Русија и Украјина: Шта се крије из руске помаме да се Кијев оптужи за напад у тржном центру у Москви

Почело је алузијама. Наговештајима. Сада су то неприкривене оптужбе.

Руске власти агресивно инсистирају да Украјина и Запад стоје иза масакра у тржном центру Крокус сити хол у Москви у којем је убијено 145 људи.

Група Исламска држава брзо је преузела одговорност за напад.

Али убрзо након што су осумњичени нападачи приведени, председник Русије Владимир Путин је наговестио украјинску везу.

Током викенда је руска државна телевизија емитовала снимак саслушања четворице осумњичених, који су сви држављани Таџикистана.

Један од њих је рекао у камеру да је план после напада био да се „упуте ка Кијеву".

Њихове речи морају да се узму са екстремном резервом.

Током појављивања на суду после њиховог хапшења, на њима су били очигледни знакови тортуре.

Руски телевизијски дописник који је потом читао извештај изнео је низ необичних тврдњи:

„После терористичког напада, западни извори и многи руски 'страни агенти' почели су да скрећу пажњу са украјинске везе на, искључиво, Исламску државу."

У Русији су многи критичари Кремља проглашени „страним агентима" због наводног примања средстава иностранства или су само етикетирани као „под страним утицајем".

„Скретање пажње" на Исламску државу тешко да је изненађење.

Не само да је ова група саопштила да стоји иза напада, већ је и објавила снимак пуцњаве.

За разлику од ње, Украјина је негирала било какву умешаност.

Штавише, и Америка и, наводно, Иран, упозорили су Москву на могући напад на руској територији.

У 13-минутном извештају, руска државна телевизија није ниједном поменула да је Исламска држава преузела одговорност.

Потом је од новинара потекла ова неоснована оптужба - да су западни медији „имали више саосећања за оне који су извршили напад у којем је страдало 140 незаштићених људи, него за жртве…"

Био је то очигледан покушај да се у очима руске јавности сатанизује Запад.

И не тврди то само руска државна телевизија.

Исто прича и руско Министарство спољних послова.

У саопштењу на његовом каналу на Телеграму, Министарство је тврдило да на Западу „постоји строго наређење да се не извештава о правим размерама трагедије - да се не помиње број жртава терористичког напада, нити мртва деца…"

„Изливи хуманости и саосећања према руском народу нису допуштени."

Ово је чиста паралелна стварност.

ББЦ није примио такво наређење.

Међународне медијске организације опширно су извештавале о катастрофалним последицама масовне пуцњаве и пожара у Крокус сити холу, тржном центру у којем је и концертна дворана.

А што се тиче саосећања, многе западне дипломате посетиле су руско Министарство спољних послова да се упишу у књигу жалости и, касније су испред тржног центра положили венце у част жртава.

То није спречило руске званичнике да се утркују који од њих ће пре окривити Украјину и Запад.

Александар Бортников, шеф ФСБ-а, рекао је за руску телевизију: „Ми верујемо да су акцију припремили и сами исламистички радикали и да су им помагале западне специјалне службе. Украјинске специјалне службе су директно повезане са овим."

Прошле недеље је Путин тврдио да „Русија не може да буде мета терористичких напада исламских фундаменталиста".

„Ми смо земља која даје јединствен пример међуконфесионалне толеранције и међуверског и међуетничког јединства."

А опет је још колико прошлог месеца сам ФСБ тврдио да је спречио план Исламске државе да нападне московску синагогу.

Зашто је, онда, руско вођство толико чврсто решено да окриви Украјину и Запад за огроман губитак живота у Крокус ситију?

Ево неких могућих разлога:

Не мењај непријатеља

Од потпуне инвазије Кремља на његовог суседа, Руси се уверавају да су њихови највећи непријатељи Украјина и „колективни Запад".

То је порука коју овдашње власти нису вољне да мењају.

На крају крајева, ако руска јавност закључи да је радикални ислам већа претња по њихову безбедност од украјинске владе или западних лидера, можда ће се запитати зашто се Москва није усредсредила на ту конкретну претњу уместо што је одлучила да се бори против Украјине.

Одврати пажњу

Прошлог месеца је председник Путин јавно одбацио упозорења америчке амбасаде на „предстојећи" напада екстремиста.

То упозорење на тероризам, он је назвао „отвореном уценом, са намером да се застраши и дестабилизује наше друштво".

Напад на Крокус сити уследио је свега неколико дана касније.

Амерички званичници су накнадно јасно ставили до знања да су обавештајни подаци које су поделили са руским властима били „конкретни, правовремени и кредибилни".

Окривљавање Кијева и Запада могао би да буде покушај да се одврати пажња са питања какве информације су им биле прослеђене и како су се руске власти понеле према њима.

Имај изговор за ескалацију

Тврдња да су Кијев и Запад повезани са нападом даје Москви изговор за било какву будућу ескалацију у рату у Украјини - ако одлучи да јој је потребна.

Али неки коментатори упозоравају руске власти да, за један политички систем, идентификација погрешног непријатеља може да се покаже фаталном грешком.

„То је начин на који овај тип система обично умире", сматра политички научник Владимир Пастухов, почасни виши истраживачки саветник на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Они се усредсреде на некога кога доживљавају као главног непријатеља и пропусте правог негде другде.

„За сада ће се власти усредсредити на Украјину, на Запад, на либерале. И отвориће предња врата. А права опасност ће ући на задња врата."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]