште да живе сами сада немају другог избора него да живе са бившим партнерима.

Највише од свега, рапидни скок каматних стопа доводи до тога да се људи одлучују да сачекају да прође актуелна криза како би избегли ударац виших трошкова хипотекарног кредита.

„Иако ковид више не утиче на наше животе у истој мери, и даље постоје непредвидиве политичке и економске променљиве", каже Такер.

Шире последице

И док све лошија економска ситуација приморава парове да остану под истим кровом уместо да пристану на нижи животни стандард, Патаншети каже да то може да доведе и до других притисака и стресова.

Он тврди да се многи од клијената са којима је разговарао брину какав ће траг оставити живот са бившим партнером на њихово ментално здравље.

„Највише се брину како ће се заједнички приходи поделити међу партнерима ако одлуче да воде одвојене животе под истим кровом, а поготово ако једна особа зарађује више од друге и контролише већину трошкова домаћинства и доприноси плаћању хипотекарног кредита", каже он.

„А ту је и емоционални притисак на једну или обе стране, нарочито ако је један од партнера практично присиљен на овај аранжман зато што не може да се исели из породичног дома."

Сара Рејс, заменица директора и шефица истраживања и политике при британској Буџетској групи за жене, додаје да ситуација може да присили партнере који мање зарађују - често жене - као што је Такер да се нађу у угроженијем положају.

У Великој Британији, истраживање показује да је више од трећине жена финансијски зависно од партнера, за разлику од само 11 одсто мушкараца.

На сличан начин, Зуплина анкета показује да је 46 одсто жена рекло да нису имале уштеђевину кад су раскинуле са партнером, што помисао на проналажење депозита за изнајмљивање стана или покривање трошкова куповине новог чини немогућим.

„Жене углавном имају нижу плату и примања, тако да када раскину са партнером, мање је вероватно да ће успети да приуште плаћање станарине за властити стан, а камоли за његову куповину", каже Рејс.

Она истиче и да се последњих година ситуација погоршала.

„Жене су такође чешће доживљавале да им се плата смањи током пандемије, а многе су биле присиљене да се задуже."

Иако је раст каматних стопа посебно тешко погодио власнике станова, многи изнајмљивачи се такође налазе у сличним ситуацијама.

Рајан Харис (28) је остао да живи са бившим партнером у њиховом изнајмљеном лондонском стану откако су раскинули раније током године.

У немогућности да приуште новац да раскину трогодишњи уговор о изнајмљивању, пар је био осуђен на то да остане заједно откако су раскинули у мају.

„Обојица морамо да уштедимо по 3.000 фунти да бисмо изашли из уговора о изнајмљивању. Штедимо за то, али уз текућу кризу трошкова живота, још покушавамо да нађемо тај новац", каже он.

„Иако смо се трудили да останемо уљудни, било је великих осцилација. Понекад је све пријатељски, али онда понекад избегавамо један другог и не говоримо данима."

Рајан и његов бивши дечко испрва су делили стан са још једним станаром, што значи да су прва два месеца чак морали да спавају у истом кревету.

Њихов цимер је на крају одлучио да оде, као разлог за одлазак навевши лошу атмосферу после раскида.

И иако је то Рајану дало више места и властиту спаваћу собу, он каже да је имао проблема са најскоријим дешавањима, укључујући оно када је његов бивши партнер први пут довео неког другог у кућу.

„Спреман сам да се иселим чим будем могао, али мислим да ће реално проћи још неколико месеци", каже он.

„Дефинитивно ме је натерало да добро размислим пре него што у будућности почнем да живим са партнером."

Страхови за будућност

Такер је једна од срећница кад је у питању заједнички живот са бившим партнером.

Њен раскид је био пријатељски и каже да она и њен бивши партнер настављају да подржавају једно друго и сматрају се пријатељима.

Али иако су она и њен бивши тренутну задовољни њиховом стамбеном ситуацијом, она страхује за будућност.

„Мислим да би главна мотивација за промену била кад би неко од нас ушао у озбиљну везу", каже она.

„Мој бивши замишља да ће на крају почети да живи са неким, што мислим да је потпуно нормално."

Она каже да се брине за повратак на изнајмљивање стана и да су она и њен бивши разговарали о томе шта ће радити ако једно од њих пожели да прода свој део стана.

„Можда бих ја могла да останем у стану и нађем цимера који би отплаћивао остатак хипотекарног кредита", каже она.

И иако је Такер успела да постигне мирољубиво решење, ситуација је и даље подједнако критична за велики проценат власника станова и изнајмљивача после раскида.

А и не изгледа као да ће се ова ситуација скорије поправити; неки економисти спекулишу да би раст каматних стопа могао да доведе до краха тржишта некретнина - неки аналитичари предвиђају да би цене кућа следеће године могле да падну и за 15 одсто.

Парови који су заједнички власници стана могу бити приморани да остану у стану док се цене њиховог поседа не поправе или да ризикују да се нађу у минусу ако се одлуче да продају.

За станаре, убрзани раст каматних стопа има домино ефекат раста станарине.

И док јаз између прихода и трошкова живота постаје све ужи за оне који нису власници станова а живети сам у стану је све неодрживија опција, многи би могли да се одлуче да остану са бившим партнером у њиховом претходном аранжману уместо да се боре са бурним тржиштем изнајмљивања станова и нађу неко ново место.

„Будућност изгледа веома неизвесно у финансијском смислу", каже Рејс.

„Делује мало вероватно да ће се стопе хипотекарног кредита вратити на ранији ниво, што значи веће сталне трошкове становања за власнике станова. То ће такође отежати купцима, нарочито женама, да добију нови хипотекарни кредит."

Иако ови страхови и даље остају на видику, Такер каже да је за сада срећна што и даље добро комуницира са бившим, и што и даље разговарају и прилагођавају се животним променама.

„Осим што морам да објашњавам нашу ситуацију скептичним пријатељима, било је прилично сјајно откривати нову врсту партнерства која се не заснива на љубавној вези", каже она.

„Помогло нам је да научимо да доживљавамо једно друго као пријатеље, али и да будемо мало више емоционално независни".

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]